GSP kao prelomna tačka političkih previranja: Šta stoji iza naglog zaokreta vlasti u slučaju Strele?

Gradski prevoz u Beogradu već godinama je predmet sporenja u javnosti, a oko njega se lome i interesi raznih funkcionera.

Ako se vratimo malo dalje unazad, počelo je još sa sukobom tada jednog od glavnih ljudi u Beogradu Gorana Vesića i sadašnjeg gradonačelnika Aleksandra Šapića oko ugovora sa turskim Kentkartom, preko koga je funkcionisao sistem BusPlus. Šapić je po dolasku na mesto gradonačelnika odmah raskinuo ugovor, zbog čega je taj predmet završio na međunarodnoj arbitraži i postoji verovatnoća da će Beograd plaćati penale zbog jednostranog raskida saradnje.

Jedno kratko vreme karte su bile povoljnije i plaćale su se telefonom, a onda je u potpunosti ukinuto plaćanje prevoza i Beograđani su dobili besplatan javni prevoz.

Iako je ta vest obradovala mnoge, iz ove perspektive deluje da potez nije bio strateški promišljen ni proračunat, jer je doveo grad Beograd u nezavidnu finansijsku poziciju.

Paralelno sa tim, GSP je počeo da gubi svoje linije, a one su dodeljivane privatnim prevoznicima, među kojima se istakao prevoznik Strela. Upravo taj prevoznik mogao je da bude i dželat GSP-a, jer je trebalo da dobije i centralne gradske linije, kao i linije na kojima trenutno voze trolejbusi. To bi praktično značilo da je GSP izbačen u potpunosti iz igre, ali i da sledi ukidanje trolejbuskog prevoza u Beogradu.

Radnici i sindikati GSP-a protestovali su zbog toga iznevši svoje zahteve da se to preduzeće očuva, kao i da se zadrže trole, ali su na njihove zahteve ostali nemi i Sekretarijat za javni prevoz i gradonačelnik Beograda i Vlada Srbije. Međutim, kada su stigli do predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on je izašao među okupljene i obećao rešenje.

Rešenje je nedugo potom i došlo, jer je Vučić obećao da će planirano javno-privatno partnerstvo sa Strelom biti ukinuto i da GSP neće izgubiti svoje linije, kao i da trole neće otići u istoriju.

Ovako ažurna reakcija predsednika da reši problem GSP-a izazvala je različite reakcije u javnosti, a mnogi postavljaju pitanje motiva.

Ako krenemo redom, jedan od glavnih motiva mogu biti predstojeći izbori, pa je u skladu sa kampanjom svaki glas potreban, a ovako efikasno rešavanje složenih problema može biti od velike koristi za rejting.

Ipak, ako zađemo malo dublje u problematiku, neke stvari ostaju nelogične. Podsetimo, prevoznika Strelu u ove poslove, prema tvrdnjama sindikata GSP, gura ministar Darko Glišić, dok je Šapić na početku bio na suprotnoj strani.

Nelogičnost proizlazi iz toga što je poznato da Vučić i Šapić nisu „u velikoj ljubavi“, dok je s druge strane Darko Glišić jedan od najlojalnih SNS udarnika. U tom svetlu, teško je objasniti zašto bi Vučić zauzeo stranu protiv Glišićevih poslova.

Međutim, ovo su još uvek sve nezvanične tvrdnje i špekulacije, pa bi bilo dobro sačekati da prođu izbori i videti dalji rasplet poslova Grada Beograda sa Strelom.

Interesne grupe oko ovih poslova je teško dokazati, ali ono što je vidljivo jeste finansijski aspekt.

Vrlo je jasno da je GSP uveliko finansijski zavisan od budžetske pomoći, iako je formalno smanjio godišnji minus u 2025. godini. Međutim, pad neto gubitka na oko 385 miliona dinara nije došao iz zdravog operativnog preokreta, nego uz oko 6,7 milijardi dinara dotacija, subvencija i drugih budžetskih prihoda grada i države. Te dotacije uvećane su za gotovo tri milijarde u odnosu na godinu pre.

Uzročno-posledično, grad Beograd je dodatno povećao fiskalno opterećenje zbog javnog prevoza. Početni plan za program javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika u 2026. bio je 48,3 milijarde dinara, a drugim rebalansom iz juna sredstva za isti program porasla su na skoro 55 milijardi dinara, što je više od četvrtine gradskog budžeta.

Dodatni pokazatelj jeste i to da se obnova voznog parka prilično odugovlači i odlaže.

U januaru je propao tender za 150 autobusa vredan oko 7,8 milijardi dinara, u martu je propao tender za 50 gasnih autobusa, a tender za 60 trolejbusa je do sredine juna odložen pet puta. Istovremeno, deo obnavljanja voznog parka praktično se premešta sa grada na državu, jer je kompanija „EXPO 2027“ raspisala tender za 50 električnih autobusa koji bi posle izložbe bili ustupljeni GSP-u.

Podsetimo, u celu priču uključio se i MMF, koji je u najnovijem izveštaju eksplicitno označio Grad Beograd kao fiskalni rizik. Oni su zatražili da se brzo uradi analiza finansijskog položaja grada kako bi se rizici sagledali pre sledećeg budžetskog ciklusa.

