SAD iz protesta napustile sastanak Saveta bezbednosti UN dok je govorio ambasador Francuske

Ovaj iznenađujući potez tokom sastanka Saveta bezbednosti UN u vezi sa Ukrajinom desio se nakon što su SAD uskratile Folkeru Tirku podršku za još jedan četvorogodišnji mandat na čelu Komesarijata UN za ljudska. Tirk je dobio podršku gotovo čitavog sveta, uključujući Francusku, a protiv je bilo 10 zemalja, među kojima su SAD, Rusija i Izrael.

Kratkotrajno napuštanje sale odraz je ne samo zategnutih odnosa Trampa i predsednika Francuske Emanuela Makraona već i širih tenzija između Trampove administracije i Evrope. Među spornim tačkama su Trampova privrženost NATO savezu, izmene u američkom vojnom prisustvu u Evropu i težnja američkog predsednika da kontroliše Grenland – arktičku teritoriju koja pripada Danskoj, članici NATO i Evropske unije.

Tramp se žali da Evropljani nisu hteli da pomognu SAD u napadu na Iran, iako za to nisu bili ni konsultovani, a tokom transatlantskih tenzija, Makron je poveo nastojanja da se ustroji evropska vojska i da se kontinent stavi pod francuski nuklearni kišobran.

Zamenik američkog ambasadora pri UN Dan Negria je posle izlaska sa sednice Saveta optužio Francusku da izgirava nekog ko je „moralno zgrožen“ i da se pretenduje na to da svetu drži pridike o svemu, uključujući ljudska prava.

Negria je izneo tvrdnju da su SAD bile uz Francusku u svakom konfliktu u kojem je njena „sloboda bila u opasnosti“ i da je tolerisala njena glumatanja „iz prijateljstva i obostranog poštovanja“, ali da to više neće raditi.

Povod za izlazak sa sednice bilo je ono što je francuska misija pri UN u Ženevi napisala na društvenoj mreži Iks u vezi sa američkim protivljenjem da Folker Tirk dobije drugi mandat na čelu Komesarijata UN za ljudska prava.

„SAD su nekada bile svetionik ljudskih prava. Više nisu. Danas one stoje uz Severnu Koreju, Nikaragvu, Mali i Rusiju – izolovane. I svet ih više ne sluša“, tvitovala je francuska misija.

Američki ambasador pri UN Majk Volc je odgovarajući na tu ocenu optužio preko Iksa Francusku da štiti „neke od najgorih kršilaca ljudskih prava“ i da glasa „za nekog ko drži lekcije slobodnim, suverenim demokratijama kao što su SAD, Velika Britanija i Izraela, dok se ulaguje najvećim svetskim ugnjetavačima“.

Tirkov posao je po prirodi stvari vrlo „pipav“. On mora da proziva zemlje sveta, članice UN, zbog kršenja ljudskih prava.

Tirk je oštro kritikovao invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine i rat koji je Izrael godinu dana kasnije poveo u Gazi. Isto tako je pozvao SAD da sprovedu „krupno promišljanje“ svoje imigracione politike uoči Svetskog prvenstva u fudbalu i kao probleme te politike naveo „rasno profilisanje, nadzor i sprovođenje imigracione politike“.

Na današnjem sastanku Saveta Negrija je kritikovao Francusku rekavši: „Danas ih podsećam da SAD ostaju svetionik slobode na svetu. Pa pema tome, nećemo im omogućavati korist od toga da slušamo njihove politizovane budalaštine sve dok se ne odreknu svoje pokroviteljske politike pune nepoštovanja i dok ne počnu da se ponašaju na način koji dolikuje njihovom mestu u ovom savetu“.

Ambasador Francuske UN Žerom Bonafor se uopšte nije osvrnuo na izlazak američke delegacije kada je zatražio pri kraju sastanka reč da se osvrne na reči Negrije.

Umesto toga, ukazao je na to da je Francuska – koja je pomogla Americi da dobije nezavisnost od Velike Britanije – učestvovala 4. jula u proslavi 250 godina od nastanka SAD.

„Ujedinjene nacije su stvorene sa ciljem da rade na međunarodnom miru i bezbednosti, ljudskim pravima i razvoju. Sve to čini duh u kojem Francuska radi u sklopu Ujedinjenih nacija… kako bi sačuvala ovu instituciju, njenu nezavisnost, njenu sposobnost da deluje u skladu sa Poveljom i da služi ljudskim pravima i miru“, rekao je Bonafor.