Svak je rođen da po jednom umre, reči su velikog Njegoša. Ne sporim njegovu mudrost, ali sve velike misli jednom budu prevaziđene, jer vreme čini čuda, pa se desi da se neki ljudi rode više puta, a to čak ni NJegoš nije mogao da predvidi.
Prema sopstvenom predanju ponovo nam je rođen spasilac naš Ivica Dačić. Umalo da napišem „prema sopstvenim rečima“. I pogrešio bih. Jer reči izgovaraju obični smrtnici, a kad govore oni retki koji se rode više puta, to je predanje. Ovu lingvističku misao još niko nije napisao osim mene, ali ako Ivica tvrdi da je ponovo rođen („Nisam uzalud ponovo rođen, ako socijalisti žele da ostanem predsednik – spreman sam“ – Ivica Dačić, 31. maj), mogu i ja da pretendujem da budem tvorac mudrih lingvističkih tvrdnji.
Dakle, neka ovo bude lingvistička misao po Braconiju, iz prve polovine XXI veka, baš u vremenu kad se na zemlji pojavio novi Božiji izaslanik Ivica.
Otišao je sa koferom, vratio se bez kofera, sa zadatkom da nas spasi. Sad, budimo realni, zbog nas ovakvih kakvi smo, njegov zadatak nije ni malo lak. Ali, za početak, da bi mu pomogli u spasenju našem mi moramo da prepoznamo kod njega tu misionarsku pozu, pardon ulogu.
Skoro pola miliona ljudi čekalo je u dugim kolonama na pogrešnom mestu, da celivaju Pojas Presvete Bogorodice. Poštujem, ali ne verujem da će nas spasiti stvar, predmet sumnjive verodostojnosti. Eventualno, mož dobiješ neki virus jer epidemiolozi tvrde da nije baš mudro da celivaš predmet koji je celivalo više stotina hiljada ljudi. A pred nosom nam Božji izaslanik, koji kazuje „nisam uzalud ponovo rođen“. Jasno brate, tu je, došao je da nam čini čuda, mada ja iskreno mislim da nam je i u protekle tri i po decenije činio razna čuda. Dakle, umesto poklonjenja u Hramu Svetog Save na Vračaru, svi treba da idemo na poklonjenje kod Ivice na Studentski trg.
Ok, naziv trga nije baš popularan, al mož da ga promenimo. Recimo može da bude Ivicin trg, a u njemu Ivicin park. Šta fali, pa parkovima se daju razna imena, tako ima i onaj kod Ekonomskog fakulteta, nemam pojma kud mi baš on pade na pamet. I sad će da se javljaju neki pametnjakovići koji će da ističu kako Ivica ne mož da bude Božiji čovek, jer je on levičar, a i sedište partije na spomenutom trgu je nekad pripadalo Savezu komunista koji je negirao postojanje Boga, te prezirao hrišćanstvo. Ali, nije to taj Ivica, to je bilo u njegovom prošlom životu, ono kad se zagrcnuo od banane i kad je kao mladi socijalista pristupio stranci koja je prisvojila ogromnu imovinu svih građana Srbije.
Ovo je sad novorođeni Ivica, neki drugi Ivica, koji nije uzalud rođen po drugi put. Osim ako mi ne umemo da prepoznamo spasioca, a rekao nam je ,,nisam uzalud rođen po drugi put. Jer nije on bilo ko, on će svoj drugi život umeti da iskoristi, da ispravi greške iz prethodnog života. Da se drugi put rodila neka druga javna ličnost u Srbiji, to ne bi imalo takvog efekta. Recimo, kad bi se predsednik Vučić rodio drugi put (mada ja mislim da je ovo jednom svima nama i više nego dovoljno) vozio bi buldožer i rušio u sred bela dana u Savamali, Grčić ne bi otvorio pečenjaru nego bi završio rudarsko-geološki fakultet i čekao da opet bude direktor Eps-a, Bora Čorba ne bi pevao na mitingu naprednjaka, Jelena Karleuša ne bi pevala nigde…čudna mi čuda, jedan Eps manje-više i par neodržanih koncerata, slaba vajda za vaskoliko srpstvo. Ali Ivica ima šta da ispravi i da uradi drugačije.
Znam mnogi će da kažu, pa kakav je to novi život i drugačiji Ivica kad nam se od njegovog novog rođenja baš u policiji dešava svašta. Opet ne razmišljate dovoljno duboko i religiozno. U pitanju su nekršteni dani. Znam da moje kolumne čitate vi što baš ne konstatujete religiju, te evo da vas deco moja zabludela naučim nečemu. Nekršteni dani su dani od Hristovog rođenja dakle od Božića do Bogojavljanja. Ovih dvanaest dana su dani u kojima su vrata neba otvorena za sve demone i mračne sile. Zbog toga se u Srbiji u ovom periodu od Ivicinog novog rođenja dešavaju loše stvari. Pošto mrtvi šetaju po Srbiji, možda duh Slobodana Miloševića šeta Srbijom pa progoni i samog Ivicu, te mu ne dozvoljava da otpočne čin našeg spasenja. Ako vam se čini da Ivica nešto čudno govori što ne možete da razumete, to je zato što nije kršten.
I zato nisu u pravu razni psiholozi, sociolozi i šta ti ja znam, svi ti kao učeni ljudi. Oni govore sa aspekta ovozemaljske nauke, a suština je u spoznaji Ivicine nebeske veličine. Neki ga kritikuju, kažu to što govori je politički mazohizam.
Mazohizam bato, nego šta, sve u cilju spasenja našeg. I još kažu ima života i van politike. Ima za njih, tebe, mene, ali ne i za Ivicu, Neće valjda da propustimo zicer, što bi rekli mi mladi.
Nego nije kršten, to vam kažem. Čim ga krstimo, svi će budemo spašeni….
Jedino što možda neki zbog cele priče i ne žele da se spasu…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
