„Niko se ne raduje kad u Srbiji nešto rodi“: Prinos dobar, ali proizvođači maline i višnje revoltirani niskim cenama otkupa

Bolji ovogodišnji rod voća trebalo bi da bude lepa vest za proizvođače. Međutim, taj rod će morati i ove godine da prodaju ispod cene. Tako bar tvrde proizvođači višanja i malina, koji su revoltirani izuzetno niskim cenama otkupa.

Malinari iz Arilja su najavili i protest za 8. jul kako bi skrenuli pažnju na ovaj problem i poslali poruku da neće pristati na cenu koja im je ponuđena, a ponuđen im je otkup maline po ceni od 400 dinara po kilogramu, iako su oni očekivali značajno više.

S druge strane, proizvođači višanja su u junu bojkotovali prodaju i poručili da neće ni brati višnje za cenu od 50 do 80 dinara po kilogramu. Međutim, ovi javni pokušaji da se situacija preokrene za sada nisu urodili plodom, a voće ne može da čeka.

Dakle, opcije proizvođača su ili da prodaju svoje voće za ponuđenu cenu ili da ga ne prodaju i puste da propadne, osim ako otkupljivački naknadno ne ponude višu cenu koja bi bila prihvatljiva za obe strane.

Šta o cenama kažu proizvođači?

Proizvođač višnje u selu Kostadinovac kod Merošine Hranislav Stojanović za Danas ističe da je rod dobar i „previše dobar“.

„Niko se ne raduje kad u Srbiji nešto rodi, jer to onda znači da je posao uzaludan. To je neko nepisano pravilo kada mnogo rodi onda je to dobro samo za prerađivače, trgovce i potrošače, a proizvođači su na gubitku“, ukazuje on.

Kako upozorava, višnja se prodaje ispod svake cene koštanja, a postoje i zastoji u otkupu.

„Nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta, a državne hladnjače godinama ne rade. Samo nekoliko hladnjača prerađuje višnju i stvara se zagušenje, a to je problem za nas“, objašnjava Stojanović.

Kako dodaje, proizvođači nisu sigurni da će uspeti da prodaju ono što naberu, jer zastoji traju i po nekoliko dana.

„Zbog toga se javlja zastoj i u samoj berbi i proizvodnji, ne isplati se ako oni nemaju kapacitete da prerade višnju“, navodi naš sagovornik.

Cenu im, naglašava Stojanović, obaraju svakog dana.

„Višnja je stigla praktično do dna i trenutno je na 45 dinara. Da bi se proizveo kilogram višanja nama je potrebno bar 65 dinara sa berbom, a trenutna cena je 45 dinara, to je čist gubitak za nas“, ukazuje on.

Sad je, prema njegovim rečima, samo pitanje da li će proizvođači imati sto odsto gubitak ili će uspeti da imaju manji gubitak.

„Ovo je ucenjivanje proizvođača. Mogla je da se plati druga klasa 100 dinara, a prva 150, jer ima lufta za to. Isti ti hladnjačari su plaćali 300 i preko 300 dinara tu sitnu višnju, nemoguće je da sada bude šest ili sedam puta jeftinija nego prošle godine“, smatra Stojanović.

Naredne godine, tvrdi on, neće biti ovakvog roda.

„Sledeće godine neće biti višnje, jer ove voćke koje su rodile i prerodile ne mogu da formiraju cvetni pupoljak za sledeću godinu. Bez obzira na vremenske prilike, neće biti roda sledeće godine“, upozorava Stojanović.

Predsednik Udruženja malinara „Vilamet“ Mileta Pilčević za naš portal navodi da je malina ove godine odličnog kvaliteta i da je rod malo bolji nego prošlogodišnji, ali da je cena znatno niža nego prošle godine.

„Zato smo primorani da organizujemo protest i izrazimo svoje nezadovoljstvo, da ljudi vide kakva je situacija i da se raširi malo po Srbiji. Mi nismo zadovoljni sa praznim pričama, već hoćemo konkretne stvari – da imamo od čega da živimo“, poručuje on.

Kako kaže, nadali su se da će otkupljivači podići cenu bar na 550 dinara po kilogramu, ali ni to se nije desilo.

„Oni se i ne trude da nešto promene, nego drže tu istu cenu. Zadovoljavajuća cena bi bila negde oko pet i po ili šest evra, odnosno bar oko 600 dinara po kilogramu. Da možemo da isplatimo berače da i platimo ostale troškove i da ostane nešto nama, da možemo da živimo. Ovako kada isplatimo sve, nama ostanu mrvice i nemamo ni za hleba“, upozorava Pilčević.

Najavljeni protest će, kako kaže, biti znak upozorenja i državnim organima i opštini i otkupljivačima.

„Moraju da nas shvate ozbiljno i da tu otkupnu cenu promene i podignu, da situacija ne bi eskalirala. Ali do sada nas niko još nije kontaktirao u vezi sa tim i nije bilo nikakvih promena“, otkriva Pilčević.

Rod bolji za 20 odsto, ali je cena uvek problem

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas potvrđuje da će rod voća ove godine biti bolji u odnosu na prošlu.

„Nismo imali takve aprilske mrazeve i u maju kao što smo imali prošle godine. Regionalno je verovatno bilo nekih incidenata, ali generalno imamo bolji rod bar za 20 odsto nego prošle godine“, ističe on.

Kako dodaje, pre svega, tu misli na trešnju, kajsiju, višnju, pa i jabuku koja je podbacila prošle godine.

Međutim, Galetin ukazuje da je cena uvek problem.

„To se, pogotovo, odnosi na ekstremno sezonsko voće kao što je malina. Priča sa malinom nije mnogo odmakla već godinama. Taj tihi rat između proizvođača i hladnjačara traje i ne pronalaze se adekvatni modeli podele rizika i zaštite i jednih i drugih“, pojašnjava naš sagovornik.

Cena, pojašnjava, zavisi od svetskog tržišta.

„Zbog toga su naši hladnjačari dosta vezanih ruku, ali ipak su oni u poziciji da naprave tržišnu strategiju, da biraju tajming kada će prodati robu, jer mogu da je uskladište, što proizvođači ne mogu“, navodi on.

Galetin ističe da je dobra vest što imamo dobar rod, jer on potencijalno može da pokrije lošu cenu.

Ipak, on objašnjava da država ne može mnogo da učini na ovom polju kada je reč o ceni.

„Država nije kupac, ona nije tržišni akter i ona to ne treba ni da bude. Država ne može da određuje cene, ali može sistemski da uredi tržište. Kako tržište diše, tako otkupljivači ponude cenu i to je to. Ne može država nekome da nametne koliku cenu mora da plati“, naglašava.

Galetin smatra da pomoć kod države treba tražiti kada problem prođe, da se onda napravi dobar sistem i da proizvođači mogu da upravljaju tržišnim rizikom i da prave strategije.

Međutim, pritisak proizvođača ima određenog efekta kod otkupljivača.

„Njihovi zahtevi i protesti mogu u svakom slučaju malo da razdrmaju tržište i utiču na proizvođače da se dođe do nekih boljih uslova i cene“, zaključuje Galetin.