Koliko će građani još moći da ćute pred visokim cenama goriva?

Cena goriva u Americi ima mnogo veći politički značaj nego u mnogim evropskim zemljama, jer je automobil osnovno prevozno sredstvo za većinu Amerikanaca. U mnogim delovima zemlje javni prevoz je ograničen, pa ljudi svakodnevno voze desetine kilometara do posla, škole i prodavnice.

Gorivo je veliki mesečni trošak i kada poraste, to porodice na godišnjem nivou košta stotine, pa čak i hiljade dolara više.

Ukoliko bi cena goriva bila jedan od osnovnih kriterijuma za odlučivanje za koga glasati na izborima u Srbiji, veliko je pitanje da li bi aktuelna vlast na izborima prošla i cenzus.

To pokazuje i poslednji primer.

Cena nafte na svetskom tržištu, tačnije nafta tipa Brent koja je međunarodni standard, u padu je od 11. juna i u poslednje dve nedelje niža je za više od 20 dolara po barelu.

Prethodno je cena nafte porasla u poslednja tri i po meseca zbog američko-izraelskog napada na Iran, ali je nakon prvih najava da se bliži potpisivanje mirovnog sporazuma između SAD i Irana, počela da pada.

U međuvremenu je između SAD i Irana potpisan i Memorandum o razumevanju 17. juna, koji predstavlja privremeni sporazum i okvir za postizanje konačnog dogovora u narednih 60 dana. Otvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, dodatno je oborilo cenu i izbrisalo njen ratni dobitak.

Taj pad cene nafte počeo je da se preliva i na benzinske pumpe širom sveta, u Evropi i regionu. Crna Gora je snizila maksimalne cene goriva, Hrvatska beleži niže prosečne cene nego prethodne sedmice, dok se pojeftinjenja registruju i u Bosni i Hercegovini, Albaniji, Grčkoj, Austriji, Nemačkoj…

Severna Makedonija je, na primer, prošle nedelje snizila cenu dizela za oko 13 dinara, a benzina za oko sedam dinara.

I Srbija je taman krenula tim putem. Prošle nedelje je snizila cenu i dizela i benzina za po tri dinara. Međutim, ovog petak, 26. juna, na iznenađenje vozača, umesto pada – cena dizela je ostala ista, dok je cena benzina povećana za dva dinara.

Građanima nije jasno zašto je došlo do povećanja cene benzina. Bez ikakvog objašnjenja, takva odluka je jednostavno doneta i predstavlja presedan u odnosu na pad cena goriva u regionu i Evropi.

Država je tokom rasta cena goriva u prethodna tri i po meseca smanjivala akcize na gorivo — prvo za 20, zatim za 25, pa ponovo za 20 odsto. Čim je cena nafte počela da pada, akciza je prošle nedelje povećana za 12,5 odsto, a od ponedeljka će biti viša za još 5,5 odsto. To znači da su akcize skoro vraćene na zakonski nivo.

Ekonomisti navode da je Srbija požurila sa povećanjem akciza zbog lošeg stanja javnih finansija, kojima su sada potrebna sredstva za izgradnju i ubrzanje radova na objektima u okviru Specijalizovane izložbe „EXPO 2027“.

Srbija je i dalje među zemljama sa najvišim cenama goriva u regionu, dok Severna Makedonija, koja inače nema rafineriju, ima najniže cene.

Na primer, cena dizela u Severnoj Makedoniji je 153 dinara, a u Srbiji 217 dinara po litru. To je razlika od čak 64 dinara. Benzin u Severnoj Makedoniji košta 160 dinara po litru, dok je u Srbiji od ovog petka 193 dinara po litru, što je 33 dinara više.

Kako Severna Makedonija može, a Srbija ne može da ima jeftinije cene goriva? I još važnije pitanje je koliko dugo će građani još moći da tolerišu ovako visoke cene goriva, pre nego što postanu granica preko koje se više ne može ćutati?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.