"Ne nestaje samo Putinovo gorivo, već i finansijski kapacitet zemlje": Ruski predsednik više ne može da sakrije posledice rata u Ukrajini (VIDEO) 1Foto: EPA

Tokom četiri godine, ruski predsednik Vladimir Putin uglavnom je uspevao da zaštiti stanovništvo od ekonomskih posledica rata koji vodi u Ukrajini. To više nije slučaj.

Ukrajinski raketni i bespilotni napadi na ključnu energetsku infrastrukturu poslednjih sedmica pretvorili su rat iz relativno sporednog problema, koji je većina Rusa mogla da zanemari, u neposrednu i sve ozbiljniju krizu u snabdevanju gorivom, piše Politiko.

Čak dve trećine od ukupno 83 ruska regiona sada prijavljuje probleme sa snabdevanjem gorivom, što predstavlja neposrednu neprijatnost za milione građana, ali i ozbiljnu pretnju opstanku brojnih preduzeća.

Situacija je posebno teška na Krimu, gde su vlasti proglasile vanredno stanje i zabranile svu prodaju goriva. Turizam, koji je u uobičajenim okolnostima jedan od ključnih oslonaca privrede poluostrva, praktično je kolabirao.

Ukrajinci pogodili aerodrom na Krimu

Putin je prošle sedmice bio primoran da prizna postojanje problema, sazvavši u Moskvi svoje najviše zvaničnike kako bi pronašli rešenje.

U javnosti je, međutim, nastojao da umanji ozbiljnost situacije. U izjavi za državne medije rekao je da „naravno, ovi udari na našu infrastrukturnu mrežu stvaraju probleme. To je očigledno“, ali je insistirao da „izvestan manjak“ goriva nije „kritičan“. Potom je brzo prešao na tvrdnju da ruski napadi nanose Ukrajini mnogo veću štetu.

Kada je reč o konkretnim podacima, razmere štete teško je precizno proceniti, budući da je Rusija domaće cene goriva uvrstila među ekonomske pokazatelje koje više ne objavljuje.

Ipak, mnogi Rusi iz prve ruke saznaju koliko je situacija ozbiljna. Društvene mreže preplavljene su snimcima vozača koji se na benzinskim pumpama međusobno sukobljavaju zbog goriva, pa čak i kamiona koji prolaze kroz kolone automobila koji čekaju da natoče gorivo.

Situacija je otišla toliko daleko da zemlja koju je pokojni američki senator Džon Mekejn svojevremeno opisao kao „benzinsku pumpu prerušenu u državu“ više nije ni benzinska pumpa. Agencija Rojters objavila je u sredu da će Indija, najveći strani kupac ruske sirove nafte, sada deo goriva koje proizvede preradom te nafte izvoziti nazad u Rusiju.

Takav uvoz postao je neophodan zato što je, prema navodima na pojedinim ruskim nalozima na društvenim mrežama, Ukrajina namerno gađala ključne rafinerijske pogone, poput jedinica za katalitičko krekovanje, koje Rusija ne može brzo da popravi niti da zameni. Zbog toga se ne nazire skori kraj nestašice goriva. Jedinice za katalitičko krekovanje omogućavaju da se iz sirove nafte dobije veća količina komercijalno upotrebljivih naftnih derivata.

„Količina benzina koja je trenutno dostupna u Rusiji zavisi od trke između ukrajinskih dronova i ruskih ekipa za popravke“, napisao je u analitičkom osvrtu Sergej Vakulenko, analitičar Karnegijevog instituta za međunarodni mir. „Ako se učestalost ukrajinskih napada održi, a šteta koju svaki od njih nanese bude rasla, prednost će biti na strani Kijeva. Upravo to sada vidimo.“

Jedina dobra vest za Kremlj jeste to što zemlja i dalje raspolaže dovoljnim zalihama dizela, koji je od ključnog značaja za kamionski saobraćaj i poljoprivrednu mehanizaciju. Ipak, zvaničnici su posle sastanka održanog tokom vikenda saopštili da bi vlada kasnije ovog leta mogla da uvede zabranu izvoza dizela kako bi obezbedila dovoljne količine tokom predstojeće žetve. Rusija je već zabranila izvoz avionskog goriva i benzina.

Koliko to košta?

Čak i kada je gorivo dostupno, ostaje problem njegovog poskupljenja.

