Mađarski list: Šta čeka Peter Mađar, dokaza ima, zašto protiv Orbana, Sijarta i drugih saradnika ni do danas nisu pokrenuti ozbiljni krivični postupci?

Istovremeno, piše list Nepsava, potpuno je opravdano društveno očekivanje da nadležni organi i sudovi transparentnim i suštinskim merama, u razumnom roku i efikasno ostvare pravo države na krivično gonjenje, kao i da sistem krivičnog pravosuđa pruži odgovore u predmetima koji najviše zaokupljaju pažnju javnosti.

To se odnosi i na pitanje da li je sa stanovišta krivičnog prava utemeljena ocena da Viktor Orban i njegovi navodni saučesnici predstavljaju organizovanu kriminalnu grupu.

Vanredna situacija koju je stvorio Orbanov sistem NER (Sistem nacionalne saradnje) može opravdati donošenje zakona kojima bi se zahtevalo brže odlučivanje u pojedinim vrstama predmeta, uključujući i propisivanje procesnih rokova.

Zato je pogrešan stav koji Peter Mađar često iznosi, prema kojem u vezi sa zloupotrebama sistema NER zadatak imaju isključivo nadležni organi i sudovi, dok vlada nema nikakvu ulogu, piše mađarski list.

Opravdano je društveno očekivanje da se navodne nezakonitosti povezane sa članovima prethodne vlade, poslanicima, ustavnim sudijama koje su oni imenovali, tužilaštvom, istražnim organima i drugim državnim institucijama razmatraju po hitnom postupku, u kratkim rokovima, kao i da novi saziv Narodne skupštine bez odlaganja donese propise neophodne za takav postupak.

Odgovornost se može pripisati i novoj vladi zbog činjenice da protiv Viktora Orbana, Antala Rogana, Petera Sijarta, Janoša Lazara i njihovih navodnih saučesnika do danas nisu pokrenuti ozbiljni postupci.

Zbog toga oni i dalje nesmetano mogu da vode način života čije finansijsko pokriće izaziva ozbiljna pitanja – dovoljno je pomenuti angažman Petera Sijarta u kineskoj kompaniji BYD ili putovanje Viktora Orbana na Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Tužilaštvo je nezavisna i samostalna ustavna institucija koja je potčinjena isključivo zakonima, a njegove zadatke i nadležnosti određuju zakoni koje donosi Narodna skupština.

Iz toga, međutim, proizlazi i da Narodna skupština i danas može zakonodavnim putem da propiše posebna procesna pravila za pojedine vrste predmeta, kao i kraće rokove za njihovo vođenje.

I međunarodno i mađarsko pravo poznaju tzv. „pilot“ procesnu strategiju.

Njena suština je da se, među više međusobno povezanih navodnih krivičnih dela, najpre izdvoji ona tačka optužnice koja se, na osnovu raspoloživih dokaza, može najbrže izneti pred sud.

Ostali predmeti mogu se istovremeno nastaviti istraživati. Cilj nije da se čitav niz krivičnih dela razmatra odjednom, već da se predmet koji je najlakše dokazati što pre pravosnažno okonča.

Ako se sva navodna krivična dela jedne osobe ispituju u okviru jednog postupka – kao, na primer, u slučaju Mađarske narodne banke (MNB) – prikupljanje i ocena dokaza, veštačenja, kao i saslušanje velikog broja svedoka, lako mogu dovesti do postupka koji traje čitavu deceniju, pa čak i do toga da predmet izgubi praktični značaj.

Među navodnim krivičnim delima koja se dovode u vezu sa vodećim ljudima sistema NER sigurno ima i onih za koja nisu potrebne godine dokazivanja, ukazuje Nepsava.

Postupci zasnovani na javno poznatim činjenicama, pravosnažnim sudskim odlukama i radnjama koje se lako mogu dokazati mogli bi u kratkom roku dovesti do podizanja sumnje, podizanja optužnice i donošenja pravosnažne presude. Takva strategija bila bi u skladu sa svim zahtevima vladavine prava, za razliku od sadašnje prakse zasnovane na odugovlačenju.

Zbog toga je od ključnog značaja na kojoj će se krivičnoprocesnoj strategiji zasnivati najavljeno utvrđivanje odgovornosti, a po potrebi efikasan postupak treba podržati i donošenjem odgovarajućih zakona.

U slučaju ključnih aktera sistema NER, primenom „pilot“ strategije, u predmetima zasnovanim na opštepoznatim činjenicama mogla bi za kratko vreme biti doneta pravosnažna presuda.

