Na koje načine bi Tramp mogao da utiče na ishod izbora za Kongres u novembru?

Predsednik je ponovo tvrdio da su rezultati izbora 2020. godine, na kojima je izgubio od Džo Bajdena, bili nelegitimni.

Američki izbori su „podložni nameštanju i krađi“, tvrdio je Tramp, navodeći da je „poverenje američkog naroda izgubljeno“ kada je poražen.

Istorijski gledano, stranke koje su na vlasti uglavnom ostvaruju slabije rezultate na međuizborima, a s obzirom na pad popularnosti predsednika – njegova podrška trenutno iznosi svega 37 odsto – republikanci se u novembru suočavaju sa mogućnošću gubitka mesta u Senatu i Predstavničkom domu Kongresa SAD, kao i na državnim i lokalnim izborima, piše Gardijan.

Najnovije Trampovo mešanje u temu izbora, kada je optužio Kinu za mešanje u izbore 2020. godine, američki aktivisti za zaštitu biračkih prava vide kao najnoviju eskalaciju nastojanja Bele kuće da utiče, a možda i promeni rezultate međuizbora 2026. godine.

„Najveća pretnja američkim izborima jesu stalne laži koje dolaze iz Bele kuće“, rekao je državni sekretar Arizone Adrian Fontes, zvaničnik odgovoran za nadzor nad sprovođenjem izbora u toj saveznoj državi.

Predsednik pokušava da ubedi Kongres da usvoji zakon Save Act, koji bi američkoj saveznoj vladi dao veću kontrolu nad izborima. Tramp je takođe pozvao da savezna vlada preuzme direktnu kontrolu nad izborima u pojedinim državama, neosnovano tvrdeći da su njegovi porazi tamo 2020. godine bili nelegitimni.

Postoji, međutim, jedan veliki problem.

„Imamo izborni sistem kojim ne upravlja savezna vlada“, rekao je Ben Berwik, koji vodi tim za izborno pravo i sudske postupke organizacije Protect Democracy. „Njime upravljaju savezne države i lokalne vlasti“.

Predsednik, dodao je on, „zaista nema ovlašćenja nad izborima“.

Pa šta Tramp zapravo može da uradi?

Republikanci u nekoliko saveznih država već su, na Trampov podsticaj, požurili da precrtaju izborne mape za Kongres nakon istorijske odluke Vrhovnog suda SAD — kojim dominira konzervativna većina — koja je praktično oslabila jedan važan deo Zakona o biračkim pravima.

Luizijana je prednjačila, ukinuvši staru mapu sa četiri republikanska i dva demokratska okruga i zamenivši je novom, koja će verovatno omogućiti republikancima da osvoje pet od šest mesta u Kongresu iz te države. Takvi potezi imaju za cilj promenu ishoda budućih izbora.

Uz pretnje glasanju putem pošte, širenje straha u vezi sa glasačkim mašinama, kao i stalni niz neutemeljenih tvrdnji o izbornoj prevari, mnogi strahuju da Tramp priprema teren za osporavanje rezultata koji mu u novembru ne budu išli u korist.

Sećanje na smrtonosni napad na Kapitol 6. januara 2021. godine, podstaknut Trampovim odbijanjem da prizna izborni poraz, i dalje je veoma prisutno.

„Neodgovorno je što predsednik nastavlja da radi ono što radi, kao i to što mu ljudi oko njega i dalje dopuštaju da to radi, jer bi to potencijalno moglo da izazove takvo ponašanje koje bi moglo odneti živote“, rekao je Fontes.

„Ovo je bure baruta i mnogo ljudi samo želi da nastavi sa svojim životima i da rešava sopstvene probleme.“

Glasanje putem pošte

Tramp je više puta pokušavao da ograniči glasanje putem pošte i upoređivao ga sa prevarom, iako je i sam koristio taj način glasanja. To je jedno od ključnih pitanja u naporima njegove administracije.

U novembru bi administracija mogla da koristi američku Poštansku službu (USPS) kako bi „kontrolisala tok glasačkih listića poslatih poštom i potencijalno sprečila slanje listića određenim biračima“, rekao je Berwik.

