Foto: M.P./DanasOsim niskog vodostaja Dunava, koji je predhodinih dana zabeležio i istorijski minimum, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) stižu najave da bi loša hidrološka situacija mogla zahvatili i manje reke u Srbiji koje bi se približile takozvanom biološkom minimumu. To bi moglo da uslovi probleme oko vodosnabdevanja pa i uvođenje restrikcija vode u avgustu.
Hidrolog Dejan Vladiković kaže da će RHMZ za desetak dana izdavati upozorenja o biološkom minimumu reka. To se pre svega odnosi na Zapadnu, Južnu i Veliku Moravu, kao i njihove pritoke.
“Takvo stanje reka znači da ugrožava živi svet u vodi, nema dovoljno kiseonika, da je nepovoljno vodosnabdevanje i verovatno će slediti restrikcije vode da bi se smanjila potrošnja. Na lokalnim samoupravama je kako će to da kontrolišu, ali mislim da bi morali da rade mnogo ozbiljnije. Stalno preporučujemo da ovakva upozorenja treba da se shvate ozbiljno i da se voda uludo ne troši, jer je ozbiljna situacija”, kaže Vladiković za Danas.
Da su restrikcije vode izvesne smatraju i sagovornici Danasa koji ističu da moramo ozbiljnije da se nosimo sa posledicama klimatskih promena i više ulažemo u vodnu infrastrukturu.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS) kaže za Danas da je još u matu javno upozorio da Mladenovcu, Sopotu i Grockoj prete nestašice vode u letnjim mesecima jer se u poslednje dve godine nije ulagalo u nove bunare i vodovodnu mrežu.
“Tužno je da je ove godine najnovijim rebalansom budžeta predviđeno samo 865 miliona dinara za projekat regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac, a da se, recimo, za dogradnju Kalenić pijace daje 24 miliona evra. Ključni kapitalni projekat za prigradske opštine je bio taj regionalni vodovod, ali je gradska vlast odlučila da potroši te pare za Kalenić pijacu, Sportski centar Vračar, prefarbavanje autobusa i druge stvari”, naglašava Jovanović.
On podseća da su gradske vlasti obećavale Mladenovčanima, Gročanima i Sopoćanima da će biti priključeni na beogradski vodovod do 2025. godine, ali da od toga nema ništra ni u ovoj ni u sledećoj godini.
“Bojim se da će u letnjim mesecima biti kritično pre svega u ovim opštinama, a smatram da je stanje vodovodne mreže loše u celom gradu”, dodaje on.
Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu dana gubici na mreži Beogradskog vodovoda iznose 36 odsto, odnosno 65 miliona kubika vode godišnje.
“Osim toga što se radi o pijaćoj vodi kao dragocenom i nezamenljivom resursu, ekonomska vrednost ovih gubitaka nije zanemarljiva i iznosi oko 18 miliona evra na godišnjem nivou. Neophodno je sistematično i redovno rekonstruisati i sanirati vodovodne cevi, zameniti dotrajale priključke za vodu, uvesti veću digitalizaciju i bolji monitoring mreže”, ističe Jovanović.
Žaklina Živković iz Inicijative Pravo na vodu slaže se da se u vodnu infrastrukturu malo ulaže, ali smatra da ne treba svu krivicu svaliti na lokalne samouprave, jer one, kako kaže, nemaju dovolno ni sredstava ni kapaciteta.
“Nama se ljudi iz javno-komunalnih preduzeća stalno žale kako imaju manjak ljudi. Jedan direktor jednog JKP nam je rekao “ja imam 12 zaposlenih manje i 12 zaposlenih više”. Kad smo ga pitali kako je istovremeno to moguće odgovorio je da ima manjak stručnih ljudi, tehničara, inženjera, a višak administartivnog kadra. To je boljka koju generalno imaju lokalne samouprave. Činjenica je da su one svedene na nivo nevladinih organizacija i da za sav novac moraju da aplicijaru kod ministarstava, kod Vlade, ali Vlada vrlo malo sredstava izdvaja za vodnu infrastrukturu”, ističe ona.
Idealno bi, kaže, bilo kada bi se problemi životne sredine i upravljanje vodama rešavali na lokalnom nivou, jer lokalne samouprave najbolje znaju sa čime se suočavaju.
Ona dodaje da su restrikcije vode i ovog leta izvesne i da Pravo na vodu trenutno priprema godišnju mapu restrikcija vode u Srbiji, koja će biti objavljena 15. avgusta.
“Tada ćemo objaviti rezultate od početka ove godine. Međutim, ono što primećujemo predhodnih godina je da raste broj lokalnih samouprava koje uvode restrikcije vode, a ako slušamo klimatologe situacija će se samo još pogoršavati zbog klimatskih promena i sve većeg korišćenja vode u energetici i poljoprivredi usled suša”, navodi naša sagovornica. Samo prošle godine mapirali su više od 100 mesta u Srbiji u kojima su bile restrikcije vode.
Živković dodaje da su, zbog posledica toplotnog talasa, početkom juna ove godine neke lokalne samouprave već izdavale upozorenja o zabranama navodnjavanja bašti, punjenja bazena, kao i racionalnijoj potrošnji vode i najavljivali restrikcije.
“Vidimo i da manji vodotokovi zbog smanjenog nivoa vode i povećane temperature vode ostaju bez kiseonika, pa su nam se javljali ljudi po Srbiji zbog pomora riba. Sumnjali su na zagađenje, ali se ispostavilo da su se ribe gušile zbog nedovoljno kiseonika u vodi. Dakle, imamo niz problema vezanih za klimatske promene i za suše koji moraju da se adresiraju”, zaključuje ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
