Zašto Mađarska još nije spremna za evro?

Nakon što je Bugarska početkom godine pristupila evrozoni, prijem novih kandidata poput Mađarske i Rumunije još je daleko. Države članice Evropske unije koje još nisu uvele evro, od 2024. godine ostvarile su „samo ograničen napredak“ u približavanju evrozoni, navodi se u izveštaju Evropske centralne banke objavljenom u sredu (24. juna).

U tom izveštaju, koji ECB objavljuje svake dve godine, ocenjuje se napredak Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije i Švedske u ispunjavanju uslova za uvođenje evra. Tih pet zemalja EU, koje i dalje koriste svoje nacionalne valute, obavezale su se pristupanjem Uniji da će preći na evro, iako ne postoji rok do kada to moraju da urade. U ovom trenutku, međutim, nijedna ne ispunjava neophodne kriterijume, što je potvrdila i Evropska komisija.

Dok je Bugarska od početka godine članica monetarne unije koja sada obuhvata 21 državu sa oko 350 miliona stanovnika, Rumunija i Mađarska takođe su izrazile nameru da slede taj put – ali najpre moraju da poprave finansijsku disciplinu.

Nakon izbornog poraza Viktora Orbana u Mađarskoj, novi premijer Peter Mađar napravio je politički zaokret i kao jasan cilj postavio ulazak zemlje u evrozonu. Nova proevropska vlada u Budimpešti planira da do 2030. ispuni ključne uslove, tzv. kriterijume iz Mastrihta.

Ipak, Mađarska je među pet država koje ECB redovno prati u najtežoj poziciji – ima najviši nivo zaduženosti, dok su budžetski deficit, inflacija i nestabilnost forinte takođe iznad dozvoljenih granica.

Veliki izazovi pred Mađarom

Kvalitet institucija, prema oceni ECB, ključan je za održivo približavanje evrozoni. Jače institucije i bolje upravljanje ekonomskom i finansijskom politikom doneli bi značajne koristi, posebno u Mađarskoj i Rumuniji, navodi se u izveštaju.

Evropska centralna banka posebno je upozorila Mađarsku: „Dalje unapređenje kvaliteta javnih institucija, obezbeđivanje njihove nezavisnosti od neprimerenog političkog uticaja, borba protiv korupcije, sprovođenje adekvatne politike na tržištu proizvoda i očuvanje vladavine prava preduslovi su za ekonomski rast zasnovan na privatnom sektoru.“

Razlog za to je stanje koje je ostavila prethodna vlast. Prema kriterijumima iz Mastrihta, inflacija ne bi smela da prelazi tri odsto, budžetski deficit takođe tri odsto, a javni dug 60 odsto BDP-a. Međutim, inflacija u Mađarskoj je prošle godine iznosila 4,4 procenta.

Iako pojedine članice evrozone imaju i viši javni dug od mađarskih 74,6 odsto BDP-а, problem predstavlja deficit koji ukazuje na neadekvatnu kontrolu javnih finansija – prošle godine iznosio je 4,7 odsto, a ove bi mogao da dostigne čak 6,2.

Drugim rečima, pred premijerom Mađarom je izuzetno težak zadatak da uvede red u javne finansije svoje zemlje.

Bez obzira na to da li je neka država uvela evro ili nije, Evropska centralna banka nadgleda fiskalnu disciplinu u svim članicama EU. Broj zemalja protiv kojih je pokrenut postupak zbog prekomernog budžetskog deficita porastao je u odnosu na izveštaj iz 2024. godine na tri – pored Rumunije, sada su tu i Mađarska i Poljska.

Prema procenama Evropske komisije, nijedna od tih država verovatno neće smanjiti deficit ispod referentne granice od tri odsto BDP-a pre kraja 2027. Postupak protiv Rumunije, pokrenut još 2020, i dalje traje, a rok za smanjenje prekomernog deficita produžen je do 2030. godine.