Kako su provladini mediji dobili milione, a lokalni ostali praznih ruku: Šta kažu članovi konkursnih komisija?

Na konkursu Ministarstva informisanja za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja najveći pojedinačni iznos od pet miliona dinara dobio je novosadski Dnevnik za projekat „Crkve i manastiri Vojvodine – tradicija zajedništva i tolerancije“.

Među najvećim dobitnicima su i Alo Media System sa 4,98 miliona dinara, Tanjug sa 4,3 miliona, TV Apatin i Video kreativa tim Milana Švelja sa po 4,2 miliona dinara, dok je subotički magazin Dani za dva projekta dobio ukupno 4,8 miliona dinara.

Sredstva su dobili i Dnevnik – Poljoprivrednik, DT Media Tim, Lotel plus, Radio-televizija Kraljevo, Pobeda, kao i Politika, Večernje novosti i Glas zapadne Srbije u manjim iznosima.

Dok su mediji bliski vladajućoj garnituri dobili novac putem konkursa, nezavisni lokalni mediji su bez istih ostali. Zbog ishoda konkursa postavljaju se dva pitanja – da li je kršenje Kodeksa novinara Srbije uopšte bio kriterijum za podelu sredstava, kao i da li će zbog ove raspodele pojedini lokalni mediji biti ugašeni.

Članica 19 komisija Sandra Iršević iz Udruženja novinara Srbije objašnjava za Danas da je u svakoj komisiji bilo njih petoro i da je svako bodovao po svojoj savesti.

„Što se tiče toga zašto sam bila u toliko komisija, razlog je jednostavan. Cele prošle godine sam radila na tome da ispunim uslove. Prošle godine imala sam 93 boda, a ove godine sam uspela da dođem do maksimalnih 100, jer su mi nedostajali međunarodni naučni radovi i učešća u komisijama. Zato sam bila izabrana u veći broj komisija. Međutim, bilo je i komisija u kojima nisam izabrana, tako da nije tačno da sam svuda prolazila“, ukazuje Iršević.

Ističe da je svaki projekat bodovala po svojoj savesti i u skladu sa pravilima, te da su imali jasno definisane kriterijume – od nula do 10, od nula do 20 poena, u zavisnosti od elementa koji se ocenjuje, kako se gleda budžet, aktivnosti i ostalo.

„Kada sam bodovala projekte, meni je bilo najvažnije da se aktivnosti slažu sa budžetom. Takođe mi je bilo veoma važno da mediji znaju da naprave razliku između medijskog sadržaja, žanra i drugih elemenata projekta. Na tim stvarima sam oduzimala poene. Kod lokalnih medija sam bila nešto blaža, jer smatram da su oni i dalje u veoma lošem položaju. Kod pojedinih lokalnih medija uočila sam da postoji manjak iskustva u pisanju projekta“, navodi.

Iršević kaže da je vlasnik medija nije zanimao – nije gledala da li je to Danas, Informer ili bilo koji drugi medij, već isključivo projekat. Dodaje da kršenje Kodeksa novinara Srbije jeste bio jedan od kriterijuma na osnovu kog su dodeljivani poeni.

„Volela bih da naglasim da bi trebalo uraditi ozbiljan monitoring svih projekata koji su dobili sredstva. Još pre deset godina, kada sam bila član komisije u Bačkoj Topoli, pitala sam da li su svi podnosioci opravdali sredstva koja su ranije dobili. Kada mi je rečeno da jedan nije, rekla sam da njegov projekat ne treba ni razmatrati. Treba videti da li su sredstva opravdana, da li su projekti sprovedeni onako kako su napisani i da li je javni novac potrošen namenski“, ukazuje Irvešić.

Navodi da se trudila da prednost imaju inovativnije teme, jer je bilo mnogo projekata koji su bili gotovo isti – na primer, u nekim opštinama polovina projekata odnosila se na turizam.

„Inovativnost jeste jedan od elemenata koji se ocenjuje, ali meni je i dalje najvažnije bilo da budžet bude dobro napravljen, jer je to osnova svakog projekta, i da iz projekta bude jasno šta je medijski sadržaj, koji je žanr i kako će se projekat realizovati. Kada su podnosioci pokušavali da u jedan projekat stave sve moguće forme i sadržaje, na tome sam oduzimala poene, jer smatram da jedan projekat ne može da obuhvati baš sve. To je moje mišljenje i ne tvrdim da je jedino ispravno“, naglašava Irvešić.

