Aleksej Kišjuhas

Bauk Majdana kruži Srbijom. O ozloglašenom Majdanu izdašno govori vlast, a ponajpre sateliti vlasti: onaj Nestorović i njegov reakcionarni pokret "najsmešnijih doktora", ona Milica i njeni neoradikalski Zavetnici, te tušta i tma proruskih analitičara po ružičasto-srećnim televizijama.

Ljudi vole da piju. Alkohol je ubedljivo najpopularnija i najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca na svetu.

Bili su izbori, i bio je to još jedan praznik nedemokratije. Zahvaljujući pametnim mobilnim telefonima, inače glupave društvene mreže preplavili su snimci bugarskih vozova, bosanskih autobusa, crnih džipova, sivih Mercedesa, duplih spiskova i koverata sa par crvenih unutra. A poštanske sandučiće preplavili su pozivi za glasanje ljudima koji tu ne stanuju.

Za vikend su važni izbori, a mnogi nas ubeđuju da ideologija nije važna.

Bauk Evrope kruži predizbornom Srbijom. A kako najlakše upropastiti šanse "proevropske opozicije" ili koalicije Srbija protiv nasilja na izborima?

Pre mesec dana na Cetinju je održan drugi po redu Cetinjski forum u organizaciji Fakulteta za crnogorski jezik i književnost i Crnogorskog PEN centra. Tema je bila Crna Gora: ubrzano ka Zapadu ili polako ka Istoku?, a otvorio ga je kurdski književnik i predsednik PEN International Burhan Sonmez. Bila je to sjajna mogućnost da se političari, naučnici i književnici sretnu, povežu i progovore o društvenim problemima u regionu Postjugoslavije.

Ko o čemu, Srbija o predizbornim kolonama. Prema jednoj školi nadri-analitičarskog mišljenja, sproću Vučića valja ostaviti ideološke razlike u stranu, te ujediniti i levo i desno, pa i kuso i repato.

Da bi stvarnost potvrdila napisano, bilo je nužno nasilje... U tom iracionalnom pozivu na ispravljanje istorije, drugi su videli početak neograničenog nasilja - napisala je Latinka Perović. A ti drugi, koji su dalekovido uvideli "početak neograničenog nasilja", bili su pripadnici tzv. Druge Srbije. Naime, ovaj citat je iz Latinkinog predgovora za (drugo izdanje) knjige Druga Srbija iz davne 2002.

Osnovno pitanje iza palestinsko-izraelskog sukoba na Levantu, ili srpsko-albanskog sukoba na Kosovu, glasi ovako - Čija je naša zemlja?

Bliski istok je ovde nešto bliži. Jer, pojas Gaze je kao sever Kosova na steroidima. Dok Ne damo svetinje komotno može da bude slogan Hamasa (ili Izraela) u najnovijem krvoproliću na Levantu, toj kolevci ljudske civilizacije i monoteizma. Isto kao i Kad se vojska u Jerusalim (ili Gazu) vrati.

Počeo je novi rat, a Srbija se opet sakriva ispod kamena.

U ponedeljak je 600. dan rata u Ukrajini. I bez obzira na krajnji ishod, istorija će o ruskoj agresiji svedočiti kao o tragičnom fijasku. Jer pobednici pišu propagandu, a naučnu istoriju pišu istoričari.

Dogodio se smrtonosni cirkus na Kosovu. Avanturizam i šljamperaj koji je u već turobnu stvarnost vratio mogućnost embarga, izolacije, viza i - rata. Očigledno nam nije bilo dosta, pa deder jednog te istog.

Čemu se veselimo na nedavnoj proslavi i patriotskom mitingu ispred balkona Skupštine grada Beograda? Pre svega, vanserijskim uspesima Novaka Đokovića u tenisu, i neverovatnom uspehu ove, ovakve, te unapred otpisane reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u košarci.

Možda najvažnija revolucija u ljudskoj istoriji bila je Naučna revolucija iz 17. veka. A da li smo čuli za nju i zašto nismo?