Slovenački Mesec ponosa – sve veća podrška, ali i odbijanje

Mesec ponosa (od 1. do 30. juna) dobija još veći značaj ako se tokom ostatka godine osećate nevidljivo. A mnogi pripadnici LGBTQ+ zajednice u Sloveniji veoma dobro znaju šta to znači.

U živopisnoj prestonici, Ljubljani, ne postoji nijedna gradska četvrt — pa čak ni jedna jedina ulica — koja bi se zaista mogla nazvati „gej-prijateljskom“. Isto važi i za ostale, manje gradove u zemlji.

„Kada je reč o fizičkim prostorima koji su izričito naklonjeni LGBT-zajednici, nema ih mnogo“, kaže Barbara Rajgelj, pravnica koja je ujedno i suvlasnica bara u centru Ljubljane u kojem se organizuju događaji namenjeni gej populaciji.

Rajgelj je zabrinuta zbog toga što netrpeljivost koju podstiču politički lideri ima sve veći uticaj u Sloveniji.

„Bezbedni prostori biće sve važniji, jer nasilje dolazi odozgo nadole — od parlamenta, preko digitalnih medija, pa sve do javnog prostora. Vidim da ljudi postaju sve hrabriji kada je reč o otvorenom ispoljavanju mržnje“, rekla je ona za DW.

Mesec ponosa 2026. bio je drugačiji

Prethodnih godina Mesec ponosa i brojni događaji organizovani tim povodom predstavljali su neka od tih bezbednih mesta.

Istovremeno, on je svake godine podsećao da, uprkos nedostatku fizičke infrastrukture, Slovenija ima živu i aktivnu LGBTQ+ zajednicu.

Ovoga puta, međutim, Mesec ponosa protekao je u znatno manje radosnoj atmosferi nego ranije, dobrim delom zbog nedavno formirane desničarske vlade Slovenije.

Vlada je procenila da je period uoči centralnog događaja — Parade ponosa u Ljubljani, održane 13. juna — pravi trenutak da ukloni zastavu duginih boja koja je bila istaknuta ispred Ministarstva kulture.

U zvaničnom saopštenju navedeno je da ministarstvo „mora da predstavlja sve građane i sve kulturne stvaraoce, bez obzira na njihova lična uverenja, identitete ili poglede na svet“.

Pri tome nije objašnjeno na koji način uklanjanje zastave duginih boja predstavlja pripadnike LGBTQ+ zajednice, niti da li je izlazak u susret homofobnim stavovima postao deo zvanične politike.

Nova vlada poslala „snažnu poruku“

Za vreme prethodne vlade levog centra, koju je predvodio Robert Golob, zastava je redovno bila istaknuta tokom celog Meseca ponosa. Odlazeća vlada istakla ju je početkom juna, pre nego što je novi premijer Janez Janša nekoliko dana kasnije stupio na dužnost.

Uklanjanje zastave duginih boja bilo je jedan od prvih poteza njegove vlade. Prema mišljenju boraca za prava LGBTQ+ osoba u Sloveniji, time je poslata veoma snažna poruka.

„Iako smo očekivali da će se to dogoditi, taj potez je ipak bio izuzetno simboličan i jasno nam stavio do znanja — i LGBT -zajednici i društvu u celini — da su se stvari promenile“, kaže Simona Muršec, organizatorka Parade ponosa u Ljubljani.

Veći odaziv na ovogodišnjoj Paradi ponosa

Te promene već osećaju pripadnici LGBTQ+ zajednice i njihovi saveznici, ali na njih istovremeno i odgovaraju.

Na ovogodišnjoj Paradi ponosa učestvovalo je više ljudi nego ranijih godina. Organizatori procenjuju da je broj učesnika bio veći za nekoliko hiljada u odnosu na prethodna dva izdanja, što smatraju neposrednom reakcijom na stav vlade. Istovremeno, izazovi su bili znatno veći.

Pojačane mere bezbednosti uvedene su kako bi se sprečili fizički napadi, ali nisu mogle da spreče verbalne uvrede upućene učesnicima povorke niti uznemiravanje ljudi van same trase parade.

„Napadaju ih organizovane grupe mladića koje nose fašistička i nacistička obeležja“, kaže Simona Muršec.

Ona dodaje da su napadači bacali jaja, obarali ljude na zemlju i — kao dodatnu eskalaciju nakon poteza Ministarstva kulture — otimali i spaljivali njihove zastave duginih boja.

„Svi ti ljudi koji dolaze da napadaju LGBT osobe nisu se iznenada pojavili. Oni postoje zato što su političari godinama radili na tome da ih stvore, podrže i podstaknu. Sada gledamo posledice toga, a biće još gore.“

Neprijateljstvo je poslednjih godina u porastu

Sve se to događa samo četiri godine nakon što je Ustavni sud Slovenije priznao pravo na sklapanje braka istopolnim parovima.

Dve godine kasnije omogućio je i istopolnim parovima pristup postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje.

I Barbara Rajgelj i Simona Muršec smatraju da je anti-LGBTQ+ retorika sve prisutnija otkako su ta prava zakonski garantovana.

Uporedo s tim povećan je i broj verbalnih i fizičkih napada, a obe strahuju da će se stanje dodatno pogoršati pod novom vladom.

Ipak, postoje i optimističniji pogledi.

Miha Lobnik osnovao je krajem devedesetih godina organizaciju Legebitra, koja se bavi pravima LGBTQ+ osoba. Danas obavlja funkciju Zaštitnika načela jednakosti Slovenije i zastupa građane koji su bili izloženi diskriminaciji.

Lobnik smatra da je nova vlada možda samo želela da brzo ispuni jedno od očekivanja krajnje desnog dela svog biračkog tela.

„U ovom trenutku ne bih bio previše zabrinut“, kaže on. „Moguće je da je reč samo o nekoliko signala kojima se želi umiriti baza izrazito desno orijentisanih birača, ali koji neće ozbiljnije ugroziti prava građana.“

Sprečiti da retorika odbijanja postane opšteprihvaćena

Ipak, upozorava da anti-LGBTK+ poruke ne smeju postati „dominantne i opšteprihvaćene“, jer bi to dovelo u pitanje „otvorenije i tolerantnije društvo kakvo je Slovenija postala“ tokom proteklih 30 godina.

To upozorenje dobilo je dodatnu težinu nakon predloga Zorana Stevanovića, predsednika Narodne skupštine, da se zabrani isticanje zastava „za koje ne postoji zakonski osnov“.

Stevanović tvrdi da isticanje obeležja poput zastave duginih boja „dodatno produbljuje polarizaciju već podeljenog društva“.

Iako je na vlasti manje od mesec dana, vlada koju podržava Stevanovićeva krajnje desna populistička stranka Resnica, po svemu sudeći, čini više od većine drugih kako bi podstakla i produbila podele u Sloveniji.