Da li Vučiću sledi sudbina Lukašenka, da mu EU ne prizna izbore?

To bi bio najveći udarac Srbiji, rekao je, jer bi nas stavio u položaj Belorusije ili Venecuele, gde svojevremeno Evropska komisija nije priznala rezultate izbora.

Smatra da će EK insistirati da se ispune obaveze u vezi sa Mrdićevim zakonima, REM-om, vladavinom prava, biračkim spiskom i svim ODIHR-ovim zahtevima.

Naznačimo, jedina država na evropskom tlu čije izbore Evropska unija nije priznala je Belorusija.

To je bilo pre šest godina, 2020. godine. EU je tada saopštila da izbori „nisu bili ni slobodni ni pošteni“ i da ne priznaje zvanično proglašene rezultate prema kojima je pobedio Aleksandar Lukašenko. Evropski savet je u avgustu 2020. objavio da ne priznaje rezultate izbora, a kasnije je EU uvela sankcije pojedincima koje smatra odgovornim za represiju i falsifikovanje izbornog procesa.

Razume se, to što EU ne priznaje rezultate izbora ne utiče na stanje u toj državi neposredno i ne smenjuje vlast koja je pod sumnjivim okolnostima zauzela ključne pozicije.

Osim slučaja Belorusije, EU je često kritikovala ishode izbora širom Evrope i sveta, tražila istrage, dovodila u pitanje legitimnost procesa, ali nije formalno odbijala da prizna rezultate na način na koji je to učinila za Belorusiju.

Među tim primerima je, naravno, i Srbija. U više navrata.

Ono što bi moglo da se desi je sledeće…

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, kaže za Danas da postoji mogućnost da Evropska komisija ili Evropski Parlament ne priznaju izbore u Srbiji.

– Takve smo primere imali u Rusiji, Belorusiji, Venecueli i Gruziji. Međutim, vlasti u Srbiji će svakako paziti da broj i vesti neregularnosti drže na nivou prethodnih izbora što ce dovesti do brojnih kritika, ali svakako ne do toga da Evropska komisija ne prizna izbore u potpunosti – smatra.

Kako dodaje, ono što bi zaista moglo da se desi je da Evropski parlament, koji je naročito u poslednje vreme otvoreno kritičan prema potezima vlasti u Srbiji, donese rezoluciju kao u slučaju izbora u Gruziji 2024. godine. Tada je EP jednostavno zaključio da izbori nisu sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima, pozvao na uvođenje sankcija predstavnicima vlasti koji su odgovorni za to, ali i da se izbori ponove najkasnije u roku od godinu dana.

Za ovakav scenario, u praksi je potrebna podrška najveće grupacije (EPP) koja je do sada bila blagonaklona prema vlastima, ali sudeći prema poslednjim izjavama posle samita u Tivtu, vrlo je moguće da to više neće biti slučaj – kaže naš sagovornik.

Sve i dalje zavisi od poteza vlasti u Srbiji, napominje Miletić, i jasno je da se svi zahtevi upravo odnose na pitanja koja su direktno povezana sa slobodnim i fer izborima.

“To bi onda značilo da je Vučićeva Srbija postala u potpunosti Lukašenkova Belorusija”

– Čini mi se da je svim akterima u međunarodnoj i domaćoj javnosti postalo jasno da ne postoji mogućnost da Srbija sa kriminalnim režimom Aleksandra Vučića postane članica Evropske unije, smatra Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta, partije, koja je u proteklih godinu i po dana, bila istaknuta kao ona koja je doprinela da u kontaktima sa evropskim predstavnicima predstavi načine na koje režim Aleksandra Vučića vlada Srbijom.

Kozma kaže da je došlo je do ogromne promene u odnosu Evropske unije prema vladajućem režimu u Srbiji, što je zasluga najmasovnijih studentskih i građanskih protesta u savremenoj istoriji Srbije, ali i jednog jasnog i promišljenog pristupa parlamentarne opozicije na međunarodnom planu da se ubede poslanici Evropskog parlamenta, predstavnici Evropske komisije, ali i predstavnici država članica Evropske unije da „skinu diplomatske rukavice“, iskreno sagledaju stanje režima u Srbiji i nazovu stvari pravim imenom“.

– Ponosan sam na ulogu Zeleno-levog fronta koji je kroz saradnju sa Evropskom zelenom partijom doprineo delegitimizaciji kriminalnog režima Srpske napredne stranke. Nije misija Evropske unije da se bavi posmatranjem izbora, ali jeste da utvrdi da li neka zemlja koja je kandidat za članstvo ispunjava standarde demokratije, vladavine prava, pravne države, što postojeći režim u Srbiji niti želi da ispuni, niti može. U zavisnosti od postupaka na koje bi Vučić zbog potencijalnog gubitka vlasti bio spreman da učini, mogu da zamislim da članice Evropske unije ne priznaju izbore. No, to bi onda značilo da je Vučićeva Srbija postala u potpunosti Lukašenkova Belorusija – ističe sagovornik Danasa.

Svakako će sledeći izbori biti sudbonosni za Srbiju, kaže, i Evropska unija će itekako na osnovu njih odlučivati koji će nadalje biti pristup prema Srbiji.

– Na nama društvenim i političkim akterima je da učinimo sve da se organizujemo da mobilišemo i zainteresujemo gotovo sve građane da učestvuju u kampanji, da izađu na izbore, da budu kontrolori na izborima i da zajedno odbranimo izbornu volju građana, jer lično sumnjam da će naprednjački režim priznati poraz bez da i na ulici potvrdimo izbornu volju građana – zaključuje Robert Kozma.