Kriza Fidesa duboka, sve manje onih koji veruju u politički oporavak Orbana: „Dogodiće se ono što je dobro poznato u organizovanom kriminalu“

Nakon izgubljenih izbora, bivši premijer je predložio Gergelja Guljaša za šefa poslaničke grupe Fidesa, ali je političar tri meseca kasnije podneo ostavku.

Peter Sijarto napustio je politiku i zaposlio se u kineskoj kompaniji BYD, što nije naišlo na jednoglasno odobravanje ni među pristalicama Fidesa.

Janoš Lazar se ne oglašava, a kompanija Lasla Sija više ne finansira fudbalsku akademiju Puškaš u Felčutu. Jedan od osnivača letnjeg univerziteta u Tušnadu, Rumunija izjavio je da se ne sme dozvoliti da se taj skup vrti isključivo oko Fidesa i Viktora Orbana.

Svi ovi manji i veći događaji simptomi su činjenice da je od istorijskog poraza Orbanov uticaj vidljivo oslabio, dok se savez Fides – KDNP nalazi u krizi kakva do sada nije viđena.

U takvim okolnostima Viktor Orban će u subotu održati govor u Tušnadu, nastojeći da pronađe snagu u onome što Fides naziva „samovoljom Tise“, poručujući svojim pristalicama da će preživeti izborni poraz.

Kriza Fidesa mnogo dublja

Događaje od 12. aprila analitičari bliski Fidesu pokušavaju da uporede sa izbornim porazom iz 2002. godine kako bi umirili članstvo. Njihov argument koji uliva nadu glasi da se i tada Orban namerno povukao u drugi plan. Međutim, sada je kriza koja pogađa stranku mnogo dublja nego ona sa kojom se suočavao početkom dvehiljaditih.

Razlika nije samo u tome što je 2002. Orban bio mlad političar, a ne politički veteran, dok su njegovi protivnici bili ostareli postkomunisti i iscrpljeni političari iz desno konzervativne stranke Mađarski demokratski forum.

Mnogo važnije je to što tada još nije postojala političko-ekonomska mreža okupljena oko Fidesa, bez koje je današnju situaciju nemoguće razumeti. Kada je Fides doživeo poraz ove godine, on je već bio mnogo više od obične političke stranke. Zato bi sada morao da se oporavlja sa mnogo nižeg nivoa nego posle poraza 2002. ili čak 2006. godine.

Posle istorijske pobede stranke Tisa, politički cilj Petera Mađara potpuno je jasan: novi premijer želi da u potpunosti uništi sistem poznat kao NER (Sistem nacionalne saradnje), i to tako što namerava da razgradi ne samo formalnu vlast Fidesa već i njegov neformalni uticaj i mrežu koja je godinama održavala stranku.

To, između ostalog, objašnjava i zašto Mađar – uprkos kritikama organizacija za zaštitu ljudskih prava – nije želeo da sačeka završetak ustavnih promena pre nego što se odluči o ograničavanju prava poslanika da budu ponovo birani. Reč je o pitanju koje tokom izborne kampanje praktično nije ni bilo tema.

O ograničenju broja mandata govori se relativno malo, iako ono u stvarnosti predstavlja izuzetno težak udarac za Fides. Izmenom Ustava već na narednim parlamentarnim izborima neće moći da se kandiduje nijedan političar koji je najmanje tri puta biran za poslanika ili je ukupno proveo 12 godina u parlamentu. To znači da će se poslaničke grupe Fides–KDNP-a i stranke Mi Hazank praktično prepoloviti, dok će bivši političari koje Peter Mađar naziva „starom opozicijom“ takođe biti uklonjeni sa političke scene.

Međutim, ograničavanje mogućnosti kandidovanja nije težak udarac samo za političke karijere pojedinaca, već i za neformalnu mrežu na kojoj je počivao sistem NER. Zbog toga smena političke elite nije samo simboličan potez. Ona može posredno da utiče i na proces utvrđivanja odgovornosti i vraćanja državne imovine.

