„Nezapamćena tragedija“: Broj poginulih u zemljotresima u Venecueli porastao na 235, strahuje se da bi mogao da se meri u hiljadama, nastavljene akcije spasavanja

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će Ministarstvo odbrane SAD pomoći u raspoređivanju timova za potragu i spasavanje u pogođenom području nakon što je glavni međunarodni aerodrom Venecuele, Međunarodni aerodrom „Simon Bolivar“, u blizini glavnog grada Karakasa, teško oštećen u dva zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni po Rihterovoj skali, koji su se dogodili u razmaku manjem od 40 sekundi, kasno u sredu popodne.

Rubio je rekao da je najhitnija potreba potraga i spasavanje.

„Srušio se veliki broj zgrada i biće im potrebna značajna pomoć u raščišćavanju ruševina“, rekao je Rubio novinarima, dodajući da su naredna 72 „zlatna“ sata od presudnog značaja. „Tokom akcija potrage i spasavanja pokušavate da dođete do ljudi dok još postoji šansa da im spasete život – oni su zatrpani ispod ruševina.“

Čini se da je obalno područje u blizini međunarodnog aerodroma, oko gradova La Gvajra, Katija La Mar i Karabaljeda, pretrpelo ubedljivo najveću štetu. Brojni veliki stambeni soliteri sravnjeni su sa zemljom dok ljudi očajnički tragaju za nestalim članovima svojih porodica. U pojedinim slučajevima čitave porodice od četiri ili pet članova vode se kao nestale, piše Gardijan.

„Ovo je nezapamćena tragedija“, izjavila je vršiteljka dužnosti predsednika Venecuele Delsi Rodrigez u televizijskom obraćanju, proglasivši oblast La Gvajra zonom katastrofe.

Teška oštećenja pretrpeo je i Karakas, gde se više zgrada srušilo u četvrtima Altamira i Los Palos Grandes. Do četvrtka uveče zvaničan broj poginulih porastao je na 235 dok je prema ranijim podacima 157 osoba bilo prijavljeno kao nestalo.

„U potpunosti smo mobilisani… Uputićemo dodatno osoblje, pružićemo punu solidarnost i, što je najvažnije, pojačaćemo podršku u potrazi i spasavanju… za ljude koji su izgubili toliko toga. Sada je vreme za delovanje“, izjavio je Tom Flečer, šef Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA).

Agencija Ujedinjenih nacija saopštila je da se samo u oblasti La Gvajra srušilo više od sto zgrada. Među njima su veliki stambeni kompleks Ritasol palas i hotel Eduard’s, smešten na obali mora. Među nestalima su deca stara svega pet godina, ali i starije osobe.

Zemljotresi su bili toliko snažni da su se osetili čak i u brazilskom gradu Manausu, u Amazoniji, više od 1.600 kilometara južno od Karakasa, primoravši stanovnike da u panici napuste svoje domove.

Potresi su izazvali prizore razaranja širom severne Venecuele – urušene zgrade, popucale fasade i ogromnu materijalnu štetu.

Dok su naknadni potresi i u četvrtak nastavili da pogađaju sever zemlje, svetski lideri uputili su izraze saučešća i ponudili pomoć Venecueli, koja se već godinama suočava sa teškom ekonomskom i humanitarnom krizom, kao i političkom represijom. Brazil, Meksiko, Španija, Portugal, Kanada i Katar obećali su da će poslati humanitarnu pomoć.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je: „Francuska je spremna, zajedno sa svojim evropskim partnerima, da pruži pomoć ugroženom stanovništvu… Tim od 85 specijalizovanih francuskih spasilaca biće odmah upućen na teren.“

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva izrazio je „duboku zabrinutost i žalost“ zbog tragedije koja je pogodila narod Venecuele, ističući da su građani te zemlje već pokazali „izuzetnu otpornost suočeni sa brojnim nedaćama“.

