AI virus

Da li koristim AI pomoć?

Koristim.

Da li mi pomaže?

Pa… onako, nekad da, nekad ne.

Da li pomalo zazirem od budućnosti?

Pa… onako, nekad da, nekad ne.

Ipak, uz tu tihu bojazan kako će za pet godina izgledati naš život, još najviše osećam odbojnost prema pomami.

Iznenadim se kad vidim da se ChatGPT koristi za najobičnije čestitke, mejlove drugarima ili poslovnim partnerima, za sklapanje udžbenika ili sastavljanje anketa za istraživačke projekte.

Moje je čuđenje i veće kad se ispostavi da se ljudi koji druguju sa velikim jezičkim modelima ponose svojim ChatGPT rezultatima ili čak ponose time da su uštedeli svoje vreme trošeći veliku količinu energije na besmislice.

Zaraženi smo, tako mi izgleda.

I navučeni.

Ne samo to, odvajamo se od razumnog sagledavanja sebe i sveta oko sebe.

Površnost i amaterizam caruju.

Sećam se nekog davnog vremena kad je za jednu fusnotu bilo potrebno prekopati deset knjiga.

Sad ako za minut do dva ne nađemo preko bilo kog AI pomoćnika info, zanemarimo fusnotu.

Hoću da kažem, sa AI entitetom imamo: značajnu korist (zavisi šta nam treba i koliko smo u datoj oblasti upoznati sa osnovnim načelima pa smo i u mogućnosti da prepoznamo halucinacije, u protivnom smo u problemu sa ili bez ChatGPT-ja, Clouda, Geminija itd.), veliki gubitak energije, veliku emisiju CO2 (od 16 do 320 tona samo za Srbiju dnevno – otprilike) i neobičan, možda čak nerazuman, odnos prema radu i vremenu.

Kako je sve postalo dostupno na klik ili dva, ovaj se vremenski „entuzijazam“ naselio i tamo gde ga je nemoguće primeniti.

Skoro sam čula i veoma mi se dopalo – devet žena ne može trudnoćom da dođe do porođaja za jedan mesec, tj. za neke je radnje potrebno vreme i nijedan veliki jezički model to ne može da skrati.

A opet, to se zaboravlja pa se, u verujem svim „radnim sistemima“, traži da se određene aktivnosti izvrše u nerazumno kratkom roku, što povećava stres, anksioznost, truje odnose i sl, dakle, ne doprinosi.

Srbija nije bog zna kako razvijena ni u čemu pa se i otrov širokih mogućnosti veštačke inteligencije ne širi kao u nekim delovima sveta.

Recimo, još uvek ne umemo da se izborimo sa regularnim old fashioned izborima, o savremenijim kandidatima, onim iz AI kuhinje ni ne sanjamo.

A svet ih ima.

Mi se još kao deca igramo sa AI halucinacijama i zabavljamo šerujući ChatGPT odgovor na pitanje koja je rasa pasa iz pesme „Bekrija“ Ane Bekute.

I smešno je i nije smešno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.