Sprega države i kriminala ugrožava ekonomiju

Tako je Đinđić opisao blisku prošlost pre nego što je postao premijer, govoreći o zarobljenoj državi u kojoj su srasli organizovani kriminal, delovi državnog aparata i bezbednosnih struktura. Malo ko je tada verovao da je premijer istovremeno prognozirao i budućnost. A sad je često citirana ta njegova dijagnoza.

Ubistvo u elitnom restoranu na Senjaku u prisustvu vlasti, umešanost visokorangiranog policijskog službenika u to ubistvo, sprega policije i kriminala, depeša ministra unutrašnjih poslova o poželjnom „liku i delu“ policije, otkrića skladišta narkotika pod zaštitom režima, učestale paljevine kafića i restorana (pogledati izveštaje za četvrtak, 21. maj), surova smaknuća u podzemlju i upozorenja koja stižu čak i iz vrha vladajuće partije „da smo postali Meksiko, tačnije Sinaloa, jer gotovo kompletna policija radi za narkokartel“ učinili su ponovo aktuelnom Đinđićevu dijagnozu. Srbiju je zgrabio i okovao organizovani kriminal. To ne bi moglo da se dogodi bez višegodišnjeg blagonaklonog odnosa vlasti, umrežavanju državnih struktura s kriminalnim organizacijama i učešća najviših državnih službenika u nezakonitim i opasnim poslovima u podzemlju.

Posledice te bolesne i pogubne sinergije po društvo su nesagledive. Nije ugrožena samo bezbednost građanina na ulici, u kući, na poslu, u restoranu, na odmoru. „Sve puca od mira i stabilnosti“, zajedljivi su komentari zabrinutih građana na društvenim mrežama.

Koja je politička cena afere Senjak? Pitaju se mediji. Opterećujuća. Ništa manje važno nije i pitanje kolika je ekonomska cena podzemlja koje se otrglo kontroli i želi da upravlja državom i koje su posledice kriminalizovane države po ekonomiju.

Ali, osim pitanja, ekonomija nudi i objašnjenja. Jedno od njih glasi: kada je populistička i autoritarna vlast samo koncentrisana da „gradi škole i puteve“ a policiju i pravosuđe namerno zapostavlja i slabi, onda kriminalne grupe uskaču da popune taj vakuum i izvuku profit. A veliki profit na strani kriminala znači veliki trošak na strani države, građana i ekonomije.

Neke evropske, afričke i latinoameričke države iskusile su veličinu uticaja organizovanog kriminala na ekonomski razvoj, društvene ishode i blagostanje zajednice. Kriminal blokira domaće i strane investicije, utiče na poslovni ritam preduzeća, iskrivljuje dinamiku tržišta rada, slabi demokratiju, povećava neizvesnost, remeti lance snabdevanja i suzbija produktivnu ekonomsku aktivnost. Ukupan efekat je manji bruto domaći proizvod, oslabljeni institucionalni kapaciteti države i ugrožen dugoročni ekonomski rast. Kriminalne mreže preusmeravaju resurse sa produktivnih investicija, stvaraju poremećaje na tržištu i podstiču pogrešnu raspodelu kapitala. Preduzeća koja posluju pod pretnjom kriminalizovanog nasilja doživljavaju smanjenu tehničku efikasnost, imaju manju sklonost ka ulaganjima i bore se s povećanim operativnim troškovima. Ovi efekti su posebno se multiplikuju u državama sa slabim upravljanjem i zakržljalim regulatornim okvirima.

Organizovani kriminal naročito je zaslužan za potkopavanja naplate poreza, iskrivljenu raspodelu javnih resursa (državnog budžeta) i usmeravanja javne potrošnje ka sektorima korisnim za ilegalne operacije. Analize rađene u Italiji pokazuju da čak i samo percepcija mafijaškog interesa prepolovi tehničku efikasnost firmi i ograničava njihovu sklonost ka investiranju. Procene iznude i reketiranja ukazuju da kriminalne grupe takvim alatkama zastrašivanja izvlače između 0,5 i pet odsto vrednosti proizvodnje napadnutih firmi, što često može biti argument za odustajanje od preduzetništva.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da mafija ima sposobnost stvaranja monopola i kontrole tržišta. U Brazilu su poznate bande kartela koje reguliše ko može da ima pristup maloprodajnom tržištu, u  Salvadoru kriminalni kartel određuje cene lekova, a u Srbiji formatiraju ugostiteljski i hotelski biznis.