Američki predsednik Donald Tramp – koji je početkom godine izazvao dramatičan preokret na političkoj sceni Venecuele naredivši otmicu tadašnjeg diktatora Nikolasa Madura 3. januara – poručio je: „Sjedinjene Američke Države spremne su, voljne i sposobne da pomognu! Naložio sam svim državnim agencijama da budu spremne za brzo delovanje. Bićemo uz naše nove i velike prijatelje. Prvi izveštaji nisu ohrabrujući!!!“

Američko Ministarstvo finansija privremeno je ublažilo deo sankcija prema Venecueli do 23. oktobra kako bi omogućilo finansijske transakcije povezane sa pružanjem pomoći nakon zemljotresa, koje bi inače bile zabranjene.

Delsi Rodrigez, bivša potpredsednica Venecuele koja je, uz podršku administracije Donalda Trampa, preuzela vlast nakon Madurovog pada, zahvalila je međunarodnoj zajednici na iskazanoj solidarnosti. Na društvenim mrežama napisala je: „Venecuela nikada neće zaboraviti ruku pomoći pruženu našem narodu u ovim teškim trenucima.“

U televizijskom obraćanju izjavila je da je oblast koja je najteže pogođena „nezapamćenim seizmičkim fenomenom“ u sredu savezna država La Gvajra, čiji glavni grad nosi isto ime.

„Tamo su se srušile desetine zgrada, a trenutno vodimo izuzetno tešku spasilačku operaciju, nadajući se da ćemo spasiti što više života, koliko nam Bog bude dozvolio.“

Rodrigez je takođe pozvala privatne kompanije da stave na raspolaganje tešku građevinsku mehanizaciju kako bi se ubrzale akcije spasavanja. Prvi spasilački timovi iz Dominikanske Republike trebalo je da stignu vrlo brzo dok se dolazak ekipa iz drugih zemalja očekivao tokom narednih sati.

Snimci iz vazduha prikazuju razmere katastrofe u La Gvajri, koju vlasti smatraju „epicentrom“ ove tragedije. Čitav niz karipskih primorskih gradova i turističkih odmarališta zapadno od međunarodnog aerodroma pretvoren je u ruševine, a mnoge zgrade uz samu obalu potpuno su uništene.

I dok broj poginulih i dalje raste, nema sumnje da ova prirodna katastrofa predstavlja razoran udarac za zemlju koja se već nalazi u dubokoj političkoj i društvenoj neizvesnosti.

Prošlo je manje od šest meseci otkako su američke snage u zoru upale u predsedničku rezidenciju u Karakasu, uhapsile tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura, koji je vladao zemljom od 2013. godine, i prebacile ga u Njujork, gde mu se sudi po optužbama za trgovinu narkoticima.

Od tada Venecuelom upravlja Madurova saveznica i bivša potpredsednica Delsi Rodrigez, što je izazvalo veliko razočaranje među pristalicama opozicije koje su se nadale da će administracija Donalda Trampa na čelo države postaviti opozicionu liderku Mariju Korinu Mačado.

Način na koji je Rodrigez reagovala na zemljotres pokazao je šta se u zemlji promenilo – ali i šta nije – od januarske akcije američkih snaga, kao i sa kakvim se ozbiljnim problemima suočava već teško narušena infrastruktura Venecuele, ukazuje BBC.

Rodrigez se naciji obratila putem državne televizije VTV više od dva sata nakon zemljotresa.

Zvanične informacije o zemljotresu u zemlji su isprva bile veoma oskudne, delom zbog toga što su komunikacione veze sa pojedinim najteže pogođenim područjima bile u prekidu. Međutim, razlog je i to što su za vreme Madurove vlasti uvedena ozbiljna ograničenja za nezavisne medije, usled kojih su zatvorene stotine, uglavnom lokalnih, radio-stanica i informativnih portala koji bi u ovakvim situacijama bili ključni izvor lokalnih informacija.