Mreža izgrađena oko Fidesa nije predstavljala samo političku organizaciju već je raspolagala kapitalom i zaštitnim mehanizmima – iako je Fides – KDNP to mogao ili želeo da obezbeđuje samo dok je bio na vlasti. To predstavlja ozbiljan udarac za Fides, čak i ako pojedini ljudi iz sistema NER ili oni koji se s njim povezuju nakon promene vlasti ipak uspeju da zadrže svoje pozicije.

Mreža NER-a nije nastala tek tokom poslednjih 16 godina; njeni koreni sežu mnogo dalje. Iako je sistem NER počeo da se gradi nakon prve dvotrećinske pobede Fides–KDNP-a i stupanja na dužnost druge Orbanove vlade, proces je zapravo započeo još 2006. godine.

U proleće 2006. koalicija MSZP–SZDSZ prvi put od promene sistema uspela je da kao vladajuća većina ponovo da pobedi na parlamentarnim izborima. Nedugo zatim u javnost je dospeo čuveni „govor iz Oseđa“ tadašnjeg premijera Ferenca Đurčanja, a ulični protesti ozbiljno su poljuljali legitimitet vlade. Na lokalnim izborima iste godine Fides je ostvario ubedljivu, gotovo „lavovsku“ pobedu.

Nakon poraza na parlamentarnim izborima u proleće 2006. godine, Fides je na jesenjim lokalnim izborima osvojio veliki broj opštinskih funkcija, gradonačelničkih mesta i većinu u lokalnim skupštinama. To mu je omogućilo da izgradi svoju lokalnu mrežu vlasti i postavi temelje za kasnije širenje na nacionalnom nivou.

Već tada je Fides preuzeo većinu županijskih skupština i upravljanje najvećim mađarskim gradovima. Zahvaljujući gradonačelničkim i opštinskim funkcijama, tada opoziciona stranka stekla je direktan uticaj na lokalnu privredu, institucije, kao i na lokalne medije i kulturni život.

Upravo je ta lokalna mreža vlasti omogućila Fidesu da efikasno organizuje svoju društvenu bazu za naredne izbore. Posle rezultata iz 2006. godine stranka je shvatila koliko je strateški važno da bude duboko ukorenjena na nivou lokalne samouprave. Iako je u Budimpešti liberalni kandidat Gabor Demski (SZDSZ) tesnom razlikom pobedio kandidata Fidesa Ištvana Tarloša u trci za gradonačelnika, Fides je značajno povećao svoj uticaj u Skupštini glavnog grada.

Izgradnja ove mreže moći dovela je do političke logike koja je kasnije povezala lokalne samouprave sa centralnom državnom vlašću. Kada je Fides 2010. osvojio prvu dvotrećinsku većinu, sistem NER već je imao čvrste temelje na kojima je mogao da gradi. Uporedo sa jačanjem lokalnih mreža, iz državnih sredstava ojačali su i privredni subjekti koji su činili ekonomsku okosnicu NER-a.

Fides se 2022. praktično izjednačio sa državom, a država sa Orbanom

Najkasnije nakon dvotrećinske pobede 2022. godine Fides se praktično izjednačio sa državom, a država sa Orbanom, dok je opozicija, koja je godinama pokušavala da ga smeni, zapala u potpunu apatiju. Zato su Fides i njemu bliski krugovi s razlogom verovali da će tako izgrađen sistem trajati zauvek i da Orban poseduje „kamen mudrosti“, odnosno političko znanje potrebno za njegovo održavanje.

Jedan od najvažnijih, ali ujedno i najmanje vidljivih stubova mađarskog političkog sistema činili su duboko ukorenjeni političari iz ruralnih izbornih jedinica. Dok je pažnja javnosti bila usmerena na nacionalna pitanja, stvarnu teritorijalnu snagu Fidesa predstavljali su lokalni moćnici koji su decenijama bili nezaobilazni akteri u svojim sredinama.

Njima su lokalni preduzetnici nastojali da se približe. Njihova moć mogla se podeliti u dve grupe. Jedni su bili svojevrsni regionalni „mali kraljevi“, koji su otvoreno kontrolisali razvojne fondove, dok su drugi, jednako važni za stabilnost sistema, tiho gradili mreže uticaja iza kulisa.

