Cena nafte pada, a gorivo poskupljuje – samo u Srbiji

Sagovornici Danasa objašnjavaju da je u Srbiji u poslednje dve nedelje došlo do rasta cena goriva zbog povećanja akcize, za koju ukazuju da je najviša u regionu i među najvišima u Evropi.

Cena dizela u Srbiji prošlog petka, 26. juna, ostala je ista, a zatim je ovog petak, 3. jula, povećana za dva dinara po litru. Benzin je prošlog petka poskupeo za dva dinara, a ovog petka za još dva dinara po litru.

U prevodu, država sada vraća ono što je tokom krize izgubila štiteći vozače.

Podsetimo, nakon američko-izraelskog napada na Iran i zatvaranja Ormuskog moreuza, cena nafte na svetskom tržištu je porasla, zbog čega je Vlada Srbije, kako bi zaustavila nagli skok cena goriva na pumpama, odlučila da smanji akcizu na gorivo za 20 odsto.

Prema zakonu, akciza na bezolovni benzin iznosi 72 dinara po litru, a na dizel 74,04 dinara po litru.

Smanjenjem za 20 odsto, akciza na bezolovni benzin iznosila je 57,6 dinara po litru, a akciza na dizel 59,23 dinara po litru. Država se tada odrekla oko 15 dinara po litru akcize.

Kako je cena nafte nastavila da raste, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred lokalne izbore u nekoliko opština u Srbiji najavio da će država smanjiti akcizu na gorivo za čak 60 odsto, ali se to nikada nije dogodilo. Umesto 60 odsto, akciza je smanjena za 25 odsto.

Nakon toga, cena nafte na svetskom tržištu se stabilizovala, pa je Vlada Srbije odlučila da vrati smanjenje akcize na 20 odsto.

Nakon najava, a potom i potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, cena nafte se vratila na nivo pre rata u Iranu, a Vlada Srbije je odmah podigla akcizu za 12,5 odsto, a zatim za još 5,5 odsto.

Poslednjim izmenama, akciza na bezolovni benzin iznosi 68,4 dinara, a akciza na dizel je 70,34 dinara.

Znači da je akciza na benzin i dizel trenutno za oko pet odsto niža od zakonskog nivoa.

„Idemo ka tome da Srbija opet ima najskuplje gorivo“

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović objašnjava da je glavni razlog za poskupljenje goriva u Srbiji u poslednje dve nedelje pre svega povećanje akciza nakon smanjenja koje je trajalo nešto više od tri meseca.

„Razlog povećanja cena goriva je veoma jednostavan. Država se u jednom trenutku, da bi sprečila preterano poskupljenje goriva, odrekla dela akcize, a sada ih ponovo povećava“, kaže Petrović za Danas.

Prema njegovim rečima, upravo ta intervencija države i kasnija korekcija akciza dovele su do trenutnog rasta cena.

„Vlada Srbije je nedavno donela odluku da se te akcize povećaju, odnosno da to smanjenje više ne bude onoliko koliko je bilo, već da bude manje. I zato je poskupelo gorivo u Srbiji“, navodi naš sagovornik.

Petrović ističe da mi sada opet imamo situaciju koju smo imali čitav niz godina, a to je da je u Srbiji najskuplje gorivo.

„Mi sad opet imamo situaciju koju smo imali čitav niz godina – da je u Srbiji najskuplje gorivo. Dokle god je naš nivo akciza ovoliki koliki jeste, mi ćemo imati najskuplje gorivo i tu neke velike priče nema. Problem u celoj priči je isključivo u visini akcize. Naša akciza je najviša u regionu i to nije od juče, mi godinama imamo najskuplje gorivo. Kada odete čak i u Hrvatsku, vi ste godinama unazad imali povoljnije gorivo, jer je kod nas previsoka akciza, to je ključni problem“, naglašava Petrović.

Na pitanje kada se može očekivati pad cena goriva i da li će se promene sa svetskog tržišta preneti i na Srbiju, Petrović odgovara pesimistično: „Neće se preliti kod nas, jer će Vlada opet vratiti akcize na onaj pređašnji nivo“.

On objašnjava i da, iako su cene goriva na Mediteranu pale, to nije dovelo do pojeftinjenja u Srbiji.

„Tačno je da je cena goriva na Mediteranu pala i trebalo je da pojeftini i kod nas za pet do šest dinara, međutim, Vlada je podigla ranije smanjenu akcizu i onda nije došlo do smanjenja cene, već je došlo do poskupljenja“, kaže Petrović.

Kao ključni razlog za brzo vraćanje akciza navodi stanje u budžetu, ali i obaveze Vlade Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

„Vlada je požurila sa povećanjem akciza zato što ima budžetsku rupu, ali i zato što je obećala MMF-u da će što pre odustati od smanjenja akciza, upravo zato, jer se kreira budžetska rupa. Dosta veliki novac se uzima na ime akciza, on je projektovan u budžetu, a mi smo imali smanjenje akciza od 20 do 25 odsto koje je trajalo tri meseca i tu je budžet dosta ojađen“, ukazuje Petrović.

„Visoke akcize pokazuju da država ima ozbiljan problem sa budžetom“

I predsednik Resornog odbora za energetiku stranke Srbija centar (SRCE) Goran Đukić ukazuje da je u prethodnih nekoliko meseci aktuelna vlast smanjivala akcize na naftne derivate u opsegu od 20 do 25 odsto, prevashodno zbog sukoba između SAD i Irana.

„Izvesno je da su za taj iznos smanjeni i budžetski prihodi od ove stavke. Vlast je u ovom kratkotrajnom koraku smanjivanje akciza pokušavala da predstavi kao veliki ustupak građanima, što realno nije tačno budući da naši građani, kao i privreda, plaćaju akcize na naftne derivate koje su među najvišim iznosima u Evropi“, ukazuje Đukić.

S druge strane, kako navodi, vlast je „brže-bolje“ iskoristila prve vesti o stabilizaciji prilika u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu da akcize vrati na nivo pre naftne krize izazvane bliskoistočnim sukobom.

„Nakon toga je nastavila sa godinama unazad uobičajenom praksom, a to je da na nedeljnom nivou povećava cene naftnih derivata. Dosledno, kao u izreci: ‘Dinar po dinar – palača, zrno po zrno – pogača’“, navodi Đukić.

Ukazuje i da svakako ne treba smetnuti s uma činjenicu da zemlje iz našeg okruženja koje nemaju aktivne rafinerije (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija) imaju značajno niže cene naftnih derivata, što, ističe, jasno ukazuje da aktuelna vlast uopšte ne mari ni o interesima građana ni o interesima privrede.

„Osnovni cilj previsokih akciza na naftne derivate i, shodno tome, previsokih cena ovih derivata jeste obezbeđivanje finansija za brojne besmislene, ekonomski neutemeljene projekte protkane ogromnom korupcijom, među kojima prednjači EXPO“, tvrdi Đukić.

Prema njegovim rečima, ovakvo ponašanje aktuelne vlasti jasno ukazuje na ozbiljan finansijski deficit u državnoj kasi, što, dodaje, praktično opravdano potvrđuje i sumnju u finansijsku stabilnost države generalno.