Da li je samit u Tivtu 2026. novi Solun 2003?

U Solunu su pre 23 godine zemlje Zapadnog Balkana Solunskom deklaracijom dobile poruku da su dobrodošle u Uniju ali pod određenim uslovima. Sada, više od dve decenije procesa integracije ovog regiona, koji u mnogim zemljama gubi zamah, Unija nudi podsticaj i novi pozitivan impuls. Zato je pitanje mogu li se uporediti ova dva samita.

Srđan Majstorović, predsednik UO Centar za evropske politike, za Danas kaže da je nezahvalno porediti Solun 2003. i Tivat 2026. jer su različiti konteksti u okviru kojih su se odigrala dva samit.

– Možda je najpreciznije reći da je Tivat davno zakasneli prirodni nastavak Soluna – smatra on.

U Tivtu se razmatralo kako posle 23 godine ubrzati proces

Kako objašnjava, u Solunu je postignut dogovor o budućnosti Zapadnog Balkana u EU, dok se u Tivtu razmatrao način kako posle 23 duge godine napokon ubrzati ovaj proces.

– Tokom gotovo četvrt veka EU i Zapadni Balkan prošli su kroz period obeležen brojnim krizama – ekonomskom, finansijskom, migrantskom, pandemijskom, i brojnim bezbednosnim izazovima u susedstvu. Naposletku, oružana agresija Rusije na Ukrajinu je dovela da ponovnog otkrivanja strateškog značaja proširenja Unije na Zapadni Balkan – konstatuje Majstortović.

Solun je dao strateški šansu za ulazak

Slično misli i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. On za Danas kaže da je Tivat 20026. pokušaj davanja podsticaja.

– Solun je dao strateški šansu za ulazak u članstvo, a sada se, uz tu šansu, daje mogućnost da zemlje u procesu imaju prednosti od članstva i pre članstva. Malo frontlouduju koristi od članstva i pre članstva ako to zaslužiš. Poenta Solunske deklaracije je pisana za države koje su upravo izašle iz rata, koje su ekonomski i politički bile razvaljene i na veoma niskom nivou razvoja. Sada, 23 godine kasnije, kad su države mnogo naprednije i društva su mnogo drugačija. Zato je ovo viši nivo od Soluna. Ovo je nadogradnja na stanje i okolnosti danas – procenjuje Međak.

Majstorović podseća da je od februara 2022. EU prepoznala da u vanrednim okolnostima klasični metodi integracije novih članica više nisu funkcionalni, te je pokrenuta široka debata o tome kako obezbediti proširenje Unije tako da kandidati već u ranim fazama pristupanja osete određene koristi (pre stupanja u punopravno članstvo), ali i kako obezbediti da nove članice ne poremete unutrašnju koheziju kada su u pitanju vrednosti Unije i njene strateški važne političke odluke, posebno u oblasti spoljne i bezbednosne politike.

Fer ponuda državama kandidatima

– U ovoj debati učestvovao je i Centar za evropske politike sa svojim predlogom metodologije faznog pristupanja čiji su elementi danas sastavni deo zajedničkog predloga Nemačke i Francuske o postepenoj integraciji novih članica koji je predstavljen u Tivtu. Da li će ovaj predlog zaživeti i u kojoj formi zavisi od odluke svih 27 članica Unije – ističe on.

I navodi da se najvažniji delovi ove ponude odnose na napredovanje na osnovu uspeha kandidata u sprovođenju reformi, prevashodno u oblasti vladavine prava i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, kao i jasne potvrde da je punopravno članstvo kandidata u EU cilj ovako ponuđenog ubrzanja.

– Radi se o fer ponudi državama kandidatima koju bi trebalo da iskoriste sve Vlade koje imaju iskren i nedvosmislen interes da u dogledno vreme svoje zemlje uvedu u EU. Želim da naglasim da proces proširenja Unije zavisi od spremnosti kandidata, ali i spremnosti EU. Nažalost, EU još uvek nije predstavila odavno obećan predlog revizije EU politika u svetlu njenog proširenja. Zbog verodostojnosti ponude iz Tivta, zbog verodostojnosti procesa proširenja, neophodno je da EU pod hitno ubrza interne pripreme i jasno definiše uticaj pristupanja novih članica na njene politike, budžet i procedure odlučivanja u proširenoj Uniji – naglašava Majstorović.

Kada je reč o Srbiji, on kaže da je u prethodnih 23 godine propustila šansu da se nametne kao predvodnica proširenja Unije na Zapadni Balkan.

Najveće nazadovanje od 2016. do danas

– Period je bio ispunjen brojnim strukturnim izazovima poput kosovskog pitanja, napuštanja državne zajednice od strane Crne Gore, kao i sporadičnom saradnjom sa Tribunalom u Hagu i ozbiljnim nazadovanjem u ključnim oblastima za pristupanje EU koje se odnosne na funkcionisanje demokratskih institucija, vladavinu prava, slobodu medija i slobodu izražavanja… Utisak je da je najveći stepen nazadovanja zabeležen od 2016. do danas što nedvosmisleno ukazuje na isključivu odgovornost trenutnog režima za ovakvo stanje – kaže.

I dodaje da je režim je u trenutku dolaska na vlast imao otvorene pregovore, pun demokratski legitimitet da povede Srbiju u pravcu EU, pozitivno ekonomsko okruženje i podršku iz EU, ali se odlučio za uspostavljanje sistema vlasti koji je u suprotnosti sa ključnim principima demokratije, a sve u cilju zarobljavanja države, izgradnje kulta vođe i očuvanja vlasti i privilegija koje uz to idu.

– Posledica toga je da Srbija danas ne ispunjava elementarne kriterijume za članstvo u EU. Nažalost, cenu takve odluke platiće građani Srbije, a ako ne prepoznamo značaj trenutka za sustizanje predvodnika proces integracije Crne Gore i Albanije, cenu će plaćati i naredne generacije – upozorava Majstorović.

Za Međaka suština nemačko-francuskog predloga je veća politička saradnja, učešće u institucijama Unije, bezbednosna saradnja u okviru PESCA i spoljne bezbednosne politike, što je sve uslovljeno vladavinom prava. Dok je učešće u radu ministara spoljnih poslova i odbrambene saradnje uslovljeno, osim vladavine prava i poglavljem 31 (zajednička spoljna i bezbednosna politika).

Srbija beži od vladavine prava

Međak navodi primer olakšanog ulaska u jedinstveno tržište, pod uslovom da je zatvoreno poglavlje koje se na to odnosi. Lakše će se izvoziti hrana u EU, biće ukinute različite barijere i provere ako je zatvoreno poglavlje 12 koje se odnosi na bezbednost hrane. Ne čeka se zatvaranje poglavlja 23 i 31, ali da bi se zatvorilo poglavlje 12, pre toga se moraju ispuniti prelazna merila u poglavlju 23 i 24, pojašnjava.

– To znači ozbiljno bavljenje borbom protiv korupcije. Jer bez toga nema pristupa jedinstvenom tržištu. To je taj momenat prebacivanja koristi od članstva pre stupanja u članstvo, ali uslovi ostaju isti i mi ne možemo da ih ispunimo, jer Srbija beži od vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala – zaključuje Međak.