Ključni ljudi koje pogađa ograničenje mandata

Među sadašnjim poslanicima Fidesa nekoliko najvažnijih ljudi pogođeno je novim ograničenjem broja mandata.

Najpoznatiji primer tradicionalnog lokalnog upravljanja bio je Janoš Lazar. Iako je izgubio mesto gradonačelnika Hodezmezevašarhelj u županiji Čongrad-Čanad i nije bio naročito omiljen unutar Fidesa, imao je gotovo neuzdrman uticaj u regionu od Martelja do Čongrada, kao i na nacionalnom nivou zahvaljujući ministarskoj funkciji.

Sličan obrazac sledio je i političar KDNP-a Mikloš Seštak na severoistoku Mađarske. Kao bivši ministar razvoja postao je neprikosnoveni gospodar Kišvarde i severnog dela županije Sabolč-Satmar-Bereg, kontrolišući razvojne fondove, velika sportska ulaganja i lokalne privrednike. Iako je 2026. godine izgubio u svojoj izbornoj jedinici od kandidata stranke Tisa, KDNP je i dalje računao na njega u parlamentu.

Sličan, iako nešto slabiji, neformalni uticaj imao je i Alpar Đoparoš. Kao vladin poverenik za program „Moderni gradovi“ i „Mađarsko selo“ bio je direktno odgovoran za raspodelu sredstava malim opštinama. To ga je učinilo jednim od ključnih ljudi ruralne mreže Fidesa, ne samo u Čorni, Kapuvaru i južnom delu županije Đer-Mošon-Šopron, već i širom zemlje.

U ovu grupu spada i Janoš Benčik, bivši gradonačelnik Tatabanje i dugogodišnji poslanik, jedan od najuticajnijih organizatora u županiji Komarom-Estergom.

Nasuprot njemu, uticaj Janoša Poča u regionu Jašag više je počivao na njegovoj upečatljivoj političkoj ličnosti i snažnim vezama sa lokalnim agrarnim i privrednim interesnim grupama, zahvaljujući čemu je gotovo apsolutno dominirao svojom izbornom jedinicom.

Ljudi iz senke

Iza vidljivijih lokalnih moćnika nalazila se druga grupa lokalne elite. Reč je o političarima koji nisu često bili u fokusu nacionalnih medija, ali su u svojim izbornim jedinicama decenijama bili praktično nepobedivi.

Takav je bio Laslo Horvat, bivši državni komesar i župan u Hevešu, koji je predstavljao stabilan oslonac Fidesa u oblasti Đenđeša i planine Matra.

Na istoku zemlje sličnu ulogu imao je Atila Tilki u bereškom i satmarskom regionu, dok je na zapadu, na granici županija Vaš i Zala, Žolt V. Nemet decenijama bio ključni čovek zahvaljujući svom uticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

U županiji Nograd sličnu stabilnost predstavljao je Mihalj Bala, koji je još od 1998. godine kao poslanik oblikovao gotovo čitav politički i administrativni život severnog Nograda.

U regionu Bačke lokalnu snagu vladajuće stranke oličavao je bivši gradonačelnik Baje i državni sekretar Robert Žigo, dok je u oblasti Mezeefeld u županiji Fejer ključnu ulogu imao Gabor Varga, zadužen za raspodelu sredstava i političku koordinaciju malih opština.

Na granici Jašaga i Kunsaga nalazio se Šandor Kovač, bivši predsednik skupštine županije Jas-Nađkun-Solnok, koji je izgradio toliko snažnu lokalnu infrastrukturu da je postao jedan od glavnih stubova ruralne mašinerije Fidesa.

Jasno se vidi koliko su snažni centri moći nastali tokom godina. Međutim, zbog ograničenja broja mandata ti ljudi više nemaju političku budućnost.

To će iz temelja promeniti lokalne odnose moći. Ako lokalni gradonačelnik Fidesa ostane bez iskusnog poslanika koji je do sada obezbeđivao državna sredstva, ostaće bez najvažnijeg oslonca. Ograničenje poslaničkih mandata neće preko noći uništiti ruralnu mrežu NER-a, ali će joj odseći glavu: nestankom iskusnih poslanika koji su kontrolisali raspodelu sredstava, lokalnim gradonačelnicima i skupštinama drastično će se suziti prostor za delovanje i ekonomska podrška.

