Gimnazije „namiču“ đake kako bi formirale specijalizovana odeljenja

Ovakva situacija se ponavlja iz godine u godinu, ali nadležni uporno izbegavaju da ovaj problem reše na sistemskom nivou i priznaju da niti naša zemlja ima toliko nadarenih učenika, niti nam je potreban toliki broj specijalizovanih odeljenja.

Aktuelna prosvetna vlast, kao i sve prethodne, hvali se brigom države o talentovanim učenicima i velikim interesovanjem za specijalizovane profile. Uoči početka prijemnih ispita pomoćnica ministra za srednje obrazovanje Danka Nešović rekla je da „vlada veliko interesovanje svršenih osnovaca za informatička odeljenja“, te da „brojni učenici ostvaruju značajne rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima upravo u tim oblastima“.

Međutim, nevelike upisne kvote ne uspevaju da popune ni škole u velikim gradovima – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a ove godine dosta slobodnih mesta ostalo je i u gimnazijama koje ranije nisu imale problema sa brojem đaka.

Tako je, na primer, u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ na IT smeru planiran upis tri odeljenja (ukupno 60 učenika), a posle raspodele u prvom upisnom krugu ostalo je slobodno čak 46 mesta.

Na istom smeru u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji od predviđene kvote od 40 prvaka, nepopunjeno je 29 mesta, dok je u beogradskoj gimnaziji „Patrijarh Pavle“, koja je takođe planirala upis dva odeljenja, slobodno 21 mesto.

Po jedno IT odeljenje bilo je predviđeno planom upisa u gimnazijama u Mladenovcu i Smederevu, a u ove škole ostalo je slobodno po 17 mesta.

Niška gimnazija „Svetozar Marković“ i novosadska „J.J. Zmaj“ sa po 12 slobodnih mesta na smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku ne ispunjavaju formalan uslov za formiranje odeljenja, a da li će biti dozvoljen upis i sa manje od 10 đaka iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili Danasu do objave ovog teksta.

Granica od najmanje 10 raspoređenih đaka u praksi se neretko krši, pa se nekim školama dozvoljava da i sa manjim brojem učenika formiraju odeljenja ne bi li tako „spasili“ kadar da ne ostane bez dela norme.

Kako objašnjavaju to što je u IT odeljenjima ostalo mnogo praznih mesta i da li ima smisla da postoji toliki broj specijalizovanih odeljenja u gimnazijama, od kojih su mnoga poluprazna, pitali smo nadležne u Ministarstvu prosvete, ali odgovore nismo dobili.

Bez komentara je ostalo i naše pitanje da li će prag za upis u gimnazije od naredne školske godine biti povećan na 70 poena, kao što je najavljeno, a što će, prema proceni samih prosvetnih radnika, mnoge gimnazije u unutrašnjosti ostaviti prazne.

Jasmin Nikolovski, direktor Gimnazije „Patrijarh Pavle“, za Danas kaže da će u toj školi imati dva IT odeljenja prvog razreda.

– Kod nas se prijavilo 73 učenika, 62 je pristupilo polaganju prijemnog, a od toga je položilo 30. Zainteresovanost učenika za IT odeljenje nije manja, možda u nekom procentu, ali je uspeh na testu iz matematike bio polovičan. Pritom test ove godine nije bio zahtevniji, koncept i struktura testa je ujednačen godinama unazad, ali je znanje učenika niže – kaže naš sagovornik, koji potvrđuje da će i u Osmoj gimnaziji uspeti da oforme IT odeljenje.

On ističe da postojanje odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku ima smisla, ali da treba promisliti u kojoj meri i u kojim školama treba da postoje.

– Najvažnije je pitanje osposobljenosti kadra koji će predavati u ovim odeljenjima, a potom i opreme i uslova rada. I za druge specijalizovane smerove su potrebni kabineti. Ljudi pokušavaju da održe norme, ali rešenje nije jednostavno. U slučaju da je raspoređen manji broj učenika od broja potrebnog za formiranje odeljenja ide se na to da se ponudi roditeljima da se deca upišu na prirodno-matematički smer ili da se upišu u one gimnazije koje će sigurno imati odeljenja – ističe Nikolovski.

Prva beogradska gimnazija ove godine je planirala da upiše dva IT odeljenja, a posle prvog upisnog kruga ostalo je 12 slobodnih mesta. Mnogi se sećaju da je pre više godina deo kolektiva te škole protestovao zbog odluke Ministarstva prosvete da ukine jedno odeljenje društvenog smera, a da oformi još jedno IT.

Slavica Marković, direktorka Prve kragujevačke gimnazije, priseća se da je u toj školi pre sedam godina bilo tri IT odeljenja, sa 60 upisanih đaka, a jedan broj đaka je čak ostao „ispod crte“. Danas će umesto planirana dva imati samo jedno IT odeljenje, dok je sudbina odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima neizvesna, budući da nemaju 10 raspoređenih đaka.

Marković smatra da specijalizovana odeljenja treba da postoje u sistemu.

– Tačno je da je reč o malom broju učenika, ali treba gledati širu sliku. Mi u školi nemamo problem da popunimo odeljenja prirodno-matematičkog i društveno-jezičkog smera. I u višim razredima imamo specijalizovana odeljenja sa velikim brojem đaka. Među njima ima osvajača nagrada na međunarodnim takmičenjima. Baš juče je jedan naš đak osvojio srebro iz fizike na Balkanijadi. Naravno, ne može se očekivati da svi učenici postižu izvanredan uspeh, ali programi u specijalizovanim odeljenjima pružaju priliku deci da još više razvijaju svoje sklonosti ka matematici, fizici, informatici… – kaže direktorka.

Ističe da je ove godine interesovanje za IT smer bilo nešto manje, i da nije samo do toga da deca nisu položila prijemni ispit.

– Na pripreme koje smo organizovali dolazio je veliki broj đaka, a prijemni je položilo više učenika nego što se na kraju opredelilo za IT odeljenje – kaže Marković.

Ona smatra da je na opredeljenje učenika i njihovih roditelja uticalo i stanje u IT sektoru, u kome se radnici suočavaju sa otkazima, a sve više se priča o upotrebi veštačke inteligencije. Ukazuje i na činjenicu da pohađanje prirodno-matematičkog smera omogućuje učenicima da konkurišu za upis velikog broja studijskih programa, dok je na IT smeru manje opšteobrazovnih predmeta, što može biti otežavajući faktor ukoliko se neko po završetku srednje škole predomisli i želi da studira neku drugu oblast.

Ove godine nezadovoljstvo dela javnosti izazvala je odluka da se, posle održanog prijemnog ispita, odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju u niškoj Gimnaziji „Stevan Sremac“ zameni prirodno-matematičkim odeljenjem. Obrazloženje nadležnih je bilo da je takva odluka doneta na osnovu rezultata prijemnih ispita i opadajuće zainteresovanosti učenika za ovaj smer.

Problema je bilo i u Vranju, u tamošnjoj Gimnaziji „Bora Stanković“ gde je ukinuto, pa pod pritiskom javnosti vraćeno IT odeljenje.