Mađarova operacija „čišćenja“ za sad uspešna, Orbanov rejting u stalnom padu: Stručnjak za Balkan analizira „potres“ u Mađarskoj

Tačno 21. jula bilo je 100 dana otkako su Viktor Orban i njegovi neliberalni demokrati izgubili vlast u Mađarskoj, kao i 73 dana od kada je vlada predvođena Peterom Mađarom preuzela dužnost. Tokom tog perioda, institucije zemlje prošle su kroz potres kakav se retko viđa.

Prolećno zasedanje parlamenta zvanično je završeno sredinom juna, ali vanredne sednice održavaju se gotovo svakodnevno, ukazuje Ferenc Nemet, doktorant na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti čije su oblasti ekspertize Zapadni Balkan, proširenje EU i regionalna bezbednost, u analizi za CEPA. org, dok nova vlada, kaže, radi bez prestanka na uklanjanju poslednjih uporišta prethodne vlasti.

To je bilo moguće samo zato što je Mađarova stranka Tisa osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu, što joj daje izuzetno široka ovlašćenja za delovanje, uključujući i izmene ustava. Rezultat je frontalni napad na sistem koji je Orban pažljivo izgradio tokom prethodnih 16 godina.

Ta politička moć primorala je šefa države, predsednika Tamaša Šuljoка, da napusti funkciju 19. jula, a dovešće i do smene predsednika Ustavnog suda. Obojica su bili važni Orbanovi saveznici i mogli su da ugroze planove nove vlade.

U okviru takozvane operacije „Čišćenje“, koju je najavio Mađar, nova vlada je počela da ukida dugogodišnji pravni okvir vanrednog stanja koji je Orbanova administracija održavala, privremeno suspendovala javni servis i zatvorila Kancelariju za zaštitu suvereniteta.

Ova poslednja institucija, osnovana 2024. istraživala je aktivnosti finansirane iz inostranstva i na osnovu toga usmeravala pritisak prema novinarima, akademicima i organizacijama civilnog društva.

Dok se stare institucije ukidaju, vlada osniva nova tela, poput Nacionalne kancelarije za zaštitu i povraćaj državne imovine. Njen glavni zadatak je da prati nezakonito prisvojenu javnu imovinu i vrati ono što vlada opisuje kao proneverena javna sredstva.

Svestan da bi mogao biti optužen za partijsko prisvajanje vlasti, Peter Mađar uveo je i promene koje će važiti i za njega i za druge političare.

Parlament je usvojio još jedan paket ustavnih izmena kojim se uvodi ograničenje od dva četvorogodišnja mandata za predsednika vlade.

Ograničenje se računa retroaktivno, počev od 1990. godine, čime se Viktoru Orbanu onemogućava da se ponovo vrati na mesto premijera, ali će se isto pravilo primenjivati na sve koji obavljaju tu funkciju.

Nove ustavne izmene, usvojene 13. jula, predviđaju i obavezno penzionisanje sudija starijih od 70 godina. Time će sa funkcije otići četvoro od ukupno 15 sudija Ustavnog suda, uključujući i njegovog predsednika.

Šuljok je praktično bio primoran da potpiše sopstvenu „presudu“ – nije podneo ostavku, već je smenjen ustavnim izmenama koje praktično nije mogao da odbije da potpiše.

Predsednik je ocenio da je „demokratska vladavina prava u Mađarskoj prestala da postoji“, a zatražio je i pravno mišljenje Venecijanske komisije.

Mađar je obećao konsultacije sa svim političkim partijama i građanima o izboru novog predsednika, koji, prema njegovim rečima, mora biti osoba sposobna da predstavlja sve Mađare bez političkih veza.

Međutim, već dan nakon Šuljokove smene, zvanično je predložio mađarsku velemajstorku u šahu Judit Polgar, o čijem životu je nedavno snimljen dokumentarni film na Netfliksu, za predsedničku funkciju.

Ova ishitrena odluka, doneta bez prethodnih javnih konsultacija, izazvala je negodovanje, nakon čega je Polgar javno saopštila da ne prihvata kandidaturu. Za sada je to prvi ozbiljniji javni neuspeh Petera Mađara.

Na ekonomskom planu, usporena mađarska privreda mogla bi da profitira od sporazuma vlade sa Evropskom unijom, kojim su u zamenu za sprovođenje reformi deblokirana sredstva u vrednosti većoj od 16 milijardi evra.

To nije bilo samo jedno od ključnih predizbornih obećanja, već i izuzetno važan iznos koji bi, ukoliko bude pametno iskorišćen, mogao da podstakne privredni rast i razvoj zemlje.

Mađarska je u međuvremenu pristupila i Evropskom javnom tužilaštvu, telu EU nadležnom za istrage finansijskih prevara i zloupotrebe javnih sredstava.

A šta je sa Orbanom?

On, kako je sam rekao, ovu „samovolju vlasti“ posmatrao iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je zajedno sa članovima svoje porodice prisustvovao na tri završne utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu.

Njegova popularnost nastavlja da opada. Prema najnovijem istraživanju agencije Medijan, jedne od najpouzdanijih istraživačkih kuća u Mađarskoj, 69 odsto građana ne želi da vidi Viktora Orbana u budućnosti ni na jednoj važnoj političkoj funkciji.

I drugi visoki funkcioneri bivše administracije Fidesa traže nove angažmane. Gergelj Guljaš podneo je ostavku na mesto šefa poslaničke grupe Fidesa, dok je bivši ministar spoljnih poslova Peter Sijarto saopštio da će postati izvršni direktor za spoljne odnose kineskog proizvođača električnih automobila BYD.

Sijarto, koji je ranije snimljen kako ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu nudi pomoć, prethodno je potpisao više sporazuma između Mađarske i kompanije BYD. Vlada je najavila istragu povodom njegovog imenovanja.

Mađarsko „prolećno čišćenje“ nakon izbora donelo je vladi snažan mandat za promene. Leto je pokazalo koliko ozbiljno nova administracija shvata taj zadatak. Jesen bi, ukoliko želi da ispuni obećanja i zadrži podršku građana, trebalo da bude obeležena povratkom odgovornosti i ekonomskog rasta, zaključuje Nemet.