Organizovani kriminal koji utiče na ekonomske tokove jedan je od najvažnijih razloga za odustajanje od investiranja domaćih a naročito stranih ulagača. Nesigurnost zbog onesposobljene pravne države koja treba da štiti ugovor i svojinu i neizvesnost zbog nepredvidljivog ponašanja kriminogenih grupa nisu povoljni uslovi za investiranje. Srbiji neće biti od pomoći ni državne subvencije kojima privlači strane investitore, jer posle otvorene demonstracije moći podzemlja i „kreativnog“ udruživanja s državnim institucijama šalje signale o slabom i nepovoljnom društveno-institucionalnom okruženju.

Po ugledu na države u kojima je organizovani kriminal relevantna ekonomska pojava i u Srbiji je zabeležen fenomen njegove infiltracije u legalnu ekonomiju. Postoje tri poznata modela: u jednom se legalne firme koriste za kriminalne operacije, u drugom se firme preuzimaju nezakonitim sredstvima (pranje novca) radi povećanja tržišne moći, a u trećem se kriminalne grupe ubacuju u velike poznate firme da bi dobile pristup uticajnim političkim ili ekonomskim mrežama.

Posebna oblast za širenje poslovanja organizovanih kriminalnih grupa su javni rashodi (državne investicije, infrastrukturni projekti, ulaganje u zdravstvo) i javne nabavke gde se profit multiplikuje kroz korupciju. Kriminalne organizacije imaju moć da se mešaju u sklapanje javnih ugovora, menjajući na taj način efekte politika zasnovanih na javnim rashodima. Na taj način novac poreskih obveznika preusmerava se iz produktivne upotrebe i tako direktno ometa ekonomski rast. U državama, a među njima je i Srbija, u kojima organizovani kriminal igra značajnu ulogu u ekonomiji, procenjeni udeo proneverenog državnog novca ide i do 10 odsto vrednosti javne potrošnje.

Organizovani kriminal utiče i na tržište rada. Ankete među adolescentima u Medeljinu pokazuju da otprilike svaki šesti očekuje da će se pridružiti kriminalnoj bandi do 25. godine. Javnim prostorom Srbije šepure se osuđivani kriminalci i nameću kao poželjan životni model. Reklamiranje takvih ekonomskih podsticaja može osnažiti regrutovanje adolescenata koji procenjuju prihode, status i percipiranu bezbednost koje nude kriminalne organizacije u odnosu na legalne tržišne mogućnosti zapošljavanja koje su im dostupne.

Organizovani kriminal i njegova sprega s državom važan su faktor ekonomske zaostalosti. Ako je, prema nekim međunarodno prihvaćenim standardima, organizovani kriminal poslednjih godina stvarao kumuliran gubitak od približno 10 odsto BDP-a po glavi stanovnika, onda je svaki građanin Srbije svake godine gubio oko 1.300 dolara (mereno BDP-om iz 2024. godine).

Sinergija organizovanog kriminala i državnih struktura stvorila je još jednu čudovišnu političku pojava, zabeleženu na Siciliji ali  odomaćenu i u Srbiji: organizovani kriminal strateški koristi predizborno nasilje kako bi uticao na rezultate izbora i ponašanje političara.

Iskustva spasavanja država razvaljenih delovanjem organizovanih kriminalnih grupa pokazuju da je jedini lek za otimanje iz ruku mafijaške hobotnice raspuštanje kompletnog političkog aparata države čim se primeti infiltracija mafije u centralnu vladu i centre državne moći.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.