Foto: Radenko TopalovićSada, kad više ne postoji koalicija „Srbija protiv nasilja“, možemo konačno da se opustimo. Nažalost, opozicioni glasači su ovo opuštanje doživeli kao prepuštanje agresiji na dojučerašnje saborce, ali drugačije se nije ni moglo završiti.
Opšte pljuvanje između onih koji izlaze na izbore (odnosno podržavaju izlazak) i onih koji bojkotuju (odnosno podržavaju bojkot), na društvenim mrežama poprima razmere virtuelnog pokolja, kakav je kod Srba zamisliv samo kod nekadašnjih saveznika.
Za početak, krenimo od kraja.
Žestina sa kojom su bojkot-opozicionari i njihovi botovi napali one koji drugačije misle ne iznenađuje.
Opozicioni botovi su i ranije služili za korigovanje i ućutkivanje nepoželjnog opozicionog mišljenja.
Opozicionari koji izlaze na izbore nisu baš tako divljački nasrnuli na ove druge, ali zato jesu (i na jedne i na druge) besni i izludeli građani, naročito oni iz provincije, kojima je bojkot lokalnih izbora 2020. doneo četiri godine strave i užasa.
Težište sukoba je na beogradskim izborima, a ostale ko je.e, jer su bojkot-opozicionari velikodušno prepustili svojim lokalnim odborima odluku o izlasku na izbore. Kakav je stav bojkot-opozicije o izlasku na izbore za beogradske opštine, zna li se?
Ne zna se, kao što se, zapravo, u ovom trenutku ne zna ništa, osim da je opozicija u stanju međusobno da se ujeda podjednakom ili većom žestinom nego kada to rade režimu.
Niko ne garantuje da se stranke koje trenutno izlaze na izbore neće povući iz izborne trke, pa i da one koje su trenutno u bojkotu, na kraju neće izaći na izbore.
Zna se, doduše, da je „Srbija protiv nasilja“ gotova. To je najbolja vest u ovom užasu.
Zato što je, vratimo se sad na početak, ovaj naziv koalicije opozicionih stranaka pozajmljen od protesta „Srbija protiv nasilja“, koji nisu započeti da bi opozicija išla na izbore pod tim nazivom, već zbog masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ te Duboni i Malom Orašju.
Na početku protesti su bili masovni i dostojanstveni, a kada ih je opoziciona koalicija ugasila, bili su naporni i jedva primetni.
Jedino što su ti protesti izrodili je dodatni očaj i naziv, pozajmljen za izlazak na izbore, pa je tako izlazak na izbore trebalo da predstavlja borbu PROTIV nasilja u zemlji, a ne ZA (zasad verbalno) nasilje sramnih razmera unutar opozicione koalicije.
Zato rekoh na početku, da se opustimo. Napokon smo sebi sa leđa skinuli nepodnošljivu težinu moralnog tereta, koji smo nosili pristankom da se protest zbog masovnih ubistava pretvori u formiranje političke koalicije, za koju smo (ja, makar) na izborima glasali, a posle izbora je branili, bunivši se zbog izborne krađe.
Trebalo je da se bunimo zbog naziva koalicije, ali znate već kako je kod nas. Baš kao što zaslužujemo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
