Koliko miliona evra sme da košta izborna kampanja: Devet, osam ili dva?

Prvi nacrrt izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, čiji je predlagač Vlada Srbije, poslat je na uvid kancelariji ODIHR u maju ove godine. Limiti za troškove kampanje postavljeni previsoko, „kampanja trećih lica“ nije dovoljno uređena, a ključni problemi kontrole i sankcija ostaju nerešeni, poručio je ODIHR.

Nakon odgovora kancelarije, drugi nacrt im je poslat na uvid, međutim, na njihov odgovor se i dalje čeka.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za Danas da je Skupština Srbije prvi nacrt izmena zakona uputila kancelariji ODIHR i na koji je stiglo mišljenje sa velikim brojem zamerki početkom maja ove godine.

Drugi nacrt koji je poslat, prema njegovim rečima, i dalje ne ispunjava preporuke nevladinog sektora i nije “dovoljno dobar”, dodajući da za njega još nije stiglo mišljenje. Nenadić objašnjava da su glavni nedostaci iz prve verzije ostali u drugoj.

Ističe da nema odredbi koje bi odredile adekvatne sankcije za kršenje prospisa kao i da nema adekvatnog nadzora ovog procesa koji bi trebalo da budu određeni zakonom.

“Nema limita troškova izborne kampanje odnosno, postavljeni su previsoko. U prvoj verziji predloženo je da budžet za parlamentarne izbore bude 8, a za predsedničke 9 miliona. U drugoj verziji nacrta te sume su spuštene na 6 i 7 miliona. Međutim, predlog Transparentnosti je bio da limit bude 2,5 miliona evra”, objašnjava Nenadić, dodajući da ODIHR nije predložio neki konkretan limit, samo je ukazao u prvom mišljenju da je on previsok.

Kad je reč o evropskoj reformskoj agendi za Srbiju, naš sagovornik podseća da se tu pominju reforme koje se tiču ODIHR-a i pominje se da Srbija treba da obezbedi primenu. On ističe da su za reformsku agendu ključne preporuke ODIHR i Venecijanske komisije, ali da one nisu poimence izlistane.

“Postoji veza, ali je ovo samo jedan segment onoga što bi trebalo uraditi. Moje mišljenje je da nisu ispunjene glavne preporuke i nisu uklonjeni glavni propusti iz prvog nacrta. Ja se nadam da će ga oni potvrditi, ali, kažem, daleko od toga da je ovo (o finansiranju politikih aktivnosti, prim. nov.) jedini zakon. Ima ih još koje bi trebalo da se ispune da bi ta konkretna, obaveza bila ispunjena,” zaključuje Nenadić.

Šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović ocenio je ranije ove nedelje da će Srbija do kraja juna biti tehnički spremna za otvaranje Klastera 2 u okviru pristupnih pregovora sa EU, dodavši da vidi maksimalnu posvećenost vlasti da sprovede preporuke EU, te da je prioritet ispunjavanje uslova za otvaranje Klastera 3.

„Naši ciljevi su vrlo jasni, prioritet predstavlja ispunjavanje svega onoga što nam je uslov za otvaranje Klastera 3. Usklađivanje seta pravosudnih zakona s kraja januara u potpunosti sa preporukama Venecijanske komisije, i ja verujem da ćemo to sve uraditi do manje-više sredine juna. Druga stvar jeste ispunjavanje ODIHR preporuka u vezi sa samim izbornim procesom. Tu smo već usvojili četiri zakona, videli ste da je komesarka Marta Kos pozdravila usvajanje pomenutih zakona. Imamo još dva zakona koji su poslati na konačno zeleno svetlo, na konačno mišljenje i komentare ODIHR- to su Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o sprečavanju korupcije“, rekao je on.

Dodao je da je treći uslov formiranje Saveta REM-a a i smatra da će to biti „najizazovniji zadatak“, ali veruje da u narednim nedeljama i to može biti rešeno.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka i član radne grupe Skupštine Srbije za unapređenje izbornog procesa, kaže za Danas da je drugi nacrt izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti upućen ODIHR-u na mišljenje i da sada ostaje da se vidi da li će predložena rešenja zaista odgovoriti na ključne preporuke međunarodnih institucija ili će se ponovo raditi o kozmetičkim izmenama.

“Moje iskustvo iz Radne grupe za unapređenje izbornog procesa govori da problem u Srbiji često nije samo u tekstu zakona, već u njegovoj primeni. Zato će biti važno da ODIHR proceni da li su predloženi mehanizmi kontrole finansiranja kampanja dovoljno efikasni, da li obezbeđuju transparentnost izvora finansiranja i da li sprečavaju zloupotrebu javnih resursa u izbornim kampanjama”, objašnjava naša sagovornica.

Ona smatra da najveći problem godinama unazad jeste neravnopravan položaj učesnika izbora. Nestorović objašnjava da imamo situaciju u kojoj se briše granica između državnih funkcija i stranačke kampanje, a institucije koje bi morale da kontrolišu trošenje novca često ne reaguju blagovremeno ili dovoljno odlučno.

Ona dodaje da ne bi spekulisala kada bi zakon mogao da uđe u skupštinsku proceduru, dodajući da je jasno da vlast želi da pokaže određeni napredak prema Evropskoj uniji. Međutim, kako nnavodi, za Evropsku komisiju i države članice neće biti dovoljno samo usvajanje zakona. Ključno pitanje biće da li su preporuke ODIHR-a suštinski primenjene i da li se u praksi vide rezultati.

Kada je reč o Planu rasta, Nestorović ističe da je teško očekivati da će jedan zakon sam po sebi odrediti odluku Evropske unije.

“Evropska komisija procenjuje ukupni napredak u oblasti vladavine prava, funkcionisanja institucija i izbornih uslova. Upravo zbog toga će se posmatrati ne samo sadržaj zakona, već i njegova primena u praksi. Evropska unija više ne ocenjuje obećanja već rezultate. Srbija nema problem sa nedostatkom zakona, već sa nedostatkom političke volje da se postojeći zakoni primenjuju jednako na sve”, zaključuje.