Koliko je još “nikada oštrijih” izveštaja o Srbiji potrebno Evropskoj komisiji da bi promenila odnos prema Vučiću?

Udaljavanje režima od puta evropskih integracija Srbije, neotvaranje klastera, odnosno neispunjavanje uslova i davanje povoda usvajanjem spornih zakona za sve dublji otklon i nepoverenje evropskih institucija u ovdašnji režim rezultirali su i odlaganjem prebacivanja novca iz takozvanog Plana rasta.

Nakon još jednog “nikada oštrijeg” i kritičnijeg izveštaja Evropskog parlamenta, postavlja se pitanje koliko je još takvih izveštaja potrebno da bi Evropska komisija suštinski promenila odnos prema režimu Aleksandra Vučića.

Sagovornici Danasa su saglasni da je taj proces spor, ali naznačavaju i da je bespovratan. Takođe, naglašavaju da je čelnicima Evropske komisije bitnija regionalna stabilnost nego unutrašnje prilike u Srbiji i odnos Aleksandra Vučića prema sopstvenim građankama i građanima, pa da su zbog popustljivi prema vlastima u Beogradu.

“Izveštaj Evropskog parlamenta u suštini vodi ka daljoj političkoj izolaciji Srbije”

Evropski parlament već dugo veoma kritički ocenjuje Srbiju i njeno zaostajanje u sprovođenju reformi neophodnih za pristupanje Evropskoj uniji. Međutim, Evropska komisija je, rekla bih iz strateških razloga i uverenja da je Srbija ključna za stabilnost regiona, godinama vodila politiku popustljivosti prema Beogradu – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Takav pristup išao je naruku političkoj eliti koja nikada nije odustala od svojih državnih projekata, a posebno Aleksandru Vučiću, koji se uspešno predstavljao kao proevropski orijentisan lider, kaže.

– Potpisivanjem Briselskog sporazuma i prihvatanjem obaveza koje su iz njega proistekle, Vučić je stekao snažnu podršku evropskih partnera, posebno Nemačke i kancelarke Angele Merkel. Njegova spoljnopolitička strategija oslonjena na „četiri stuba“ bila je tolerisana sve do početka ruske agresije na Ukrajinu. Od tada se spoljnopolitički imidž koji je pažljivo gradio postepeno urušava. Danas je gotovo svuda dočekivan sa znatno više podozrenja i nepoverenja nego ranije – pojašnjava Biserko.

Prema njenim rečima, u ovako delikatnim međunarodnim okolnostima politika oslanjanja na četiri stuba više nije održiva.

– U tom smislu i Evropska komisija postepeno menja svoj odnos prema Srbiji, iako i dalje smatra da je bolje održavati veze sa Beogradom nego ga izolovati. Ipak, postaje sve jasnije da Vučić ne igra na kartu Evropske unije i da njegovi napori da obnovi naklonost Vašingtona imaju prioritet – kaže naša sagovornica.

O Vučićevoj poseti Kini, Sonja Biserko kaže da je ta poseta takođe očigledno imala za cilj da pokaže kako i dalje uživa međunarodni ugled i podršku značajnih globalnih aktera.

– Međutim, oslanjanje istovremeno na Kinu i Sjedinjene Američke Države sve je problematičnije, budući da je politika administracije Donalda Trampa usmerena na potiskivanje i kineskog i ruskog uticaja sa ovog prostora.

– Stoga se može reći da Vučić ponovo igra na pogrešnu kartu, jer Evropsku uniju, koja predstavlja jedinu realnu razvojnu i političku alternativu za Srbiju, sve više potiskuje na marginu svojih prioriteta – smatra.

Kako napominje, novi izveštaj Evropskog parlamenta u suštini vodi ka daljoj političkoj izolaciji Srbije.

– Istovremeno, činjenica da Crnu Goru posećuju Emanuel Makron i Fridrih Merc pokazuje da Evropska unija sve veću pažnju posvećuje drugim državama regiona. Napredak Crne Gore ka članstvu u EU predstavlja ozbiljan izazov konceptu „srpskog sveta“. To menja regionalni položaj Srbije i umanjuje njenu sposobnost da utiče na destabilizaciju susedstva. Naravno, teško je sa sigurnošću predvideti buduću dinamiku odnosa u regionu, pre svega zbog nepredvidivosti američke spoljne politike – zaključuje Sonja Biserko.

“Reakcije EK će svakako biti sve oštrije”

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, kaže za Danas da je teško precizno odgovoriti na pitanje koliko će izveštaja biti dovoljno za oštriju reakciju EK, ali, dodaje, činjenica je da će izveštaji biti sve oštriji jer se ne vidi nikakva želja za poštovanjen standarda, čak ni u najmanjoj meri.

– Sve kritične tačke koje EU uporno ponavlja u izveštajima nisu posledica nesprovedenih reformi, već u najvećem delu posledica onoga za šta je ova vlast sama odgovorna. REM, izborni zakoni, borba protiv korupcije, a sada i “Mrdićevi zakoni” i još mnogo toga… – ističe sagovornik Danasa.

U Briselu će izveštaj EP uticati prvenstveno na Evropsku Komisiju koja se uvek trudi da ne “zatvara vrata” tokom dijaloga sa vlastima neke države, ali deluje da strpljenja više i nema i da će se EK mnogo više posvetiti pristupanju Crne Gore sa idejom da pokaže drugim zemljama regiona (uključujući i Srbiju) da je netačna teza da u EU nema volje za proširenje, objašnjava Miletić.

– Poruka će biti – možete i vi kao i Crna Gora, a možemo uskratiti fondove koji su vam već namenjeni. Međutim, uspeh anti-EU propagande u poslednjih 15-tak godina je sada potpun, pa ova vlast može biti sasvim spokojna iako dođe do oštrijih reakcija iz EK jer će svom delu biračkog tela, a nažalost i jednom delu opoziconog korpusa, uvek objasniti kao dokaz da nas EU “ne voli”. Reakcije EK će svakako biti sve oštrije, ali to neće biti dovoljno – zaključuje Goran Miletić.