Šef UN za ljudska prava Folker Tirk dobio drugi mandat: Protivili se SAD, Rusija i Izrael

Zemlje članice odbile su predlog SAD da se odloži glasanje do kraja iduće nedelje, kao i ruski predlog da se Tirkov mandat produži samo do kraja godine. U Generalnoj skupštini UN, od 193 zemalja članica, za ponovno imenovanje Tirka glasalo se 144 „za“ prema 10 „protiv“ uz 13 uzdržanih.

Iako je dobio snažnu podršku, glasovi i govori takođe su pokazali zabrinutost što je generalni sekretar UN Antonio Gutereš imenovao Tirka, austrijskog advokata, ovog meseca, posle privatnih konsultacija, bez javne rasprave, i to u momentu kada se i samom Guterešu bliži kraju njegovog 10-godišnjeg mandata.

Posao šefa UN za ljudska prava je nezgodan sam po sebi, zahteva da se govori protiv kršenja ljudskih prava od strane vlada zemalja koje su članice svetske organizacije, navodi agencija AP.

Na primer Tirk je oštro kritikovao rusku invaziju Ukrajine 2022. godine.

Tirkov mandat koji je trebalo da istekne 11. oktobra naišao je na protivljenje nekih zemalja zbog njegovih kritika izraelskih napada u Gazi i njegovog pristupa kineskom suzbijanju ujgurske manjine.

Ni jedan od Tirkovih prethodnika nije odslužio dva puna mandata, od kada je to mesto formirano 1993. godine.

Zamenik američkog ambasadora Džef Bartos upozorio je pre glasanja da bi ponovno imenovanje Tirka pokazalo da je Generalna skupština nefunkcionalna.

„Nemojte se zavaravati ako ova skupština toleriše prekoračenje procedure, tajne dogovore i zloupotrebu UN položaja biće posledica. SAD će odmah pnoovo preispitati svoje angažovanje, učestvovanje i finansiranje“, rekao je zamenik ambasadora.

Administracija predsednika Donalda Trampa već duguje UN-u gotovo četiri milijardi dolara za redovna plaćanja i za odvojeni budžet za mirovne operacije UN.

Zamenik ruskog ambasadora Dmitrij Šumakov rekao je da je Gutereš uneo razdor među članove UN i optužio Tirka za političku pristrasnost i promovisanje zapadnih geopolitićkih interese pod pričom o zabrinutosti za ljudska prava.

Govoreći u ime Evropske unije irski ambasador pri UN Fergal Mitren ponovo je potvrdio punu podršku tog bloka za Tirka.

„Evropska unija veruje da je Tirk ispunio odgovornosti koje su mu poverene efektivno i sa integritetom na objektivan i neselektivan način poslednje četiri godine“, rekao je Miten.Irski ambasador je dodao da Tirk preuzima drugi mandat, „u vreme kada se nemilosrdno umnožavaju prepreke i kršenja ljudskih prava, i kada promocija i zaštita svih ljudskih prava postaje još više osporavana“.

Gutereš, čiji se drugi petogodišnji mandat završava 31. decembra, poslao je pisma regionalnim grupama UN ovog meseca, u kojim ih je obavestio o nameri da ponovo imenuje Tirka. Afrička grupa nije imala primedbi, ali latinoameričke zemlje imale su nekoliko primedbi, uključujući Nikaragvu, Argentinu i Paragvaj.

Pred glasanje izraelsko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Guterešovo delovanje u korist drugog mandata za Tirka, „najnovijim moralnim propustom generalnog sekretara UN“, navodeći preko društvenih mreža da bi taj izbor trebalo da bude ostavljen Guterešovom nasledniku.

„Posle višegodišnje pristrasnosti protiv Izraela treba da sledi odgovornost, a ne menjanje pravila“, navelo je izraelsko ministarstvo.

Portparol UN Stefan Dižarik rekao je da je Gutereš sledio rezoluciju 1933 kojom je uspostavljen visoki komesar UN za ljudska prava i koja ostavlja mogućnost za drugi mandat.

„Generalni sekretar radi stvari na vrlo transparentan način, sledeći pravila i svoja ovlašćenja. Konsultacije su održane sa zemljama članicama pre ovoga i sa regionalnim grupama“, rekao je Dižarik novinarima juče.

Kao komesar UN za ljudska prava, Tirk, koji je dugo kao funkcioner UN radio sa Guterešom u sedištu UN u Njujorku, izrazio je zabrinutost oko raznih pitanja u Kini, koja se kreću od sudbine zatvorenih pojedinaca kao što je umetnik Gao Džen, advokat Ju Venšeng i medijski mogul Džimi Lai, kontra terorizma i prakse asimilacije etničkih manjina kao što su Ujguri u regionima Sinđang, Unutrašnja Mongolija i Tibet.

Kritičari kažu da je mogao da uradi više, da nastavi ispitivanje izveštaja koje je objavila njegova prethodnica, bivša čileanska predsednica Mišel Bašle, u kome je rečeno da je kinesko diskriminatorsko pritvaranje Ujgura i drugih uglavnom muslimanskih etničkih grupa u Sinđangu moglo da se smatra zločinom protiv čovečnosti.

Tirk se takođe nije pridružio nezavisnim UN stučnjacima za ljudska prava koji su optužili Izrael za genocid protiv Palestinaca tokom izraelskog rata protiv Hamasa u Gazi. Izrael žustro negira te tvrdnje.

Bivši šef Hjuman ratjs voča Ken Rot rekao je da je najveća mrlja na Tirkovoj reputaciji – potpuno napuštanje Ujgura.