Farsa za koju ne znamo koliko košta: Stručna javnost o skulpturi kantara koja je postavljena na Terazijama

Skulptura kantara, nazvana “Terazije“, postavljena je tokom noći između ponedeljka i utorka, na kružnom toku na Terazijama u Beogradu. Radnici gradskog zelenila  su prostor oko kantara uredili i oplemenili sadnjom različitih biljaka, dok su aktivisti Zeleno-levog fronta (ZLF) noć ranije oblepili skulpturu trakom na kojoj je pisalo “Opasnost SNS gradnja“.

Ekonomista Božo Drašković smatra da gradska vlast u Beogradu donosi odluke o simbolima koji nemaju nikakve veze sa nazivom “Terazije“ i da to ukazuje na bahatost, neznanje i glupost gradonačelnika i ljudi oko njega i da time potvrđuju svoje lažne doktorate i lažne diplome.

“Nikada ne dobijamo tačnu informaciju o ceni i o konkurenciji, odnosno o tenderu. Ovo je lažni simbol, jer kad se plati lažni simbol, mi ne znamo koliko je taj simbol plaćen, nemamo informaciju o tenderu. Pa taj čuveni sat koji je postavljen na Trgu republike, koji nije radio mesecima, plaćen je preko 100.000 evra, on realno ne vredi ni 10.000, ni 10 odsto,“ kaže Drašković.

Kako dodaje Drašković, nije poznato koliko je ova instalacija koštala, ali pretpostavlja da je reč o iznosu između 100.000 i 150.000 evra. Kako kaže, „oni“ ne rade ništa ispod te cene, zbog čega smatra da javnost mora da zna koliko je tačno novca izdvojeno, budući da je reč o javnim sredstvima.

“To je farsa. O ovakvim pitanjima treba da govore urbanisti, arhitekte, stručnjaci za prostorno planiranje i istoričari. Reč je o složenoj temi o kojoj stručni ljudi treba da daju mišljenje na osnovu znanja, istorije, kulture i struke. Umesto toga, sve se svodi na lični prestiž i manipulaciju građanima. Ne postoje prioriteti, nema planiranja. Vlast je na izborima dobila pravo da umanjuje narod, problem je što deo građana ne želi da čuje kritičko mišljenje i zdrav razum“, objašnjava on.

Prema njegovom mišljenju, gradske vlasti bi pre svega trebalo da rešavaju infrastrukturne probleme, dok bi odluke o postavljanju ovakvih obeležja morale da budu zasnovane na mišljenju struke i sprovedene kroz javni tender. Ističe da nije problem graditi simbole, ali da oni moraju imati jasno kulturološko i istorijsko utemeljenje.

“Ako na jednu stranu kantara stavimo Šapića, a na drugu stranu količinu novca kojom su platili kantar, verovatno bi prevagnuo novac”, zaključio je Drašković.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ranije je najavljivao “iznenađenje“ koje je predstavljeno kao novi gradski simbol. U javnosti se uoči takozvanog iznenađenja spekulisalo da bi to mogao biti i spomenik Draži Mihailoviću, ali je umesto toga na Terazijama postavljena skulptura “Terazije“.

Kako objašnjava arheolog Rade Milić, Terazije su ime dobile tokom osmanske vladavine, kada su se na ovom prostoru nalazile posebne kule za vodu. Te građevine nazivane su “terazije“, a služile su za regulisanje pritiska i raspodelu vode kroz tadašnji gradski vodovodni sistem.

“Na neki način se sve povezuje sa imenom koje nema nikakve veze sa onim što je istorijski bilo na tom prostoru. Toliko je banalno da je gotovo suvišno i komentarisati. To pokazuje koliko je neznanje prisutno kod ljudi koji danas donose odluke, kao i njihovu bahatost da ne konsultuju struku. Potpuno su iz procesa odlučivanja isključeni i stručnjaci i građani, pa se odluke o tome šta će biti postavljeno u javnom prostoru donose proizvoljno, u skladu sa ličnim procenama i afinitetima,“ smatra Milić.

On dodaje da građani takav način odlučivanja doživljavaju kao lično iživljavanje, u kojem se pojedina rešenja donose impulsivno i bez šireg razmatranja javnog interesa. Ističe da takva praksa nije prihvatljiva, posebno ne u metropolama poput Beograda.

“Ne znamo ništa o skulpturi kantara, ni koliko je koštao, ni ko je autor, ni ko je došao na tu ideju. Znamo samo da je postojala potreba da se time pohvale, ali od toga nije bilo ništa, zapravo je postignut potpuno kontraefekat,“ zaključio je Milić.

Iako se ova skulptura u doslovnom smislu pojavila preko noći na sred kružnog toka, otvorilo se pitanje njene bezbednosti po saobraćaj i mogućeg uticaja na vozače.

Profesor na Saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić, ocenjuje za Danas da ova skulptura kantara ne predstvalja opasnost po bezbednost saobraćaja, takođe objašnjava da vozač informacije prima putem čula vida i prilikom primanja informacija vrši selekciju koje su informacije bitne, a koje ne.

“Ne mislim da ova instalacija može bitno da utiče na saobraćaj. Kakvu god skulpturu da postavite, vozač će je na trenutak pogledati, ali ne verujem da će nastaviti da gleda u nju dok vozi. Iz saobraćajnog ugla, postoje i drugi elementi koji odvlače pažnju vozača, poput semafora,”objašnjava profesor Vujanić.

Danas je uputio pitanja Gradu Beogradu koliko je plaćena skulptura “Terazije” i zašto se ulažu desetine hiljada evra u različite instalacije, dok se građani nekih beogradskih naselja žale da nemaju puteve i kanalizaciju. Međutim, do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.