Dodatno, GSP i dalje ima v.d. direktora Zorana Šarca, po rešenju Privremenog organa Grada Beograda od 25. decembra 2024. Ovo produžavanje privremenih rešenja ide u prilog tezama da oni ne donose upravljačke odluke, već one dolaze iz političkih krugova.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović smatra da je dobro to što je postignut dogovor da GSP nastavi da radi u centru grada i da opstane trolejbuski podsistem.

„Sve to je hteo da preuzme vlasnik Strele Miroslav Nikolić, bez ikakve studije opravdanosti i obzira prema javnom interesu“, podseća on.

Interes Vučića da se uključi u ovo je, prema njegovom mišljenju, verovatno želja da pokaže da je otvoren za dijalog sa radnicima i dogovor.

„Ali pre svega mislim da je i njemu jasno da je situacija u Beogradu kritična, pre svega, za javne finansije, a da je veliki uzrok toga privatizacija i korupcija u javnom prevozu. Poslednje što mu treba pred EXPO je obustava javnog prevoza i štrajk GSP-a“, ukazuje Jovanović.

Strela će, podseća, ostati važan igrač u javnom prevozu prestonice.

„I bez ovog javno-privatnog partnerstva Strela ostaje pojedinačno najveći prevoznik. U nekoj budućoj reorganizaciji javnog prevoza, sve linije Strele se moraju preispitati prema studiji opravdanosti“, naglašava naš sagovornik.

Jovanović ukazuje da je ceo sistem javnog prevoza loše postavljen i da na njemu profitira samo dva ili tri tajkuna.

„Potrebna je reforma i GSP-a i revizija privatnih prevoznika. GSP treba transformisati u akcionarsko društvo zatvorenog tipa u vlasništvu Grada Beograda, a loše privatnike treba izbaciti iz posla, a dobrima omogućiti da rade i da im se redovno plaćaju usluge prevoza“, predlaže on.

Prema njegovoj proceni, budžet za javni prevoz bi mogao odmah da se smanji za 20 odsto, što bi značilo blizu 100 miliona evra više u budžetu grada.

Jovanović naglašava i da je tačno da se duguje dobavljačima GSP-a i privatnim prevoznicima, osim Streli.

„Velika je opasnost da gradski prevoz zbog ovoga bude redukovan od septembra, ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni. Zato je dobro što će se nastaviti razgovori radnika GSP-a i stručnih organizacija sa Vladom i predsedništvom. Ali dok god se ne smeni gradonačelnik – strahujem za svoj grad“, poručuje on.

Predsednik beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) Stefan Simić smatra da predsednik države ovim konkretno hoće da pokaže da je gradska vlast nesposobna i da on mora sve sam da radi.

„Podizanje ličnog rejtinga je jedini motiv. Druga je stvar što su radnici GSP-a bili primorani na ovakvu situaciju, jer su se obraćali svim institucijama koje su nadležne za rešavanje njihovih problema. Kada im niko nije odgovorio, potražili su pomoć tamo gde je koncentrisana sva moć“, navodi on.

Simić dodaje da ne zna šta se krije iza ovakve odluke, ali veruje da je ideja pokušaj zaustavljanja pada rejtinga u glavnom gradu.

„Mislim da je za tako nešto kasno, jer je Beograd ogrezao u kriminalu, korupciji, komunalnom i svakom drugom haosu. Institucije ne funkcionišu, gradska uprava je paralisana, javna preduzeća u dugovima“, upozorava.

Simić podseća i da MMF traži da vidi dokumenta, jer smatra da je Beograd fiskalni rizik po republički budžet.

„Strela neće mnogo izgubiti, jer je to jedna od ortačkih firmi. Oni će pronaći novi posao na drugom mestu, nemam sumnje da je to već dogovoreno“, ukazuje naš sagovornik.

On naglašava da je Šapić iz svog delovanja kao gradonačelnik pokazao da ne mari za probleme Beograđana i da njega nikada nema kada je teško.

Što se tiče Strele, taj prevoznik je izabran za ove poslove zbog vlasničke strukture, tvrdi Simić.

„Vlasnik tog preduzeća je Miroslav Nikolić koji je blizak vladajućoj strukturi. V.d. direktora GSP-a Zoran Šarac je nekada bio i direktor Laste. Danas je Strela većinski vlasnik Laste, a pokušava da preuzme i što više poslova od GSP-a. Da li je Zoran Šarac superstar za uništavanje preduzeća pre nego ih neko drugi ne preuzme i kupi? Nadam se da će jednog dana neki sud dati informacije o tome“, naglašava on.

Prema njegovom mišljenju, GSP nema šansu da uspe ako ostane trenutno rukovodstvo zajedno sa sindikalnim liderima „reprezentativnih“ sindikata.

„Radnici se grčevito bore da sačuvaju preduzeće. Javna preduzeća u Beogradu su odgojila po nekoliko generacija porodica, ti radnici na njega gledaju kao na porodično preduzeće. Plate su male, ali oni još uvek uspevaju da se održe i ne odu. Hvala im na tome“, poručuje Simić.

Profesionalni menadžment je, tvrdi, preduslov napretka.

„Privatna inicijativa je dobrodošla, ali njihova usluga mora biti jeftinija i bolja od GSP-a. To je jedini razlog zašto se neki poslovi daju privatnicima, da bi građani imali jeftiniju i bolju uslugu“, zaključuje Simić.