Bandović: Sa samita u Tivtu za Srbiju najvažnija Mercova poruka “uzmi ili ostavi”

Završen je Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu u Crnoj Gori. Evropski zvaničnici poručili su da je Zapadni Balkan integralni deo Evropske unije, te da je proces proširenja i dalje živ. Međutim, kako je poručila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, na pitanje o evropskom putu Srbije – proces pristupanja zasniva se na zaslugama.

„Samit u Crnoj Gori je bio istorijski, pre svega za Crnu Goru, a drugo – poruke koje su poslate su prvi put bile optimistične bez zadrške. Lideri EU su poručili da su vrata za Zapadni Balkan otvorena, pre svega za Crnu Goru, taj projekat 2028. je projekat kada se očekuje da Crna Gora uđe u EU”, kazao je Bandović na N1.

Iskazao je svoj stav u pogledu različitih stavova kojim se EU zvaničnici vode u procesu proširenja.

„Imamo neke zemlje – Srbija, BiH, Severna Makedonija – koje ne napreduju. Pokušali su da ohrabre te zemlje da nastave reforme… Mislim da poruke zvaničnika EU treba tumačiti u kontekstu institucija. Ursula fon der Lajen je predsednica EK u čijem portfoliju je proširenje. Komesar za proširenje Marta Kos je imala kritičke tonove prema reformama u Srbiji. Predsednik Saveta EU Anotnio Košta mislim da se vodi geopolitičkim razlozima proširenja. Kada je na nivou EU doneta odluka, on bi to da se što pre reši, čak i po cenu kompromisa koji idu našutrb samih pravila EU”, ukazao je on.

Samit se dešavao, smatra, u specifičnom formatu – uz predsednicu Evropske komisije, predsednika Evropskog saveta, predsednika Francuske i nemačkog kancelara.

„Uzmi ili ostavi“

Bandović misli da se glavna poruka za Srbiju krije u Mercovim porukama.

„Glavna poruka za Srbiju je Mercova. On je rekao da Srbija mora da se odluči. Mislim da se Merc vodio posledicama Vučićeve posete Kini… Poruka dolazi od najmoćnije članice koja ima veliki uticaj na Komisiju, mislim da je to mnogo rezolutnije nego što je bilo dosad. Poruka je bila – uzmi ili ostavi“, smatra direktor BCBP.

Koji je značaj non-pejpera?

Zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija trebalo bi da budu više uključene u svakodnevni rad EU kako budu napredovale u domaćim reformama, predviđa novi zajednički predlog Nemačke i Francuske, pripremljen za samit EU i Zapadnog Balkana koji se održao u Tivtu, a u koji je N1 imao uvid.

„To je pokušaj da se metodologija EU o proširenju učini efikasnijom i da da rezultate. Stav je najvažnije članice EU da metodologija koja je sad radila – prosto više ne funkcioniše. Niko ne vidi da se tu nešto događa. Ovo je prilagodljivija metolodogija koja se odnosi na sledećih nekoliko godina, ne znači da se u nekom trenutku neće promeniti… Mislim da je ona doneta ne zbog zemalja Balkana, već zbog Ukrajine. To pomoćno članstvo Ukrajini je nešto o onome o čemu su spremni da razgovaraju“, istakao je.