Za obaranje Vučića nije potreban lider… Prestanite sa tim

Nije potrebna jedna ličnost, onako, po kriterijumima onih koji takav princip i recept za pobedu na izborima zagovaraju. Savršen, neokaljan, ili zaboravljen po nekim bivšim ulogama u koruptivnom sistemu.

Srbiji ne treba lider koji će sam na svojim leđima da izvede promenu i skine sa vlasti diktatora.

Srbiji je potrebna izborna strategija koja takve ideje odbacuje kao potpuno zastarele i glupe, potpuno neodgovarajuće aktelnom trenutku.

Stvarnosti koja je proizvod više od godinu i po dana rada studenata, rezultata njihove pobune, koja je ogolila i svela kako lidere vlasti tako i one zastarele opozicione – na preživljavanje.

Ako budu imali sreće da osvoje i ovoliko na koliko su spali.

Takva je stvarnost, takav je trenutak. Neophodno je prilagođavanje takvoj društvenoj situaciji i atmosferi.

Da građanke i građani Srbije počnu da funkcionišu i da misle o društvenoj promeni i najvećoj ulozi u istoriji koju imaju, kada je reč o budućnosti države i „naše dece“ – da će morati da je izvedu bez lidera i „boga“, obožavane jedne ličnosti. One, „čiju sliku ljubim“.

Za obaranje diktatora Aleksandra Vučića potrebno je mnogo anonimnih „lidera“, ljudi sa velikom hrabrošću, iskustvom i ličnim primerom u sukobljavanju i nepristajanju na odnos sluge i gospodara.

Kakav gotovo svaki režim, a Vučićev ponajviše – zahteva.

Ljudi, koji imaju hrabrosti da stanu na studentsku listu, da imenom i prezimenom, bez ikakve snage koja izlazi iz okvira ličnog iskustva pokažu svojim primerom, rečima i delima, kako i zašto je neophodno izaći na izbore i srušiti diktatora. Onima koji to ne znaju. Koji, nažalost, žive u mraku surove diktature.

Zašto i kako treba braniti izbornu volju.

To je lider koji će srušiti Vučića. Naš lider ili liderka. To je skup svih. Svakoga sa svojim pojedinčanim iskustvom i porukama. Tu se sastoji snaga i moć.

Da se građanke i građani koji žele promene i izlazak iz diktature ne vezuju za jednog pojedinca, jednu ličnost, koja će da ih izvede na pravi put.

Priroda studentske pobune jednostavno nije takva. Zato je i ovoliko uspešna. Zato je već ušla u istoriju iako nije izvedena do kraja. Nije dovela do pada režima. Ako se ovako bude nastavila, cenim da će izaći sa platformom koja nije liderska.

Bar je ja takvom ne vidim. Ne vidim nužnost da imamo našeg Petera Mađara. Vidim nužnost da se nastavi ovako. Da gomila Petera Mađara, jakih, hrabrih, „običnih“ ljudi krenu u kampanju protiv režima.

Da nam onaj pored nas bude lider. Recimo, moja liderka je moja koleginica Lidija, koja se sedi pored mene svakog dana u redakciji.

I, ne samo ona. Naravno. Moja liderka je i moja tetka i moja ćerka, kao i moj brat, i tako redom…

Ovo nije borba koja zahteva jednu ličnost u koju će građanke i građani da projektuju svoje potrebe, želje…

Ovo je borba koja zahteva da svi budu liderke i lideri i da se stane iza studentske liste. Da se niko ne pravi pametan i da se ne traži dlaka u jajetu, da se prigovara, zašto ovaj, zašto ne onaj.

Vreme je svih, ne pojedinaca. Vreme je mase dobrih ljudi.

Sabornost, uzajamno poštovanje, prepoznavanje cilja koji je pred svima onima koji žele budućnost za svoju zemlju, koji su patriote, koji vole i cene našu tradiciju, naš suživot, našu suštinu ovakva jeste, koja je dovela do toga da se surovom diktatoru, Aleksandru Vučiću, drma tron i ruši tlo pod nogama. To su lideri.

Uopšte nam nije potreban lider. Potrebno nam je milion lidera. Jedino tako će ovaj poduhvat, skidanja diktatora sa vlasti – biti uspešan.