Fore iz Minhena

Iako besni sukob na Bliskom istoku koji izaziva neizvesnost u celom svetu, što naš predsednik navodi kao razloga za izbegavanje izbora, u Bugarskoj su u nedelju organizovani vanredni parlamentarni izbori. Kako je interes bugarskog naroda bio da se ide na izbore, a nije srpskog? Kada je pre skoro godinu dana iskristalisan zahtev za vanrednim izborima u našoj zemlji nije bilo tog sukoba. Sada je odjednom situacija u Iranu kriva što nema izbora u Srbiji. Kako će Amerikanci na jesen na glasanje, a oni su direktno umešani u taj sukob?

Po predsednikovoj logici, izbora možda i ne bude sve do kraja tog rata, a on može da traje godinama. Sigurno je da negde u dubini sopstvene tame, predsednik Srbije razmišlja i o toj mogućnosti da ostane na vlasti bez izbora. Ništa mu nije teško niti prepreka za tako nešto. Napravi krizu, izazove neko vanredno stanje, pronađe još negde dovoljno eksploziva za argument kojim će da ugasi svaku nadu da je u Srbiji moguće na izborima pobediti ovo zlo, i eto odluke. Još kada krenu sa trovačkih medija da kukaju gore od sinjih kukavica o potrebi da nam predsednik ostane predsednik, da nam bez njega sledi propast i da nam posle njega opet sleduje on, eto nekog Vlada Petrova koji će ispred Ustavnog suda da aminuje nešto tako.

Da nam je neko nekada pričao da će postojati ljudi koji su spremni da pokradu izbore za delegate za Lekarsku komoru, verovatno bismo se smejali, jer bismo verovali da živimo u iole normalnoj državi koja je na evropskom putu. Sada smo svedoci da ribolovačka društva ne mogu da opstanu ako na njihovom čelu nije neki ćaci. Još se drže kućni saveti. Ima onih koji nemaju ćaci-upravnike zgrada i to je to.

Zato i ne čudi što smo se obradovali poniženju Viktora Orbana u Mađarskoj. Posle 16 godina neprikosnovene vlasti mit o njemu se srušio kao kula od karata. Jedino ko je utučeniji od njega zbog ovog poraza je naš predsednik. Orban je na izbore morao da ide. Ne samo što su to bili redovni izbori, već činjenice da je Mađarska članica Evropske unije govori o tome da „fore iz Minhena“ ne mogu tako lako da prođu. Postoji, međutim, ogromna razlika između Orbana i našeg predsednika. Ovaj naš nikada ne bi priznao da je izgubio na izborima. Čak i da u jednom trenutku rezultat bude ubedljiviji od onog u Mađarskoj, predsednik Srbije nema u sebi taj kapacitet da tako nešto prizna. Ako i izgubi, eto tu ponovo Petrova da nađe opravdanja da Ustav nije sveto slovo. Zar nije tako bilo po pitanju izbora za Visoki savet tužilaštva? Tako će biti i sada sa izborima za članove Lekarske komore.

Šta nam je činiti? Mora borba, kako kažu saborci iz Lokalnog fronta. Nema predaje. Onoga trenutka kada predsednik prelomi da izađe na izbore, tog istog momenta moramo da budemo svesni da je smislio prevaru za opstanak na vlasti. Naša ljubav, vera i nada u slobodu moraju da budu veći od njegove prevare. Biće teško. Neće biti resursa koji neće iskoristiti u progonu svih koji su protiv njega. Neće biti medija, komore i ribolovačkog društva koji neće biti pod njegovom kontrolom. Živimo u društvu u kojem 14 godina nijedan opozicioni lider nije bio sam gost ni na jednom nacionalnom mediju, ne računajući onu obavezu iz izbornih kampanja na Javnom servisu.

Kada već pomenuh Javni servis, ostaje potpuna enigma kako to da u proteklih godinu i kusur dana nijednom novinari ove kuće nisu ugostili nekog studenta? Nikada se nisu setili da pozovu, primera radi, Dragana Đilasa pa da ga pitaju za tih famoznih 619 milijardi. Ako mi je tačna računica, od početka godine, samo u Dnevniku RTS-a predsednik je bio gost tri puta. Za četiri meseca samo u Dnevniku tri puta, a kompletna opozicija za 14 godina nijednom nije bila tet-a-tet u studiju Javnog servisa.

Zato mora da se uđe u svaku zgradu, kuću, stan. Ovaj neće dati, ali naša želja za slobodom mora da bude veća od njegovog poriva da opstane na vlasti. Možda je njegov motiv jači, ali naša strana je istina i pravda. Ko god da je išao protiv toga, kad-tad prođe kao Orban. Drugačiji put ne postoji, a na nama je da budemo mudri i pametni.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.