Cene goriva obično imaju veliki uticaj na ukupnu inflaciju, a Centralna banka Rusije upozorila je u zapisniku sa svoje poslednje sednice o monetarnoj politici, objavljenom u sredu, da će nedavni rast cena verovatno imati dugotrajniji efekat nego što bi to bio slučaj u ranijim periodima.

Postojeći sporazum vlade sa najvećim naftnim kompanijama o ograničavanju cena mogao bi da pomogne u održavanju zvaničnih cena na nižem nivou, ali nezvanični podaci ukazuju na rast neformalnih prodaja goriva uz znatno više cene. Takve dodatne troškove privrednici neminovno prenose na svoje kupce. Taj trend, kako navodi Centralna banka, „stvara dodatne inflatorne rizike“.

Upravo su takvi razlozi bili jedan od ključnih faktora zbog kojih je Centralna banka u junu smanjila referentnu kamatnu stopu za svega 0,25 procentnih poena, na 14,25 odsto, iako su privrednici i brojni predstavnici vlasti zahtevali znatno odlučnije smanjenje.

Oprez guvernerke Centralne banke Elvire Nabiuline doneo joj je mnogo protivnika tokom protekle četiri godine, u kojima je bila prinuđena da podigne kamatne stope na čak 23 odsto kako bi sprečila „pregrevanje“ privrede. Sada, kada je ukupna inflacija usporila na oko pet odsto, mnogi je optužuju da bez potrebe odugovlači sa daljim snižavanjem kamata.

Generalni direktor Sberbanke, najveće ruske maloprodajne banke, German Gref, izjavio je u utorak na sastanku sa akcionarima da se privreda sada više nego dovoljno ohladila i da Centralna banka mora brže da smanjuje kamatne stope. Dan kasnije, u sredu, njih dvoje su se sukobili u panel diskusiji na jednoj konferenciji u Moskvi.

Nabiulina je izjavila da je „kategorički protiv“ bržeg smanjenja kamatnih stopa, navodeći da bi takav „eksperiment nad sopstvenom zemljom“ doveo do naglog rasta inflacije, pa čak i do stagflacije.

„Hajde da vidimo“, uz očiglednu nevericu odgovorio je Gref, što je izazvalo smeh u publici.

Ova razmena je značajna jer je Gref godinama bio Nabiulinin nadređeni u Ministarstvu ekonomije, a oboje su u prošlosti delovali kao protivteža glasnijim članovima vlade koja je i dalje u velikoj meri oblikovana filozofijom sovjetskih obaveštajnih struktura.

Međutim, u jednom ključnom pogledu Gref i Nabiulina ostaju na istoj strani. Oboje su bili dovoljno otvoreni da direktno povežu rat sa sve većim ekonomskim problemima sa kojima se Rusi danas suočavaju.

„Mislim da nas sve brine isto“, rekao je Gref u utorak. „Ne verujem da u zemlji postoji osoba koja ima neku drugu brigu osim što bržeg okončanja neprijateljstava. To je očigledno.“

Sa svoje strane, Nabiulina je, prema navodima, nekoliko nedelja nakon invazije ponudila ostavku zbog dubokih neslaganja sa njom, ali ju je Putin odbio.

Od tada se, uz oprez koji je svojstven centralnom bankaru, uglavnom ograničava na upozorenja da budžet – i sve veći jaz između potrošnje i poreskih prihoda – rizikuje dodatno podsticanje inflacije. Ipak, u poslednjoj godini sve odlučnije ističe taj stav, kako Rusija troši rezerve i sve više se oslanja na zaduživanje za finansiranje rata.

„Ursula je izvanredna lažljivica“: Zaharova o isporuci ruskog gasa Evropi

Nakon ogromnog povećanja u prvoj polovini 2026. godine, vojna i klasifikovana potrošnja sada čine gotovo polovinu ukupne državne potrošnje, prema Janisu Klugeu, analitičaru nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

Likvidna sredstva u Fondu nacionalnog blagostanja, koji je prvobitno bio namenjen ublažavanju udara promena cena nafte, pala su sa oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda početkom 2022. na svega 1,7 odsto BDP-a u aprilu.

Drugim rečima, ne nestaje samo Putinovo gorivo – već i finansijski kapacitet zemlje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

benzindronovienergetska infrastrukturagorivoPosledice rataRusijaVladimir PutinMoskva

Komentari


Ostali komentari (0)