Rast BDP-a Srbije za pet meseci 3,6 odsto na krilima rasta potrošnje

Osim građevinarstva koje beleži negativan doprinos od 0,5 procentnih poena, svi ostali sektori daju pozitivan doprinos rastu.

Veliki rast ostvario je promet u maloprodaji. U maju promet u trgovini na malo povećan je za 9,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. U stalnim cenama, rast je 6,2 odsto.
Gledajući prvih pet meseci, međugodišnji rast maloprodaje iznosi 7,5 odsto.

„Ovakva ekspanzija realnog međugodišnjeg prometa u maloprodaji proizvod je i baznog efekta lanjske unutrašnje političke destabilizacije te bojkota nekih velikih trgovinskih lanaca. Povrh toga, u martu je zbog započetog rata u regionu Bliskog istoka zabeležena i panična kupovina motornih goriva. U odnosu na mart 2025. njihov promet je skočio za čitavih 30,7 odsto“, navodi se u MAT-u.

Osim toga, smanjenje inflacije od septembra 2025. se odrazilo pozitivno na maloprodaju, ali ključni faktori rasta potrošnje je rast plata i penzija kao i rast gotovinskih kredita po dvocifrenoj stopi.

U drugoj polovini godini može se očekivati nastavak ovih tendencija, posebno zbog „novog paketa ekonomsko-socijalnih mera koji je vredan skoro 600 miliona evra, a koji će ublažiti posledice energetske krize i rasta troškova života kroz vanredni jednokratni dodatak svim penzionerima“.

U prvih pet meseci ukupna industrijska proizvodnja je veća za 0,6 odsto, dok prerađivačka industrija beleži međugodišnji rast od 1,6 odsto. Međutim, ostala dva industrijska sektora, rudarstvo (-0,5 odsto) i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (-3,2 odsto) beleže međugodišnji pad.

Samo u maju, međugodišnji rast su zabeležili i prerađivačka industrija (1,4 odsto) i rudarstvo (3,2 odsto), dok je elektroprivreda ostvarila veliki pad proizvodnje, od 8,6 odsto.

„Podaci za maj su potvrdili nastavak negativnih kretanja u proizvodnji hidroelektrične energije, dok je jun, prema preliminarnim podacima, doneo jedva neznatno međugodišnje poboljšanje. Ova proizvodnja, kumulativno posmatrano, od početka godine je i dalje u plusu u poređenju sa istim periodom prethodne godine, međutim, to je i dalje za 11,2% niže od višegodišnjeg proseka“, navodi se u analizi MAT-a.

Rastu industrije u maju, kao i u prvih pet meseci, najviše je doprinela proizvodnja automobila u Stelantisu. U maju je njen doprinos prerađivačkoj industriji bio je 1,83 procentna poena, a rast čak 30 odsto u odnosu na maj prošle godine. Posle toga, veliki doprinos dala je Rafinerija Pančevo, čak 1,17 procentnih poena, uz pozitivan efekat i na hemijsku industriju.

Gledano u prvih pet meseci, proizvodnja automobila imala je pozitivan doprinos od čak 2,66 procentnih poena, a druga je proizvodnja električne opreme sa 0,41 procentnim poenom. Rast prerađivačke industrije u ovom periodu iznosio je 1,6 odsto. Ipak, 13 od 24 oblasti je zabeležilo međugodišnji pad u prvih pet meseci.

Na kočenje industrije u prvih pet meseci, kako se navodi, više ne utiče najviše proizvodnja derivata nafte, već proizvodnja osnovnih metala, koja se pre svega vezuje za rad železare u Smederevu.

Karakteristično za obe oblasti je da zavise od spoljnih faktora, Rafinerija od sankcija NIS-u, a železara od carina i kvota EU na uvoz čelika.

Zanimljivo je da se celokupan rast prerađivačkog sektora u 2025. godine može pripisati rastu proizvodnje srednje tehnološke složenosti.
Visokotehnološka proizvodnja je smanjena za 2,5 odsto, a niskotehnološke oblasti su zabeležile pad od 2,1 odsto.

Slično je nastavljeno i u 2026. Za pet meseci srednje-visoke tehnološke oblasti beleže rast od 15 odsto sa doprinosom od 3,1 procentna poena ukupnoj prerađivačkoj proizvodnji, dok su sve ostale oblasti u padu.