Nakon toga, dok osuđeni budu izdržavali kaznu, istraga u drugim, složenijim i dugotrajnijim predmetima mogla bi se voditi paralelno.

Presuda Suda pravde Evropske unije od 21. aprila 2026. godine (predmet C–769/22) ukazuje na jedan posebno značajan slučaj u kojem je sud utvrdio teško uskraćivanje prava stotinama hiljada građana, kao i usklađenu odgovornost mađarskih državnih organa (u vezi sa tzv. zakonom o zaštiti dece).

Na osnovu toga, mađarska Narodna skupština mogla bi, bilo posebnom odlukom, bilo na ustavnom nivou, da utvrdi da je Orbanov sistem funkcionisao kao organizovana kriminalna grupa.

Predsednik Suda pravde EU, Kun Lenarts, u obrazloženju presude naveo je da su paket mađarskih zakona usvojen 15. juna 2021. godine i propisi doneti na njegovoj osnovi koordinisano stigmatizovali i teško povredili ljudsko dostojanstvo više stotina hiljada građana, podsticali govor mržnje prema njima, isključivali ih iz društva i uspostavili poseban režim kojim su im ograničena prava.

U presudi se to sumira zaključkom da državni organi pod vođstvom Orbana „čine koordinisan paket diskriminatornih mera“. Time je Sud pravde EU, piše Nepsava, utvrdio ne samo odgovornost vlade, već i usklađeno protivpravno delovanje čitavog državnog aparata.

Ocena najvišeg evropskog suda o organizovanom karakteru Orbanovog sistema nije samo politička interpretacija, već presuda utiče i na procenu krivičnopravne odgovornosti pojedinačnih aktera u državama članicama. Stoga, navodi list, izostanak zakonodavne reakcije parlamenta u ovoj oblasti doprineo tome da se postupci protiv glavnih odgovornih ne vode dovoljno efikasno niti tempom koji odgovara opravdanim očekivanjima javnosti.

Ne postoji nijedan razuman pravni razlog koji bi objasnio zašto Viktor Orban, Antal Rogan, Peter Sijarto, Janoš Lazar, Tamaš Šuljok, vodeći predstavnici Orbanove vlade i koalicije Fides–KDNP, sudije Ustavnog suda, kao i glavni državni tužilac i Orbanovi privilegovani saradnici, i dalje mogu da obavljaju ključne funkcije u državnoj vlasti.

U javnom interesu bilo bi da se predmeti protiv njih, zasnovani na opštepoznatim činjenicama, što pre izdvoje u posebne postupke, da budu predmet zvanične istrage i da se protiv svih pokrenu odgovarajući postupci.

Evropska konvencija o ljudskim pravima deo je mađarskog pravnog sistema od 1993. godine. Na osnovu članova 6. i 13. Konvencije, krivični postupak ne mora biti samo pravičan, nezavisan i zakonit, već i efikasan, pri čemu je jedan od osnovnih zahteva da se okonča u razumnom roku.

I mađarsko i pravo Evropske unije prihvataju da se opštepoznate činjenice mogu koristiti kao dokaz. Zbog toga u toku istrage i sudskog postupka nije potrebno dokazivati činjenice koje su opštepoznate, o kojima istražni organi, tužilaštvo ili sud imaju službena saznanja, odnosno koje su već utvrđene pravosnažnom sudskom odlukom, naročito presudom suda Evropske unije.

To potvrđuje i član 163. stav 4. Zakona XC iz 2017. godine o krivičnom postupku (ZKP), koji propisuje:

„Nije potrebno dokazivati činjenice: koje su opštepoznate; o kojima sud, tužilaštvo ili istražni organ imaju službena saznanja; čiju istinitost u konkretnom predmetu zajednički prihvataju tužilac, okrivljeni i branilac“.

Ako je ispunjen bilo koji od ovih uslova, izvođenje dokaza može se izostaviti.

Prema pravu Evropske unije, opravdano je izdvojiti one predmete u kojima je najveći deo dokazivanja suvišan, pa se postupak u suštini može ograničiti na utvrđivanje umešanosti i odgovornosti optuženog.

Nepsava navodi dca je zakonodavni sistem Orbanove vlasti u suštini zanemarivao pravo Evropske unije i evropske temeljne vrednosti. Međutim, nije mogao da utiče na razvoj prava Evropske unije, zbog čega je ono zadržalo svoja načela zasnovana na ljudskim pravima i vladavini prava.