Smatra se da demokratski birači češće glasaju putem pošte nego republikanci: prema podacima Centra States United Democracy Center, oko svakog četvrtog registrovanog demokratskog birača učinio je to 2024. godine, u poređenju sa jednim od pet registrovanih republikanaca.

Osam saveznih država i Distrikt Kolumbija gotovo u potpunosti se oslanjaju na glasanje putem pošte.

USPS je, po Trampovom nalogu, predložio pravilo prema kojem bi savezne države morale da predaju podatke iz biračkih spiskova saveznoj vladi, koja bi zatim određivala koji birači nemaju pravo glasa.

Taj predlog, sproveden izvršnom uredbom u martu, suočava se sa brojnim pravnim izazovima, a jedan sudija ga je proglasio neustavnim. Organizacije za građanska prava NAACP u Vašingtonu i Liga žena glasača u Masačusetsu osporile su plan pred sudom.

Celina Stjuart, izvršna direktorka Lige žena glasača, rekla je da je organizacija intervenisala kako bi obezbedila da pokušaj ograničavanja glasanja putem pošte bude „zaustavljen“ pre primarnih izbora u saveznim državama, koji se održavaju u mesecima pre opštih izbora u novembru.

„Mislim da je to za nas bilo veoma važno“, rekla je ona, „kako bi birači znali kako će to funkcionisati i razumeli koja su njihova prava i kako mogu pravilno da glasaju.“

Glasačke mašine

Na biračkim mestima Tramp takođe ukazuje na elektronske glasačke mašine, za koje je tokom televizijskog obraćanja 16. jula rekao da bi mogle biti ugrožene od strane stranih aktera.

„Kina je sprovela ono što se smatra najvećim kompromitovanjem izbornih podataka u istoriji, što je dovelo do nezakonitog pribavljanja 220 miliona biračkih dosijea američkih građana“, rekao je on.

Deklasifikovani dokumenti američkih istražitelja pokazuju da je Kina 2022. godine preuzela javno dostupne izborne podatke. Isti istražitelji zaključili su da Kina nije uticala na izbore.

Aktivisti za zaštitu biračkih prava smatraju da je Tramp možda najavio da namerava da pokuša da zabrani korišćenje pojedinih glasačkih mašina u završnici izborne kampanje, pozivajući se na nacionalnu bezbednost kao razlog.

„Ono što me možda najviše brine jeste ono što smo videli u okrugu Fulton i drugde“, rekao je Berwik, misleći na raciju FBI-ja u januaru tokom koje su zaplenjeni glasački listići i izborni materijal iz 2020. godine u Džordžiji.

Administracija bi, kako je rekao, „mogla pokušati nešto slično neposredno nakon izbora pod izgovorom istrage o nevažećem glasanju ili glasovima neovlašćenih birača“, na način koji bi mogao da „poremeti sposobnost saveznih država da prebroje glasove i potvrde rezultate izbora“.

U međuvremenu, Bela kuća je aktivno oslabila zaštitne mehanizme izbornog sistema.

Komisija za pomoć pri izborima (Election Assistance Commission), savezna agencija namenjena pomoći državama u tehničkim izazovima sprovođenja izbora, trenutno nema nijednog poverenika. Tramp je otpustio demokratske članove, dok je republikancima omogućio da podnesu ostavke.

Više od trećine zaposlenih u Agenciji za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture (CISA) otpušteno je u okviru Trampovog takozvanog „Odeljenja za efikasnost vlade“, programa smanjenja troškova koji je kratko vodio Ilon Mask. Među otpuštenima je bio i ceo tim koji se bavio sajber pretnjama izborima.

„Nemoguće je ne primetiti ironiju u tome što administracija tvrdi da želi da zaštiti naše izborne sisteme, a istovremeno uništava upravo agenciju odgovornu za to“, rekla je Hana Frid, suosnivačica i izvršna direktorka organizacije All Voting is Local.

Zakon Save Act

Zakon Save Act, koji je trenutno blokiran u Kongresu, zahtevao bi od birača da prilikom registracije za glasanje pokažu pasoš ili izvod iz matične knjige rođenih, a zatim i ličnu kartu sa fotografijom iz ograničenog spiska prihvatljivih dokumenata kada glasaju lično.

