foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ)Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) „Beograd“ završilo je prošlu godinu sa još jednim gubitkom u nizu, ali znatno manjim nego 2023. i 2024. godine. Takav rezultat postignut je zahvaljujući izdašnim subvencijama, ne samo Grada, već i države.
Dok je u 2024. godini neto gubitak ovog gradskog preduzeća iznosio skoro dve milijarde dinara, u 2025. godini smanjen je na oko 385 miliona dinara. Gubitak je manji uprkos činjenici da je od 1. januara prošle godine javni prevoz u Beogradu postao besplatan za sve građane.
Ovaj minus je niži i od gubitka iz 2023. godine, kada je iznosio oko 820 miliona dinara.
U smanjenju gubitka, GSP je imao snažan oslonac u Gradu Beogradu i Republici Srbiji, čija je pomoć dostigla 6,7 milijardi dinara.
Od tog iznosa, dotacija Gradskog sekretarijata za finansije iznosila je 2,5 milijardi dinara, Republike Srbije 488.000 dinara, a subvencija Grada Beograda za finansiranje lizinga bila je gotovo 3,8 milijardi dinara.
Ostale dotacije, subvencije, kao i povraćaji PDV-a i akciza iznosili nešto više od 400 miliona dinara.
„Problemi GSP-a počeli sa davanjem linija privatnim kompanijama“
Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović kaže za Danas da su problemi GSP-a krenuli onog trenutka kada je Grad Beograd počeo da „otima“ linije ovom preduzeću i dodeljuje ih privatnim kompanijama.
Ukazuje da se zbog te odluke sada godišnji neto gubitak GSP-a „pegla“ dodatnim davanjima iz gradskog budžeta, odnosno redovnim i vanrednim subvencijama.
„Samo u ovoj godini u budžetu je predviđeno 3,8 milijardi dinara za GSP kroz subvencije. Ova sredstva dolaze uz već postojeća plaćanja za prevezene kilometre koje ostvaruje ovo preduzeće“, kaže Jovanović.
Takođe, naš sagovornik dodaje da je ove godine planirano ukupno oko 400 miliona evra iz budžeta za plaćanje prevoznika u Beogradu.
Kada je reč o dotacijama iz republičkog budžeta, Jovanović ističe da je pomoć države najbolji pokazatelj toga da su i finansije graskog budžeta u lošem stanju.
„Tačno je da ranije republička vlast nije direktno pomagala GSP, ali smatram da je sada prinuđena, jer bi se u protivnom ovaj gradski prevoznik ugasio“, kaže Jovanović.
On podseća i da je državna kompanija „EXPO 2027“ d.o.o. kupila 50 električnih vozila koja će, nakon završetka izložbe, ustupiti GSP-u, jer, kako kaže, grad za to nije imao dovoljno sredstava.
„Cilj ove gradske vlasti je privatizacija javnog prevoza u Beogradu, što je pogubno i na kratak, a pogotovo na dug rok. To se vidi najbolje iz porasta plaćanja iz gradskog budžeta za javni prevoz“, ocenjuje Jovanović.
Dodaje i da se stvarno stanje ne vidi samo kroz godišnji bilans, već i kroz dugovanja prema dobavljačima, koja, ističe, trenutno iznose više stotina miliona dinara.
„Važno je naglasiti da loše poslovanje GSP-a nije samo posledica njihovog rada, već pre svega loše politike gradske vlasti, koja im otima linije i daje ih privatnim prevoznicima, koji ni po čemu nisu bolji, čak su gori od GSP-a“, naglašava Jovanović.
Šta pokazuje finansijski izveštaj
Finansijski izveštaj za 2025. godinu pokazuje da je GSP ostvario veće poslovne prihode nego godinu ranije. Oni su iznosili 27,5 milijardi dinara, dok su 2024. godine bili 23,4 milijarde.
Najviše pažnje u okviru poslovnih prihoda privlače „ostali poslovni prihodi“, gde se i beleže subvencije i dotacije iz gradskog i republičkog budžeta. Ovi prihodi prošle godine bili su veći za oko tri milijarde dinara i iznosili su 6,7 milijardi, dok su 2024. godine bili 3,7 milijardi.
Kada je reč o poslovnim rashodima, oni su prošle godine bili nešto veći nego 2024. godine i iznosili su 25,4 milijarde dinara, dok su godinu ranije iznosili 24,2 milijarde.
Poslovni rashodi su porasli jer su uvećani troškovi zarada i naknada zaposlenima, sa 12,4 na 14,2 milijarde dinara. Međutim, pali su troškovi materijala, goriva i energije, sa 6,3 na 5,3 milijarde dinara.
Zanimljivo je da je GSP na kraju prošle godine uspeo da ostvari poslovni dobitak od 2,1 milijarde dinara, što to nije bio slučaj 2024. godine kada je ostvario poslovni gubitak u iznosu od milijardu dinara.
Međutim, finansijski rashodi, odnosno dugovi ovog preduzeća, istopili su ovu poslovnu dobit.
Finansijski rashodi iznosili su prošle godine čak 2,8 milijardi dinara, a samo za kamate izdvojeno je 2,7 milijardi dinara. Godinu ranije ti rashodi iznosili su 1,5 milijardi dinara.
Tako je GSP godinu završio sa neto gubitkom od 385 miliona dinara, dok je 2024. godine minus iznosio čak 1,9 milijardi dinara.
Preduzeće je prošle godine ostalo bez oko 400 radnika. U finansijskom izveštaju navodi se da je prosečan broj zaposlenih na kraju 2025. iznosio 5.160, dok je na kraju 2024. godine bio 5.535
Za nabavku opreme GSP prošle godine platio 10 milijardi dinara
GSP je prošle godine za nabavku nove opreme, održavanje opreme, nabavku konfiguracija za računare, raznih uređaja platio oko 10 milijardi dinara.
U finansijskom izveštaju navedeno je da je GSP prošle godine kupio 15 tramvaja od turskog proizvođača „Bozankaya“ u vrednosi od 4,5 milijardi dianra, kao i 136 autobusa u vrednosti od 5,4 milijardi dinara.
Zbog veće nabavke, GSP se prošle godine više i zadužio, naročito kada je reč o lizingu.
Koliko i kome duguje GSP
GSP ima dugoročne kredite kod AIK banke, Banke Poštanske štedionice i dva kod Srpske banke (jedan u evrima i drugi u dinarima). Na kraju prošle godine, po tim kreditima dugovao je ukupno 6,5 milijardi dinara, dok je godinu ranije dug iznosio 7,6 milijardi dinara.
To znači da je GSP uspeo da smanji deo svojih obaveza.
Takođe, preduzeće ima lizinge kod Erste, UniCredit, AIK i OTP banke. Dug po osnovu lizinga iz 2025. godine iznosio je 1,2 milijarde dinara, a ukupne obaveze po lizingu, uključujući ugovore iz 2022. i 2024. godine, iznose 4,8 milijardi dinara.
To pokazuje da se GSP prošle godine dodatno zadužio kroz nove lizinge, pre svega zbog većih nabavki.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