Pošto su njihovim opštinama i dalje potrebna sredstva, radi opstanka će biti primorani da uspostave saradnju sa novim poslanicima stranke Tisa – čak i sa onima koje su do sada potpuno ignorisali.

Sve manje onih koji veruju da Orban može politički da se oporavi

Za politiku su potrebne tri stvari: novac, novac i novac – navodno je bivši finansijski strateg Fidesa Lajoš Šimička često ponavljao ovu poznatu izreku.

Novac u politički sistem može da ulazi na dva načina: preko privrednika koji finansiraju stranku i političare očekujući buduće usluge zauzvrat  ili tako što stranka na vlasti koristi državne resurse i usmerava ih ka sopstvenoj ekonomskoj mreži.

Posle 2002. godine Fides se oslanjao na prvi model, a posle dolaska na vlast 2010. godine na drugi.

Da stranka Tisa nije osvojila dvotrećinsku većinu, Fides bi i posle izbora ove godine mogao da računa na lojalne oligarhe. Takozvana „duboka država“ bliska Fidesu mogla bi da usporava ostvarenje ciljeva nove vlasti, dok bi među pristalicama Fidesa bilo lakše održavati nadu u politički povratak. Ni Orbanov položaj tada ne bi delovao tako bezizlazno kao danas.

Međutim, unutar Fidesa sve je manje onih koji veruju da Orban može ponovo da se politički oporavi.

Nije oduvek bilo tako. Njegovu političku snagu nije ozbiljno uzdrmao čak ni sukob sa nekadašnjim bliskim saradnikom Lajošem Šimičkom.

Sada, međutim, Orban više ne može da bude ni premijer ni poslanik, a isto važi i za većinu najuticajnijih ljudi Fidesa. Istovremeno, Tisa sa dvotrećinskom većinom može da sprovede gotovo sve što poželi.

U takvoj situaciji, kada su izgledi za povratak na vlast gotovo nikakvi, i Fides i njegova neformalna mreža gube vrednost u očima privrednika koji žele da budu bliski politički moćnima.

To bi moglo da bude pogubno za Fides čak i kada bi se stranka već sutra potpuno oporavila, a popularnost Tise počela naglo da opada. Iako je u politici gotovo sve moguće, jednom pokrenuta spirala teško se može zaustaviti.

Što više ljudi u javnosti bliskoj Fidesu bude dovodilo u pitanje Orbanovu snagu i njegovu sposobnost da održi na okupu sve više rasuto biračko telo, to će biti manje izgleda da on opstane na političkoj sceni makar kao simbolični ili idejni vođa.

Ovo stanje liči na situaciju kada nekoga obore jednim udarcem, a zatim ga šutiraju i dok leži na zemlji, ne pružajući mu ni najmanju priliku da dođe sebi i ponovo ustane.

U izvesnom smislu opravdano je uporediti proces kojem danas prisustvujemo sa lustracijom. Nakon promene sistema 1989. godine, nova politička elita pružila je reformskim komunistima drugu šansu. To je imalo svoje posledice: 1994. godine vratili su se na vlast pod zastavom MSZP-a, a sve do uspostavljanja punog sistema NER ostali su sastavni deo mađarskog političko-ekonomskog poretka.

Peter Mađar takvu priliku ne namerava da pruži ljudima iz Fidesa. Zbog negativne kadrovske selekcije koja je godinama obeležavala bivšu vladajuću stranku, on ne vidi ozbiljnu opasnost ni u eventualnim novim licima Fidesa.

Jedinstvo Fidesa biće teško održati i iz drugog razloga. Orban i njegovi saradnici jesu izgradili sistem NER, ali ga nikada nisu ispunili stvarnim sadržajem, vrednostima ili ideologijom. Sistem je pre svega održavala zajednička materijalna korist.

