foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Sa jednog od glavnih trgova u Ruanu, u Normandiji, uzdiže se veličanstvena katedrala koja je bila velika inspiracija Klodu Moneu. Zbog svoje asimetrične arhitekture važi za „najljudskiju“ katedralu, valjda zato što ljudi, kao i njihovi životi, nikada nisu savršeni. Ali, postoji još nešto. NJen južni toranj, sagrađen mnogo posle severnog, nazvan je „La tour de Beurre“ („Toranj od putera“).
Njegova gradnja finansirana je novcem bogatih građana koji su od crkve otkupljivali pravo da i tokom posta jedu puter i ostale mlečne proizvode. Tako je i malo greha, kao još jednog elementa ljudskosti, dospelo u njene zidove. Sve ovo zvuči čak i simpatično – dok ne pomisliš na vrhunsko crkvenjačko licemerje.
Da li je hipokrizija u srži svake vlasti otkad je sveta?
A vrhunsko naprednjačko licemerje u najkraćem bi moglo glasiti: održavaš stabilnu stopu rizika od siromaštva (20 posto) na samom evropskom vrhu i nivo penzija na samom evropskom dnu, povećavaš prosečnu platu, ali samo do iznosa koji za većinu građana ne pokriva prosečnu potrošačku korpu, hraniš narod jeftinim parizerom, trpaš ih u autobuse i vodiš na mitinge, neposlušne kažnjavaš, otpuštaš s posla, pobunjene proganjaš, tučeš i zatvaraš, i kad se već skupi dovoljno bolesnih (2,5 miliona zavisnih od lekova), objaviš revolucionarno sniženje cena medikamenata.
Proglasiš pobedu nad hipertenzijom i dijabetesom uz pomoć lekova po nikada nižim cenama. Drugim rečima, narode moj, pusti sad taj šećer i masnoće, jedi šta ti duša ište i što ti džep dozvoljava. Leba, parizera i margarina, pa nek ide život. Navali, narode, cene lekova su na istorijskom minimumu! Za sve to vreme održavaš stabilnom i stopu najbogatijih, jer negde moraš i sebe da smestiš, a to je onih 10 odsto građana koji poseduju više od polovine ukupnog bogatstva Srbije (58 odsto).
Sve ovo, samo izmenjenim rečima, kaza nam niko drugi nego prvi čovek ove države, gledajući nas u oči. Gledam i ja njega u oči i nešto mi u tom prizoru nedostaje. Mom spisateljskom oku, koje neprekidno žudi da zaviri preko granice stvarnosti – ionako smo odavno u nadrealnom i iracionalnom kada je reč o političkom životu – ukazaće se nešto izmenjena slika na ekranu.
Govoreći o ogromnim koristima za pacijente od novih mera Vlade, za koje će država izdvojiti više od 100 miliona evra narodnih para, predsednik kaže: „Za sve lekove će imati doplatu od 10 do 50 odsto, a ne od 10 do 90 odsto kao što je slučaj bio ranije. Ova mera utiče na oko 2,5 miliona građana, a mi mislimo da utiče i na tri miliona“, nižu se reči predsednika. Baš u trenu kada prvu brojku smenjuje druga, kad pogled beži u daljinu, ukazuje mi se krupna šaka kako se podiže ka licu i nežnim pokretima gladi bradu. Jednom, pa još jednom. Kakvo veličanstveno glasačko telo! Tri miliona duša! Istina, malo su kilavi, ali glasačkom se telu u zube ne gleda.
I još da zamislimo izborni dan i ekrane prorežimskih televizija sa kajronom: Poštovani građani Republike Srbije, ne zaboravite da pre izlaska na biračka mesta uzmete svoju jutarnju terapiju. Glasajmo zdravo. Vaš predsednik.
Autorke je književnica i slobodna novinarka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
