„Sve podseća na 1991, a ljudi krive Putina“: Kriza goriva prerasta u socijalnu, rejting predsednika Rusije najniži za osam godina

Prema podacima državnog VCIOM-a, u nedelji od 22. do 28. juna nivo rejting predsednika pao je za 3,5 procentna poena.

U dve decenije dostupne statistike VCIOM-a, samo dva puta je rejting aktuelnog predsednika padao brže: u junu 2018. Putin je izgubio 8,5 poena za nedelju dana, nakon što je najavljeno povećanje starosne granice za penziju.

U septembru 2009. Dmitrij Medvedev je za nedelju dana izgubio četiri poena podrške.

Prema podacima VCIOM-a, do 28. juna udeo onih koji odobravaju rad Putina pao je na 66,9 odsto. To je nešto iznad minimuma zabeleženog u aprilu (65,6 odsto), ali 10,9 poena niže u odnosu na kraj prošle godine. U odnosu na vrhunce tokom rata – 79,2 odsto u maju 2025. – Putin je, prema VCIOM-u, izgubio 12,3 procentna poena podrške.

Naftna kriza prerasta u socijalnu i može postati politička, primećuje politički analitičar Sergej Kolesnikov: osećaj umora od rata u društvu pretvara se u iritaciju, iako ljudi još uvek nemaju instrumente za potpun protest.

Za ono što se dešava ljudi krive upravo Putina.

„Prazan rezervoar se pokazao gorim od praznog frižidera“, konstatuje politikolog Ilja Graščenko. „Nedostatak benzina brzo je prestao da bude ekonomski problem i postao provera sposobnosti države da upravlja krizom koja ne pogađa apstraktnu makroekonomiju, već svakodnevni život“.

Za energetsku supersilu, koja je među tri vodeće zemlje na svetu po proizvodnji nafte i druga po izvozu, ovo predstavlja „moralni udar“ i „opasan izazov za vlast“, koja „prebacuje problem na nivo regiona“, navodi Graščenko.

Benzinska kriza se nadovezuje na opšte pogoršanje ekonomske situacije, koja je godinu započela padom prvi put od 2023. godine.

Prema podacima Galupa, udeo Rusa koji primećuju pogoršanje životnog standarda ove godine dostigao je maksimum u poslednjih 20 godina posmatranja (56 odsto Takođe, rekordan je i opšti ekonomski pesimizam, pri čemu 60% ispitanika smatra da će se ekonomska situacija pogoršati.

Ako se traže analogije, situacija više podseća ne na 1998, 2008. ili 2014. godinu, već na 1991, piše direktor „Ivolga Kapitala“ Andrej Hohin: „Ubrzavajuća ekonomska degradacija, program ‘Vreme’ u kojem je sve navodno išlo po planu, a zatim brzi kolaps“.