Upravo se taj nedostatak vrednosne osnove sada vraća kao bumerang. Postaje očigledno da je mreža Fidesa predstavljala mnogo više zaštitni okvir, izvor egzistencijalne sigurnosti i lične bezbednosti nego istinsku ideološku zajednicu.

Smenom političke elite, izazvanom ograničenjem mogućnosti kandidovanja, nestaje i ta zaštitna funkcija mreže.

Krivični zakonik

Iako pojedine izjave Viktora Orbana nagoveštavaju da bi se posle letnje pauze mogao vratiti u političku arenu, do jeseni više neće raspolagati mrežom koja bi predstavljala stvarni izvor političke moći i uticaja.

Pritom, ovo nije prvi put da se od Orbana očekuje spas. Nakon pojave Petera Mađara i uspona stranke Tisa, mnogi unutar Fidesa verovali su da će upravo Orban pronaći rešenje, da jedino on poseduje političku mudrost i da samo treba da pažnju sa svetske politike ponovo usmeri na unutrašnju scenu.

Na kraju je to i učinio. Međutim, pokazalo se da ni on ni njegova stranka više ne raspolažu političkim znanjem i veštinama koje su nekada čak predstavljali kao izvozni proizvod mađarske politike.

Nije jasno ni šta pristalice Fidesa očekuju od Orbanovih nezvaničnih sastanaka u Sjedinjenim Američkim Državama, za koje tvrdi da ih je održao tokom Svetskog prvenstva u fudbalu.

Sistem se veoma brzo raspao. Čak i kada bi postojali privrednici spremni da nastave da ga finansiraju, zbog ograničenja broja mandata takva ulaganja više ne bi predstavljala racionalnu političku investiciju.

Iako u Fidesu ima onih koji zahtevaju da krupni kapitalisti koje je upravo ta stranka stvorila sada finansijski pomognu njen opstanak, mnogo je verovatnije da će Lorinc Mesaroš, Ištvan Garanči, Laslo Sij, Gelert Jašai, ostali oligarsi povezani sa NER-om i njihove poslovne mreže, radi sopstvenog opstanka, pokušati da se prilagode novim političkim i tržišnim okolnostima.

Njihov cilj više neće biti spasavanje Fidesa.

Prvi znaci toga već su se pojavili. Već dan nakon izbora Lorinc Mesaroš dao je rukovodstvu televizije TV2 dozvolu da prekine blisku saradnju sa Fidesom. To je značajan signal, naročito imajući u vidu da se još tokom izborne kampanje govorilo kako je i sam Mesaroš postao politički teret za stranku.

Za sada ostaje otvoreno pitanje koliko će nova vlada stranke Tisa biti uspešna u ostvarivanju jednog od svojih glavnih obećanja – vraćanja nezakonito stečene imovine. Međutim, ograničenje mogućnosti kandidovanja može i na to posredno da utiče.

Ako neformalna mreža Fidesa zaista zadobije smrtonosni udarac a smena političke elite upravo to znači  tada će ljudi koji su do sada, zahvaljujući toj mreži, osećali sigurnost izgubiti poverenje u njenu zaštitu. Dogodiće se ono što je dobro poznato u organizovanom kriminalu – kada vođa ostane bez novca i moći, a ljudi sa dna hijerarhije vide da je organizacija oslabila i da više ne može da zaštiti svoje članove koji su završili iza rešetaka, oni, radi sopstvenog opstanka, počinju da sarađuju sa vlastima.

U praksi to znači da će, ukoliko budu pokrenuti krivični postupci, mnogi u veoma kratkom roku pokušati da sklope sporazume sa tužilaštvom u zamenu za blaže kazne.

Kao primer navodi se slučaj korupcije u Budimpešti: nije slučajno što je bivšem zameniku gradonačelnika Trećeg okruga, članu Fidesa Peteru Puškašu, ukinut pritvor.

S druge strane, ni takvi sporazumi sa tužilaštvom sami po sebi ne garantuju da će proces utvrđivanja odgovornosti i povraćaja imovine biti uspešan. Ali čak i ako taj proces ne uspe u potpunosti, malo je verovatno da bi Fides od takvog ishoda mogao politički da profitira.