Tokom obraćanja Rodrigez, pored nje su stajali njen brat Horhe Rodrigez, predsednik Nacionalne skupštine, pred kojim je svega nekoliko dana nakon Madurovog hapšenja polagala zakletvu, stupajući na dužnost privremene predsednice, kao i ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo, još jedan od dugogodišnjih Madurovih najbližih saradnika.

Za razliku od perioda koji je prethodio američkoj vojnoj intervenciji, kada je često nosio vojnu uniformu, Kabeljo se ovoga puta pojavio u civilnom odelu. I on i brat predsednice stajali su ćutke pored nje tokom obraćanja.

Rodrigez je bila vidno potresena dok je govorila, pozivajući „pre svega“ na jedinstvo građana Venecuele, koji su više od jedne decenije duboko podeljeni između pristalica Nikolasa Madura i njegovog prethodnika i političkog mentora Uga Čaveza, s jedne strane, i njihovih protivnika, s druge.

Istovremeno je proglasila vanredno stanje i poverila generalu Huanu Ernestu Sulbaranu, komandantu Nacionalne garde Venecuele, rukovođenje operacijama spasavanja i sanacije posledica katastrofe.

Tokom više od četvrt veka, koliko su Ugo Čavez i Nikolas Maduro bili na vlasti, ključne funkcije u državnom aparatu obavljali su visoki vojni oficiri.

Brojna ministarstva godinama su vodili generali, a analitičari smatraju da je upravo nedostatak stručnosti među ljudima na najodgovornijim položajima jedan od razloga zbog kojih je infrastruktura Venecuele toliko propala.

Pod budnim okom administracije Donalda Trampa, Rodrigez je nedavno na čelu Ministarstva stanovanja zamenila generala civilnim stručnjakom sa diplomom arhitekture dok je na čelo Ministarstva energetike umesto generala postavila elektroinženjera.

Ipak, godine nestašica – dodatno pogoršanih američkim sankcijama – kao i dugogodišnje loše upravljanje državom dovele su do toga da je naročito veliki deo državnog stambenog fonda ozbiljno zapušten.

Na primer, nestašica cementa, izazvana kolapsom državne cementne industrije nakon njene nacionalizacije za vreme Uga Čaveza, dovela je do toga da mnogi neophodni radovi na održavanju zgrada i kuća nikada nisu obavljeni, zbog čega su objekti postali znatno podložniji urušavanju tokom snažnih zemljotresa.

Moć i uticaj vojske tokom protekle dve decenije takođe su značili da je njeno opremanje često imalo prednost u odnosu na obezbeđivanje savremene opreme i vozila za službe civilne zaštite.

Svesna tih nedostataka, Rodrigez je izrazila zahvalnost stranim vladama koje su ponudile pomoć.

Među onima koje je posebno izdvojila bio je i predsednik SAD Donald Tramp i njegova administracija, za koje je rekla da su „u stalnom kontaktu sa svim našim institucijama, nudeći podršku i solidarnost“.

Navela je i da je razgovarala sa predsednicima Dominikanske Republike i Salvadora, kao i da je zahvalila predsedniku Čilea – zemalja koje predvode desničarske vlade.

Iako ponude pomoći nakon ovako razornog zemljotresa nisu iznenađujuće, činjenica da ih Rodrigez prihvata predstavlja jasan raskid sa politikom Nikolasa Madura, koji je pomoć primao isključivo od svojih ideoloških saveznika.

„Solidarnost među našim narodima predstavlja neprocenjiv izvor snage u trenucima poput ovih“, rekla je ona.

Za sve stanovnike Venecuele koji su se probudili pred prizorima razaranja, a posebno za porodice onih koji su ostali zatrpani pod ruševinama, ovakva otvorenost prema međunarodnoj pomoći predstavlja tračak nade u trenucima bola, neizvesnosti i očaja.