Mask i mi 1Foto: Pixabay/Mhouge

Kako „dišu“ poslovni ljudi. Interesovao se moj prijatelj, ugledni intelektualac i jedan od viđenijih srpskih evropejaca, za odnos nas privrednika prema aktuelnoj vlasti, odnosno predsedniku države.

Bio je prilično deprimiran mojim uverenjem da su moje kolege biznismeni ravnodušni prema spremnosti da javno izreknu svoj negativan stav prema načinu vladanja predsednika države i njegovim ekonomskim merama i podrže (retorički i finansijski) nekog nama prihvatljivog opozicionog političara kao alternativu aktuelnom šefu države.

O tom nedavno razgovoru razmišljao sam ponovo kad sam pročitao izjavu poznatog i cenjenog biznismena Ilona Maska. Iako je na ranijim izborima glasao za demokrate Baraka Obamu i DŽoa Bajdena, moj kolega Mask kaže da bi podržao guvernera Floride, republikanca Rona de Santisa na predsedničkim izborima 2024. godine, ukoliko se bude kandidovao. U državi s jakom demokratskom tradicijom ovakva izjava ne tumači se kao neka izrazita hrabrost najbogatijeg čoveka na planeti.

Uobičajeno je da svaki Amerikanac, pa i Ilon Mask, ima pravo da javno saopšti svoje uverenje. Naravno da protežiranje nekog političara od strane tako moćnog biznismena ima posebnu težinu i zato aktuelnog guvernera Floride a de Santisa čini respektabilnim kandidatom unutar Republikanske partije a kasnije (eventualno) i na predsedničkim izborima.

Takav „vetar u leđa“, u političkom smislu, nije uopšte zanemarljiv a predstavlja i značajan šamar aktuelnom predsedniku Bajdenu za loše vođenu ekonomsku politiku. Istina, guverner de Santis zaslužuje hvalospeve iz redova krupnog biznisa jer je za svog mandata od Floride stvorio rajsko mesto za poslovanje u koju biznismeni iz svih krajeva Amerike masovno dolaze privučeni niskim porezima i ukupno stimulišućom poslovnom klimom.

Kako se američki predsednički izbori približavaju tako će verovatno moj kolega Mask svoju retoričku podršku Ronu de Santisu upotpuniti i finansijskim donacijama. Za američke prilike, finansijski prilozi (mereni desetinama miliona dolara) su uobičajena praksa. Na taj način američki preduzetnici učestvuju u kreiranju društvenog, političkog i ekonomskog ambijenta u narednih četiri (ili osam) godina.

Ne znam, mogu samo da zamislim, s kakvim bi se rezultatom završili prvi sledeći predsednički izbori u Srbiji kad bi jedan od nas (ili velika većina), poput Ilona Maska, javno podržao opozitnog kandidata za predsednika države. Iz samo jednog razloga – nezadovoljstvo ekonomskom politikom predsednika države. Do sad to nije bila praksa, mislim da je došlo i to vreme. Razloga za nezadovoljstvo odavno ima i sad su se samo umnožili.

Ovo mi vreme liči na ono pred 2012. godinu kad su moje kolege glasno izražavale neslaganje s ekonomskom politikom koju je vodila vlada tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića i finansijski pomagale alternativnu političku opciju koju su nudili naprednjaci. Tadić je to bio potpuno zaslužio jer ne samo da nije krio animozitet prema „tajkunima“ nego i činio sve da poslovne ljude optuži kao krivce za loše stanje u državi i spreči ih da se bave svojim poslom.

Aktuelni predsednik države već nekoliko godina demonstrira prezir prema nama poslovnim ljudima koji ne igramo po pravilima njegove partije i protežira svoje i inostrane biznismene. Zdravstvena pa ratna kriza i naopaka vlast dve su nam velike muke koje opterećuju naše poslovanje.

Posezanje za porezom na ekstraprofit (iako vlast tvrdi da ga neće uvoditi) mogao bi da bude okidač za pojavu srpskog Ilona Maska. Vidim da kandidata ima, mnogima od nas je prekipelo, neku su već u niskom startu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.