Uprkos svemu tome, na sreću Orbana i njegovih navodnih saučesnika, ni mađarska pravnička zajednica, niti nova vlada i njeni državni organi do sada nisu u dovoljnoj meri primenjivali načelo prvenstva prava Evropske unije u predmetima u kojima je nacionalno zakonodavstvo bilo očigledno u suprotnosti sa pravom EU.

Nije nevažno ni to što je pravni poredak Mađarske i u periodu od 2010. do 2026. godine bio podređen prvenstvu prava Evropske unije, pa njegova primena i danas može predstavljati zakonit osnov za utvrđivanje odgovornosti, bez kršenja zabrane retroaktivnog dejstva zakona.

Poseban značaj prvenstva prava EU ogleda se u tome što je njegova primena obavezna u postupcima pred nacionalnim organima, dok nacionalni sudovi ne mogu preispitivati pravna stanovišta Suda pravde Evropske unije. Uz primenu prava EU, zadatak mađarskih organa bio bi da utvrde umešanost odgovornih lica, dok bi se uloga sudova svela na utvrđivanje njihove odgovornosti i izricanje pravnih posledica, što bi omogućilo znatno kraće postupke.

Na društvenim mrežama gotovo svakodnevno mogu se videti istupi pravnih stručnjaka i profesora prava koji na konkretnim slučajevima ukazuju da su činjenice već opštepoznate, pa je dokazni postupak nepotreban ili se može znatno pojednostaviti.

Recimo telefonske razgovore Petera Sijarta sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom brojni pravni stručnjaci, kao i sam premijer Peter Mađar, ocenjuju kao slučaj koji otvara sumnju na izdaju države. Kao najmanje moguće krivično delo mita navodi i dokumentovano putovanje Sijarta luksuznom jahtom Lasla Sija.

Za Janoša Lazara tvrdi da njegova javna izjava u vezi sa slučajem „zlatnog konvoja“ predstavlja državni terorizam ili, u najmanju ruku, svesnu zloupotrebu vlasti iz niskih pobuda, kao i da pojedine procesne radnje u tom predmetu predstavljaju povrede više odredbi Krivičnog zakonika.

Nepsava u isti kontekst svrstava i govor Viktora Orbana održan 15. marta 2025. godine na zvaničnoj državnoj proslavi, poznat kao govor u kojem je protivnike nazvao stenicama kao i njegov govor od 23. oktobra 2024. godine, za koji postoji javno dostupan video-snimak. U tom govoru Orban je, ukazuje Nepsava, izneo kao činjenicu sledeće:

„U Briselu su objavili da će se osloboditi nacionalne vlade Mađarske. Takođe su objavili da žele da zemlji nametnu marionetsku vladu iz Brisela. (…) Znamo ko je njihova izabrana marionetska vlada. Znamo koja je to stranka koju žele da nam nametnu. Znamo i ko je njihov čovek, pravi tip za potpisivanje. Idealan kandidat za čelo jedne marionetske vlade. (…) Ovo nije teorija zavere, ovo je zavera koja se odvija pred očima cele zemlje i sveta!“

Orban time, kao tadašnji predsednik vlade, posredno, ali obavezujuće, naložio nadležnim državnim organima da pokrenu istrage u vezi sa navodnom izdajom države, predstavljajući sve te tvrdnje kao činjenice.

Dana 18. juna, piše list, 44 pravnika i pravna stručnjaka uputila su otvoreno pismo u kojem su obrazložili zašto je neophodno razrešiti javnih funkcija nosioce ustavnih i drugih visokih položaja iz vremena sistema NER koji su ostali na funkcijama.

Inicijativi se, prema autoru, do danas pridružilo nekoliko stotina ljudi, uključujući i njega. On smatra da je pravni osnov tog otvorenog pisma njihova zajednička umešanost u sistem vlasti koji je, po njegovom mišljenju, počivao na kriminalu.

Čeka se trenutak kada će društveno nezadovoljstvo i ogorčenje „probuditi“ Petera Mađara i stranku Tisa i podstaći ih da postupe na opisani način. Dodaje se da je do Orbanovog pada, osim delovanja Petera Mađara i njegovog okruženja, dovelo i nezadovoljstvo koje se razvilo unutar Orbanovih sopstvenih političkih krugova.

Stoga, ne bi bilo dobro da tek unutrašnje nezadovoljstvo četiri miliona građana koji danas podržavaju Petera Mađara i Tisu natera sadašnje rukovodstvo na delovanje, jer bi to znatno produžilo proces obnove demokratije.