Propao izvoz ćaci revolucije

„Srbija vodi huškačku kampanju prema susedima“. Jedan je od zaključaka rasprave u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta o finalnoj verziji Izveštaja o Srbiji koja je trajala baš u dan i u vreme kad je embrajer195 srpske nacionalne aviokompanije Er Srbija sletao na tivatski aerodrom, dovodeći iz Beograda navijačko-kriminalnu ekipu ćacija da u vreme samita Evropska unija – Zapadni Balkan širi po Crnoj Gori novi model stare, dobro poznate antibirokratske revolucije iz 1988. godine, organizuje „spontane“ skupove podrške srpskom predsedniku, podstakne antievropsko raspoloženje u toj državi, destabilizuje je i zaustavi njene evropske aspiracije i integracije u trenutku kad stiže zvanična potvrda njenog prijema 2028. godine.

Inače, ulazak u EU biće tačno 40 godina posle prvog promiloševićevskog mitinga antibirokratske revolucije u Crnoj Gori (20. avgust 1988) koji je ostao upamćen po paroli „Hoćemo Ruse“. Smeta li srpskom predsedniku što Crna Gora sada neće Ruse?

Ne pamti se veći diplomatski skandal i sramota u novijoj istoriji Srbije. Vest o avionu punom muškaraca s kriminalnim dosijeima obišla je ceo svet. Sve ozbiljne agencije obavestile su o tome. Šaljući čarter s batinašima (crnokošuljašima) dan pred Samit u Tivtu srpski predsednik demonstrirao je pravo lice svog režima i gurnuo prst u oko evropskoj premijerki Ursuli fon der Lajen koja ga je pozvala na tivatski skup.

Sva predsednikova usiljena proevropska retorika, primećena pri susretu s predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom u Beogradu (ali i ranije), zvuči kao isprazna kurtoazija posle ponižavajuće cirkuske predstave na tivatskom aerodromu. Tivat je bio poligon na kome je prikazan sirovi model srpskog režima za destabilizaciju susedne države i regiona.

U Tivtu se razgovaralo o usklađivanju država-kandidata sa Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom politikom Unije, poverenju, o vladavini prava, rešavanju bilateralnih sporova, saradnji u oblasti bezbednosti, sudbini i mogućim novim modelima politike proširenja i strateškom značaju Crne Gore za EU zbog njene geopolitičke pozicije.

Nad tivatskim Samitom nadvijala se senka oštre kritičke debate o Srbiji i zabrinjavajućeg predloga parlamentarnog Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta da se suspenduje finansiranje iz fondova namenjenih Srbiji i traži od Evropske komisije da joj obustavi dalje isplate iz Sredstava za reformu i rast na Zapadnom Balkanu. U pitanju je 1,6 milijardi evra bespovratnih sredstava (BESPOVRATNIH) i veoma povoljnih zajmova za reforme sprovedene do kraja 2027. godine u skladu s Reformskom agendom.

Poslednja isplata iz „Instrumenata za reforme i rast“ bila je 20. maja kad je Evropska komisija stavila na raspolaganje 49 miliona evra Albaniji, 44,2 miliona evra Crnoj Gori i 65,7 miliona evra Severnoj Makedoniji. Srbija nije dobila „ni kintu“ jer ne sprovodi reforme. Poslednja uplata od 56,5 miliona evra za Srbiju (prva tranša) bila je sredinom januara ove godine a pre toga Srbija je dobila za predfinansiranje 111 miliona evra.

„Vlada Republike Srbije ostaje nepokolebljivo posvećena daljoj realizaciji Reformske agende, koju smatra ključnim pokretačem ekonomski korisnih reformi i moćnim alatom za ubrzanje evropskih integracija. Ovaj proces ima za cilj da građanima i privredi Srbije u što kraćem roku obezbedi vidljive i konkretne koristi“, rečeno je tada u saopštenju Ministarstava za evropske integracije.

Da li bi Samit u Tivtu mogao da ubrza odmrzavanje sredstava za Srbiju? Rekao bih da neće.

Predsednik Srbije pokušao je posetom Kini da zapuši tu zjapeću finansijsku rupu. Slavodobitno je po povratku iz Pekinga mahao s 953 miliona evra investicija od kojih dobar deo predstavljaju krediti (pod nepoznatim uslovima). Pun hvalospeva sebi i svojim zaslugama dodatno je iritirao Evropsku uniju koja je upravo spremila žestok odgovor (Zakon o industrijskom ubrzanju) na kinesko bezobzirno narušavanje konkurencije na tržištu EU, što je u suštini najava ulaska Brisela u fazu strateškog nepoverenja s Pekingom, umesto dosadašnjeg modela strateškog partnerstva.

Kineski kapital nastavlja da se koristi kao sedativ kojim se Srbija uspavljuje u uverenju da joj je on dovoljan kao zamena za evropska bespovratna sredstva za dalji ekonomski rast i da će ga biti u izobilju a da zajmodavac neće postavljati neprijatna pitanja i nikakve teške uslove za njegovo odobravanje.

I zaista, kineskom partijskom i državnom rukovodstvu nije važno da li režim u Beogradu neguje pravnu državu i politički pluralizam, guši institucije, organizuje fer izbore, mlati studente, gasi medije, vodi huškačku kampanju prema susedima… Njih jedino interesuje eksteritorijalnost, odnosno zakonska nedodirljivost, njihovih investicija i njihovih radnika. Bor i Zrenjanin to najbolje svedoče.

Evropska unija prihvatila je želju Srbije da joj se pridruži i da na putu pridruživanja poštuje evropske standarde pa je nagradila sa 1,6 milijardi evra za ubrzanje reformi i ekonomski rast. U međuvremenu (od 2023. kad je odobren Plan do danas) u institucijama Evropske unije sazrelo je uverenje da Srbija nazaduje u vladavini prava i nepoštovanja evropskih vrednosti, ima kontinuiranu eroziju političkih i građanskih sloboda, sistemsko slabljenje institucija i značajno zaostaje u ključnim područjima procesa pristupanja. To su nesporno potvrdili i ključni nalazi Prvog nezavisnog izveštaja o sprovođenju Reformske agende koji je sačinio Nacionalni konvent o EU.

Evropske institucije i zvaničnici uporno ponavljaju da, ako Srbija želi napredak na putu prema EU, mora imati jasan strateški izbor, mora se uskladiti sa sankcijama EU protiv Rusije i pokazati merljiv i održiv napredak, da mora zaustaviti neprihvatljivo ponašanje, vređanje, klevete i govor mržnje prema evropskim zvaničnicima i institucijama.

Batinaši u čarter avionu za Tivat imali su za cilj, između ostalog, i da podgreju antievropski ustanak u Crnoj Gori, pokažu kako je narod protiv Unije i tako zaustave njen, sad evidentno, siguran ulazak u Evropsku uniju. Bio je to pokušaj da se „voljena braća i sestre“ vrate u srpski svet.

Srbiju na Samitu EU – Zapadni Balkan u Tivtu nije predstavljao samo predsednik države. „Naši“ predstavnici bili su i 87 putnika embrajera195 (YU-ATC). To što im je uskraćeno gostoprimstvo Crne Gore je i sramota svih nas građana Srbije.

*Uzgred: zamolio bih sve zajapurene polemičare, koje Umberto Eko opisuje kao kafanske idiote i glupake, da ubuduće kad na društvenim mrežama polemišu s mojim stavovima koriste originalni tekst objavljen u Danasu a ne prepričane i dopisane verzije s opskurnih portala. Tako će izbeći zluradost i isprazne diskvalifikacije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.