Dodaje da je sve manje ljudi koji žele da budu članovi komisija, potrebno je znanje i iskustvo, a posao je veoma odgovoran.

„Zbog toga mislim da bi fokus trebalo da bude na kontroli realizacije projekata, odnosno monitoringu, kako bi se utvrdilo da li je novac zaista potrošen u skladu sa projektima koji su odobreni. Prošle godine, kada sam bila u komisijama za medije na jezicima nacionalnih manjina, imali smo situaciju da neke manjine nisu dobile sredstva upravo zbog načina bodovanja i matematike koja se primenjuje. Po mom mišljenju, isti kriterijumi ne mogu se uvek primenjivati na dijasporu, manjinske medije, televizije, radio ili štampane medije, jer postoje različite okolnosti i potrebe. Međutim, to nije bilo usvojeno. Zato ponavljam da je najvažnije da se sledeće godine uradi monitoring svih projekata i da se vidi kako su sredstva zaista utrošena“, zaključuje Irvešić.

Stručnjak za medije Boban Tomić, član 16 komisija, kaže da su odluka Saveta za štampu kao kriterijum postojale i primenjivale se.

„Koliko znam, odnosio se na štampane i internet medije. Svi članovi komisija u kojima sam bio uglavnom su imali ujednačeno bodovanje po tom osnovu, jer je sistem prepoznavao odluke Saveta za štampu. Gledalo se da li je mediju u poslednjih godinu dana izrečena neka mera i na osnovu toga su se umanjivali poeni“, ukazuje Tomić.

Objašnjava da su članovi komisije ocenjivali ono što je bilo u aplikaciji, te da nisu imali mogućnost da proveravaju da li je podnosilac prijave uneo tačne podatke, već je to posao Ministarstva. Kada su u pitanju lokalni mediji, smatra da situacija nije dobra.

„I sam sam radio u lokalnim medijima koji nisu dobijali gotovo nikakav novac i znam koliko je to teško. Ima sredina u kojima nijedan lokalni medij nije dobio sredstva i to nije dobro. Međutim, nisam bio u tim komisijama i ne mogu da govorim kako su došle do takvih odluka“, navodi Tomić.

Ocenjuje da lokalni mediji treba da dobijaju više novca od svojih zajednica, i da je problem i što na lokalne konkurse konkurišu produkcije i mediji iz drugih sredina, što nije zabranjeno, ali svaki slučaj treba procenjivati prema tome šta je interes građana lokalne zajednice.

„Ako medij nema druge izvore prihoda osim konkursnog sufinansiranja i ne dobije sredstva, sigurno postoji opasnost da bude ugašen. Iz ličnog iskustva znam da mediji mogu da prežive i bez tog novca, ali uz velika odricanja. To nije dobro rešenje. Profesionalnim medijima treba obezbediti bolje uslove za rad. Prostora za unapređenje sistema svakako ima. Dešava se i da lokalni mediji izgube bodove zbog loše pripremljenih prijava, pa su potrebne dodatne obuke za pripremu projekata. Ja bih voleo da mnogo veći deo novca ostaje lokalnim medijima“, zaključuje Tomić.

Analiza ANEM-a pokazuje da je, posmatrano po vlasništvu, najviše sredstava na do sada završenim medijskim konkursima otišlo izdavačima tabloida Alo i Informer – kompanijama Alo media system, Insajder Tim i njihovim povezanim firmama, koje su zajedno dobile više od 154,5 miliona dinara. Od toga je gotovo 94,3 miliona pripalo firmi Best Media Team, koja je od početka godine kupila više lokalnih medija u Srbiji. Iza njih slede medijske kuće iz grupacije Radoice Milosavljevića sa 120,7 miliona dinara, dok se među pojedinačnim medijima po visini dobijenih sredstava izdvajaju Zona plus iz Niša, VTV iz Subotice i Radiotelevizija Pančevo.

Ostali podaci o raspodeli sredstava dostupni su u analizi ANEM-a.