Foto: BETAPHOTO/ANA SLOVIĆ/MOProizvođači voća, a prvesnstveno malinari, i ove godine upozoravaju da ponuđene otkupne cene ne pokrivaju rastuće troškove proizvodnje. Oni traže višu otkupnu cenu za bar 150 dinara od ponuđene, a otkupljivači tvrde da cena zavisi od svetskog tržišta i drugih faktora.
Proivzođači voća i ove sezone su nezadovoljni otkupnim cenama, za koje smatraju da su ispod svakog nivoa. Jedni od najglasnijih jesu malinari koji su danas održali i protest u Arilju.
Njima je ponuđena otkupna cena od 400 dinara, dok oni traže da ona bude minimum 550 dinara. S druge strane, otkupljivači tvrde da ni oni ne određuju cenu, već da nju diktira tržište.
Direktor kompanije „Master fud“ (Master Food) Svetislav Mlađenović za Danas ocenjuje ovu sezonu kao jednu od zahtevnijih u poslednjih nekoliko godina.
„Vremenske prilike ostavile su posledice i na prinos i na kvalitet, tako da su količine maline i višnje manje u odnosu na očekivanja. Voća ima za otkup, ali ga svakako nema u količinama na koje smo navikli u dobrim godinama“, tvrdi on.
Prema njegovim rečima, potpuno je razumljivo nezadovoljstvo proizvođača.
„Proizvodnja voća iz godine u godinu postaje sve skuplja, a rizici su sve veći. S druge strane, ni hladnjačari ne formiraju cenu samostalno. Ona zavisi od stanja na svetskom tržištu, zaliha, tražnje i prodajnih cena prema inostranstvu“, pojašnjava Mlađenović.
Na kraju, kako dodaje, i proizvođač i hladnjačar zavise jedan od drugog.
„Ako jedna strana nije zadovoljna, dugoročno niko ne može biti uspešan“, upozorava naš sagovornik.
Mlađenović ukazuje da smanjenje proizvodnje predstavlja problem za celokupan sektor.
„Bez stabilnih i motivisanih proizvođača nema ni stabilne prerađivačke industrije. Zbog toga mislim da je važno stvoriti uslove u kojima će proizvođač imati interes da nastavi proizvodnju, a privreda dovoljno sirovine kako bi mogla da zadrži postojeće kupce i ostane konkurentna na međunarodnom tržištu“, poručuje.
On, međutim, ne vidi da postoje zastoji u otkupu.
„Otkup maline odvija se organizovano, kao i prethodnih godina. Svaka kompanija organizuje otkup u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama tržišta, tako da kod nas nije bilo prekida u prijemu robe. Što se tiče višnje, pretpostavljam da je situacija ista“, kaže Mlađenović.
Dugoročno gledano, prema njegovim rečima, rešenje nije samo u ceni.
„Ključ je u povećanju produktivnosti proizvodnje. Da bismo to postigli, neophodno je obnavljanje zasada kvalitetnim, sertifikovanim sadnim materijalom i mnogo veće uključivanje struke u samu proizvodnju. Savremena proizvodnja ne može da se zasniva samo na iskustvu, već i na znanju, novim tehnologijama i dobrim agrotehničkim merama“, naglašava on.
Subvencije države su, smatra, veoma važne i trenutno predstavljaju značajnu podršku proizvođačima.
„Verujem da upravo kombinacija produktivnije proizvodnje, stručne podrške i kontinuirane pomoći države može da obezbedi dugoročnu održivost i proizvođačima i prerađivačima. Moramo da prestanemo svake godine da razgovaramo samo o ceni, a da počnemo da razgovaramo i o produktivnosti. To je jedini put da srpsko voćarstvo ostane konkurentno i za deset i za dvadeset godina“, zaključuje Mlađenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
