CNN: Rusija gori, ali ne očekujte da će Putin trepnuti

Mnogi su proveli ceo dan, kažu za CNN, vozeći se u potrazi za gorivom – neobično u prestonici jednog od najvećih svetskih proizvođača energije i neočekivano u gradu koji je dugo bio izolovan od posledica rata u Ukrajini.

Ali sada, po prvi put u sukobu koji je u petoj godini, surovu realnost onoga što Kremlj i dalje insistira da naziva „specijalnom vojnom operacijom“ običnim Rusima je postalo nemoguće udobno ignorisati.

U proteklom mesecu, neviđena kampanja dronova u Ukrajini bila je izuzetnog obima i uticaja.

Jedne noći prošle nedelje, Rusija je izvestila da je presrela 660 dronova u 12 regiona – jedan od najvećih ukrajinskih napada otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju punih razmera 2022. godine.

Mete, daleko od slučajnih, pažljivo su odabrane: rafinerije, naftni terminali, ratni brodovi, fabrike oružja duboko unutar ruske teritorije. To je kampanja osmišljena da iscrpi rusku ratnu ekonomiju, povećavajući ekonomske i političke troškove Kremlja zbog daljeg vođenja rata.

I to funkcioniše.

Širom Rusije, nezavisni mediji dokumentuju sve veće redove vozila koja čekaju na benzinskim pumpama kako nestašice počinju – scene koje bi vlasti radije sakrile. Na Krimu, anektiranom od Ukrajine 2014. godine, prodaja goriva je obustavljena jer je poluostrvo stavljeno pod vanredno stanje.

Čak i za Kremlj, koji često umanjuje značaj bolnih neuspeha, surovu realnost je teško zaobići.

Ruski predsednik Vladimir Putin je predsedavao hitnim sastankom tokom vikenda i otkrio da su nacionalne rezerve benzina smanjene na neprijatan nivo.

„Dobro ste svesni da problemi za vozače i preduzeća i dalje postoje“, rekao je Putin okupljenim visokim zvaničnicima, priznajući ono što vlasti nedeljama umanjuju.

„Nažalost, i dalje postoje redovi i na benzinskim pumpama“, dodao je.

Bilo je i drugih naznaka da Kremlj oseća pritisak. Putin je otkrio da se razmatra potpuna zabrana izvoza dizela — nakon što je zamenik premijera rekao novinarima da takva zabrana nije potrebna. Ruski lider je potvrdio da radna grupa sada radi na pitanjima goriva.

Putin je takođe upozorio da je poljoprivreda ugrožena i rekao da Rusija mora „svesti na minimum uticaj terorističkih napada na naše civilne ciljeve i infrastrukturu“ – pažljivo formulisan preokret za lidera koji je odbacio ukrajinske napade dronovima kao irelevantne.

Nema male ironije u činjenici da je godinama sistematsko uništavanje ukrajinske energetske infrastrukture – elektrana, trafostanica, toplana – bila jedna od najsmišljenijih ratnih strategija Rusije, osmišljena da slomi moral civila tako što će običan život učiniti nepodnošljivim. Ukrajina sada izgleda da je preokrenula tu logiku, a Rusi i sami počinju da osećaju kraj te strategije.

Ipak, to podgreva nadu među zapadnim kritičarima Moskve.

Na samitu Grupe sedam u Francuskoj ranije ovog meseca, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je nedvosmislena. „Plima se okreće za Ukrajinu“, tvrdila je. „Situacija 2026. je veoma drugačija od 2025. Umor Rusije se otvoreno pokazuje. To je vreme da udvostručimo našu podršku.“

Zapadni zvaničnici kažu da je ukrajinska kampanja ugušila ruske zalihe goriva i vojne isporuke, zaustavljajući napore Moskve na bojnom polju.

U nedavnom izveštaju, Savet za spoljne odnose je primetio da je povećanje operacija dronova direktno doprinelo povratku 78 kvadratnih milja teritorije od strane Ukrajine u februaru i preokretanju trenda ruskih dobitaka koji je karakterisao bojno polje tokom cele 2025. godine.

Čak se i ton američkog predsednika Donalda Trampa, čini se, promenio.

Na samitu G7, rekao je novinarima da Rusija „treba da postigne dogovor“. Nekoliko dana kasnije, nazad u Vašingtonu i govoreći iz Ovalnog kabineta, nazvao je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog „hrabrim“ i nekim ko se „prilično dobro snalazi“ u ratu – primetno toplije reči od predsednika koji je veći deo prošle godine javno vršio pritisak na Kijev da pregovara sa pozicije slabosti.

Zelenski je, sa svoje strane, bio eksplicitan u vezi sa tim šta veruje da njegova kampanja dronova može da postigne. Uz pravu podršku, Ukrajina može „brzo stvoriti uslove u kojima će Rusija biti primorana da izabere mir“, rekao je.

Ali možda je pogrešno zaključiti da će trenutni problemi Rusije primorati Kremlj na popuštanje, barem ne još, a verovatno ni uskoro.

Putin je tokom decenija izgradio relativno krhku sliku beskompromisnog lidera – činjenica koja kapitulaciju, povlačenje ili čak kompromis u Ukrajini čini neverovatno malo verovatnim i teškim za sprovođenje.

Sa preko milion mrtvih i povređenih u Putinovoj invaziji, prema najboljim zapadnim procenama, i zahtevima za suverenitet četiri ukrajinska regiona koje on još uvek ne kontroliše u potpunosti, svako rešenje koje se u Moskvi ne može prikazati kao odlučujuća pobeda rizikuje da izazove ozbiljne unutrašnje političke tenzije.

Jastrebova u Putinovom krugu mu i dalje govore da se ceo ukrajinski region Donbas može i treba zauzeti. Taj argument ne nestaje samo zato što ruske rafinerije gore.

I dok je trenutna nestašica goriva u zemlji bolno realna, ne treba je pogrešno shvatiti kao belu zastavu.