Da nam živi, živi preduzetnik

Nekad je bilo originalnije, na primer, Nebojša Popov kuvao je pasulj na Trgu Marksa i Engelsa (gde bi drugde) i pozivao na opasuljivanje. Sad samo suva statistika – koliko mnogo sati radnik u Srbiji radi i kako malo zarađuje da bi se nategnuto dokazalo kako je eksploatisan i ugnjetavan. Novinari koji su i ovog 1. maja ronili suze nad radničkom klasom ponašali su se kao da im je „maca pojela mozak“, niko da se zapita koliko taj radnik zaista vredi, koliko proizvede novostvorene vrednosti, odnosno koliko je produktivan spram kolege u Švedskoj, Nemačkoj, Poljskoj…

Svi praznici rada godinama unazad postali su monotoni i dosadni. Uvek ista priča, uvek isti argumenti, uvek isti odjeci i reagovanja.

Godinama se pitam, a evo sad i javno, kako to da se ne slavi Dan preduzetništva, odnosno Dan preduzetnika. Bio sam nameravao da ovaj tekst ponudim Draži Petroviću za praznični četvorobroj Danasa, ali sam odustao da ne bi kvario slavljeničku atmosferu. Eto, sačekao sam da prođe najradosniji radnički praznik pa sad mogu jeretički da kažem svoj predlog. Za njega, verujem, ima mnogo razloga.

Dakle, zašto Dan preduzetnika. Kao što je to opštepoznato, preduzetnici su nezaobilazni i ključni faktor proizvodnog odnosa (shvaćenog u Marksovom smislu).

Preduzetništvo je pokretač koji mobiliše i aktivira (Marksove) faktore proizvodnje. Bez te delatne uloge preduzetnika svi faktori proizvodnje – kapital i radna snaga – ostaju jalovi a sav proizvodni potencijal neupotrebljiv. Kapital i radna snaga bez preduzetništva ne mogu biti pokrenutu, niti na tržištu vrednosno verifikovani. Niti jedan drugi faktor nema takvu univerzalnu pokretačku ulogu u proizvodnji. U društvu koje proklamuje tržišnu privredu preduzetnički sloj je daleko najznačajnija društvena grupa. Valjda zato zaslužuje da ima i svoj praznik. Dan preduzetnika.

Iz dalje i bliže istorije poznato je kako su preduzetnici omalovažavani, ugnjetavani i surovo proganjani u socijalističko-komunističkim državama, autoritarnim i populističkim sistemima (od jugoslovenskih GG menadžera do vlasnika kineske Alibabe). Morali su da rade u ilegalnim uslovima, svaki od njih bio je optuživan za težak život radnih ljudi i građana i kandidat za hapšenje, konfiskaciju imovine i raznovrsnu satanizaciju.

U demokratskim društvima i tržišnim privredama preduzetnik je stub sistema. Preduzetnici su ključni pokretači ekonomskog razvoja, osnivanjem preduzeća doprinose rastu BDP-a i stvaraju mogućnosti za zapošljavanje. Preduzetnici su „izvor“ inovacija i tehnološkog napretka, oni pretvaraju revolucionarne ideje u proizvode (pametni telefon) i usluge (elektronska trgovina, Uber) koji poboljšavaju živote potrošača i rešavaju društvene probleme. Vođeni instiktom preživljavanja na tržištu (bez pomoći države) pokreću konkurenciju i tako primoravaju ostale firme da se prilagode i poboljšaju, da unaprede tehnologiju i efikasnost.

Privatno preduzetništvo, zasnovano na privatnom vlasništvu, presudan je i nezamenjiv činilac mobilizacije resursa. Preduzetništvo je stvaranje novog, energija koja vodi kreaciji. Preduzetništvo nije zanimanje, nije puko otvaranje firme, nije tehnika, nije biznis plan. Preduzetništvo je daleko više od toga, ono je način razmišljanja, filozofija, pogled na život i shvatanje sveta. Preduzetništvo osnažuje pojedince, pružajući im mogućnosti da preuzmu kontrolu nad svojom ekonomskom budućnošću.

U vreme geopolitičke nestabilnosti, fragmentacije, brze automatizacije, demografskim promenama i rekonfiguracije lanaca snabdevanja
preduzetništvo više nije samo pokazatelj ekonomske dinamike – ono je postalo centralni stub nacionalne otpornosti. Posmatrano u tom kontekstu, preduzetnički impuls pojavljuje se, ne kao marginalna aktivnost, već kao definisan društveni odgovor na krizu.

Milioni ljudi ulaze u preduzetničke poduhvate, istorija ne pamti da toliko mladih ljudi, kao sada, ulaze u preduzetništvo. Preduzetnici od Fidžija i Angole do Amerike i Argentine maštom, veštinom i hrabrošću već reaguju na globalnu neizvesnost pokretanjem preduzeća, prekvalifikovanjem, inovacijama i obnavljanjem sredstava za život.

Svaki biznismen mora biti vizionar (ne sanjar) sposoban da u što kraćem roku i sa što manje troškova pretoči viziju u konkretne dnevne zadatke i tako kompaniju učini održivom. On nema averziju prema riziku i nema problem s drugom šansom ako je sa prvim poslom propao. Svaki biznismen mora da ima „hladnu glavu“ i da bude otporan na loše vesti, kritike, gubitke, kobne odluke i situacije kada izgleda da se sve zaverilo protiv njega i njegove firme i mora da nastavi da posluje. Svaki biznismen mora da je prilagodljiv, da se u kratkom roku menja (i da uči) kad prepozna problem, da ne paniči, da sagleda situaciju iz svih uglova i brzo donese odluku koja treba da bude spasonosno rešenje.

Preduzetnici su važan deo društvene zajednice. Oni su to ne samo zato što stvaraju radna mesta, već i zato što pomažu stvaranju novog bogatstva i što, uplatom poreza, doprinose većoj državnoj potrošnji (obrazovanje, zdravstvo) i kvalitetu života svih građana.

Naslućujem zašto preduzetnici do sada nisu dobili svoj praznik, Dan preduzetnika. I što ga neće nikad dobiti. Virus socijalizma, poznat kao jednakost u siromaštvu, kad se jednom ugnezdi u naš organizam, tu ostaje doživotno. Nema leka protiv njega. Taj virus nam zamagljuje neke osnovne istine. Na primer, istinu da preduzetnik ne može biti uspešan a da se ne obogati. To je iskonska logika preduzetništva. A preduzetnik bez imetka je oksimoron, siromašni bogataš ne postoji. Osim u glavama onih koji i dalje slave najradosniji radnički praznik.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.