Aktivisti tvrde da bi takva ograničenja nesrazmerno pogodila crne Amerikance, starosedeoce, starije osobe i studente.

Zakon bi takođe značajno ograničio glasanje putem pošte i zahtevao od saveznih država da predaju biračke spiskove saveznoj vladi.

Bez tog zakona, koji je ustavno sporan, savezne agencije pod Trampom i dalje bi mogle pokušati da izvrše pritisak na države da uklone birače iz spiskova koristeći nepouzdane ili neproverene savezne baze podataka. Sudovi su dosledno blokirali pokušaje savezne vlade da natera države na takva brisanja birača.

Neke savezne države, predvođene republikanskim zvaničnicima, već su predale biračke spiskove kada je to savezna vlada zatražila.

Berwik je ukazao na mogućnost da bi savezne agencije poput Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnje bezbednosti mogle tražiti biračke spiskove od država, „verovatno kako bi im zatim poslale spiskove birača za koje smatraju da nemaju pravo glasa, a koji bi vrlo verovatno bili netačni“.

Iako su krajnje desničarske ličnosti poput Stiva Benona, Trampovog saveznika i bivšeg savetnika, pozivale na raspoređivanje agenata Imigracione i carinske službe (ICE) ili saveznih policijskih snaga na biračkim mestima, a sam predsednik je otvorio tu mogućnost, smatra se da je to malo verovatno jer savezni zakon jasno zabranjuje prisustvo vojske ili saveznih agenata na mestima glasanja.

Zastrašivanje birača već se pojavilo na mestima za prevremeno glasanje i kutijama za predaju listića, rekla je Stjuart iz Lige žena glasača, navodeći slučaj iz Arizone u kojem su naoružani privatni čuvari suočili birače.

„Predsednik posebno insistira na povećanju finansiranja ICE-a“, rekla je ona. „Zato se mora postaviti pitanje: zbog čega?“

Stjuart je istakla da je njena organizacija uspešno tužila kako bi zaustavila zastrašivanje birača na mestima za predaju listića 2022. godine, dobivši sudsku odluku u roku od 24 sata.

Taj slučaj je pokazao „koliko brzo takve stvari mogu da se dogode“, rekla je ona, „ali isto tako i koliko brzo možemo da ih zaustavimo“.

Napetost i neizvesnost

Sve oštrija Trampova retorika sama po sebi predstavlja pretnju integritetu izbora 2026. godine, rekla je senatorka savezne države Džordžije Saira Drejper, stručnjakinja za izbornu administraciju.

Ona je upozorila da su narativni napadi osmišljeni tako da potkopaju rezultate bez obzira na to ko pobedi.

„Širenjem nepoverenja u izbore, bez obzira na ishod, on nastavlja podele i u narednom mandatu, bilo da njegova stranka pobedi ili ne“, rekla je Drejper, dodajući da takva stalna retorika pretvara pristalice u „pešadiju tog cilja“.

Neki od tih „pešadinaca“ sede u okružnim izbornim odborima koji moraju da potvrde rezultate izbora. Neki se i sami kandiduju za funkcije, poput Aleksa Kolodina, koji je pomogao u neuspešnim pravnim pokušajima da se ponište rezultati izbora u Arizoni 2020. i 2022. godine, a sada je republikanski kandidat za državnog sekretara Arizone — glavnog izbornog zvaničnika te države.

Nakon izbora 2020. godine, pojedini republikanski članovi izbornih odbora odbili su da potvrde poštene rezultate, preteći da poremete proces. Masovno odbijanje moglo bi da dovede u pitanje rezultate u konzervativnim državama koje su se politički pomerile ka demokratama.

„Ovo savezno mešanje koje predvodi predsednik nikome ne pomaže“, rekao je Fontes. „Po mom mišljenju, nije dobro ni u jednoj situaciji u zemlji i sve drži u stanju napetosti bez pravog razloga.“

„Mislim, koji je zaista dobar razlog zbog kojeg se ljudi plaše da nešto nije u redu sa našim izborima? Jedino objašnjenje jeste da Donald Tramp ne može da preboli to što je 2020. godine doživeo poraz“.