Milioni za Alo i Informer, mrvice za nezavisne: Da li Ministarstvo informisanja kažnjava kritičke medije?

Na devet konkursa Ministarstva informisanja i telekomunikacija za projektno sufinansiranje medija najviše projekata, a samim tim i novca, dobili su mediji u vlasništvu Radoice Milosavljevića – ukupno 41,2 miliona dinara; TV Pirot, TV Leskovac, Kanal M, RTV Brus, RTV Caribod, RTV Kruševac, TV Požega, Telemark i SOS kanal plus.

Uprkos činjenici da su rekorderi u kršenju Kodeksa novinara Srbije, grupacija Alo i Informer sa svim svojim ćerkama firmama ukupno je dobila 41,1 milion dinara.

Pojedinačno Alo je dobio pet miliona, a Informer 2,5 miliona dinara. Njihova zajednička firma Best Media Team koja je od početka godine pokupovala brojne lokalne medije, dobila je ukupno 32,6 miliona.

ANEM podseća da je prošle godine osnovana Asocijacija novinara Srbije, koja okuplja novinare koji otvoreno zagovaraju politiku Srpske napredne stranke, podržana iznosom od 1,3 miliona dinara od strane Ministarstva informisanja.

I dok je gotovo jasno da režimski mediji dobijaju nagrade za spinovanje, a nezavisni kazne zbog kritika upućenih vladajućoj garnituri, postavlja se pitanje da li je ovakva situacija, u kojoj nezavisni mediji iz godine u godinu dobijaju sve manje sredstava iz budžeta, uvod u potpuni prekid sufinansiranja od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Tanja Maksić, programska koordinatorka BIRN-a, kaže da oni ne konkurišu na konkursima za projektno sufinansiranje medija već godinama.

„Mi smo prestali da konkurišemo zato što je, nažalost, taj sistem javnog finansiranja postao reputacioni rizik. Pokazalo se da taj javni novac dolazi sa određenom obavezom. To nije novac koji zaista treba da pomogne kvalitetno javno informisanje, već novac kojim se finansira propaganda. Još odavno smo zaključili da to nije mesto za nas“, objašnjava Maksić.

Drugi razlog zbog kog BIRN ne konkuriše jeste to što žele da rade monitoring tih konkursa.

„Kada bismo istovremeno konkurisali za sredstva i pratili njihov tok, bili bismo u sukobu interesa. Zato smo procenili da nam je važnije da sa objektivne distance analiziramo konkurse, projektnu dokumentaciju i ceo proces dodele sredstava“, ukazuje Maksić.

Ipak, kaže da je primetno da su sva nezavisna medijska udruženja ostala ispod crte, dok su vrlo otvoreno provladina udruženja dobila sredstva za projekte, i to u milionskim iznosima.

„Definitivno se može reći da nema govora o podršci pluralizmu i kvalitetnom javnom informisanju kroz ovaj konkurs. To je bilo jasno i prethodnih godina, ali je ove godine, kroz ovaj konkurs, posebno ogoljeno“, ističe.

Maksić navodi da postoji tendencija da se novac sistemski izvuče iz nezavisnih i kritičkih medija i da se prekomerno usmerava ka medijima koji su očigledno provladini.

„Dodatni problem je to što su sredstva dobile firme povezane sa Alo i Informerom, čiji su osnivači mediji koji najviše krše profesionalne i etičke standarde. Po kriterijumima propisanim zakonom, oni uopšte ne bi smeli da budu relevantni za finansiranje, a kamoli da dobiju više od 40 miliona dinara“, zaključuje Maksić.

Aleksandra Mitić, direktorka preduzeća „Dan Graf“ koje je izdavač Danasa, ukazuje da je sa godinama primetan pad novca koje Danas dobija putem konkursa Ministarstva informisanja.

„Pre tri godine dobili smo ukupno tri miliona putem projektnog sufinansiranja, zatim se taj broj smanjio na milion, a ove godine na 500 hiljada dinara. Ovim tempom sledeće ili naredne godine nećemo dobiti ništa“, smatra.

Mitić ovu situaciju vidi kao nastavak pritiska na slobodne i profesionalne medije i njihovog ekonomskog iscrpljivanja.

„Nezavisni mediji već posluju u otežanim uslovima, bez značajnijih prihoda od oglašavanja, pa je dodatno uskraćivanje sredstava kroz konkurse još jedan način da se oslabe. Sredstva se dodeljuju podobnim medijima, dok se nezavisni sistematski stavljaju u nepovoljan položaj“, ističe Mitić.

Danas je ministru informisanja i telekomunikacija Borisu Bratini uputio sledeća pitanja:

„Zašto je najveći deo izdvojenog budžeta za projektno sufinansiranje medija otišao u ruke medija istih vlasnika, odnosno, zašto su mediji u vlasništvu Radoice Milosavljevića ukupno dobili 41,2 miliona dinara od ministarstva, a grupacija Alo i Informer sa svojim ćerkama firmama 41,1 miliona dinara, posebno uzevši u obzir da su Alo i Informer rekorderi u kršnju Kodeksa novinara Srbije?

S druge strane, mediji koji su kritički orijentisani prema vladajućoj garnituri dobili su znatno manje novca za projektno sufinansiranje. S obzirom da ti mediji u dosta manjoj meri krše Kodeks, kako objašnjavate ovakvu situaciju i da li smatrate da su opravdane sumnje da ministarstvo deli novac medijima koji im odgovaraju, zagovoraju politiku aktuelne stranke, dok se ‘svete’ medijima koji to ne rade?“.

Do trenutka objavljivanja ovog teksta ministar Bratina nije odgovorio na navedena pitanja.

Podsetimo, dok su mediji bliski vladajućoj garnituri dobili novac putem konkursa, nezavisni lokalni mediji su bez istih ostali. Na konkursu Ministarstva informisanja za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja najveći pojedinačni iznos od pet miliona dinara dobio je novosadski Dnevnik za projekat „Crkve i manastiri Vojvodine – tradicija zajedništva i tolerancije“. Među najvećim dobitnicima su i Alo Media System sa 4,98 miliona dinara, Tanjug sa 4,3 miliona, TV Apatin i Video kreativa tim Milana Švelja sa po 4,2 miliona dinara, dok je subotički magazin Dani za dva projekta dobio ukupno 4,8 miliona dinara.