Ima tela, ima dela

Što se tiče ispoljavanja agresije prema fasadama, to sam navikla da gledam. Istina, nije ranije bilo ovako dinamično – naškraba se pa se precrta pa se opet naškraba pa se prekreči pa se naškraba. Onda neko digne ruke te svedočanstvo loše pismenosti i nesigurne ruke nevešte pisanju ostane da nas upozorava na to gde smo stigli. Sećam se da mi je klijent jednog tatu majstora rekao da uvek postoji bar mali prostor na telu koji čeka neku novu tetovažu. Meni je mladić u stolici koja liči na zubarsku, i zbog toga nikako ne nudi ni zrno prijatnosti, izgledao namučeno i ne baš prisebno. No dobro, to je izraz mog odnosa prema telu. Tako je otprilike sa licem Beograda – uvek ima još jedan deo zida koji se može vandalizovati.

Dakle, žvrljotine nisu novost (osim u porukama – ranije su bile ljubavne prirode a sad pripadaju značajno drugačijem registru i umesto imena pominju grupe i funkciju). Ali, nikad ranije nisam videla da ulični huligani uporno čupaju tek posađeno cveće. Ovog su proleća male travnate površine oko zgrade i nekoliko žardinjera postavljenih da ne dozvole parkiranje tik uz vrata ulaza, a i da spreče nevolju jer vozači više misle kako da smeste sve točkove na bezbedno nego da li će pritom pregaziti komšiju, bile ukrašene sadnicama različitog cveća. To su cveće sadile i negovale žene entuzijastkinje iz kraja. Lepi Jova, gvineje, begonije, prkos, margarete… šarenilo se cveće i ukrašavalo asfaltno-betonske gradske parcele. Poneki vlasnici pasa nisu vodili računa te su jutrom bunovni dozvoljavali svojim ljubimcima da se upetljaju među pupoljke ali su ih komšije razbuđivale i upozoravale da ima drugih površina koje bi bile jednako zanimljive a ne bi podrazumevale uništavanje.

Dakle, sve je bilo OK tu na travnatom ostrvlju, svi smo nekako učestvovali u tome da se oplemenjeni deo ulice očuva u što boljem stanju.

Onda su stupili na scenu divljaci i povadili sadnice, počupali cveće i pokidali grane cvetnih žbunova. Onda smo mi ponovo prionuli na obnavljanje zasada, onda su oni ponovo učinili isto. Malopre sam prošla pored opustošenih žardinjera, velikih i malih. Rupe u zemlji svedoče da cveće nije nabrano za kristalnu vazu.

Bez sumnje, kamere su zabeležile ove naizgled oprečne tendencije (trpanje nezgrapnih reči na zidove i uklanjanje hortikulturnih dragulja iz zemlje). Može se lako saznati se ko se bavi žvrljanjem fasada i čupanjem sadnica, dakle ima i dela ima i snimljenih tela. I ništa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.