Meteorološkinja za Danas: Zašto je El Ninjo “podigao prašinu” i da li nam preti najači u poslednjih 140 godina?

Prema procenama Svetske meteorološke organizacije, vremenski uslovi povezani sa El Ninjom uskoro bi mogli da se osete, a trajaće najmanje do zime. Čak je i generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio da svet to mora da shvati kao hitno klimatsko upozorenje.

Meteorološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić za Danas govori šta je El Ninjo, kako nastaje, koliko će Srbija osetiti njegove posledice i ima li načina da se pripremimo.

Kako objašnjava, El Ninjo predstavlja toplu fazu Pacifičkog okeana, odnosno toplu fazu ENSO sistema (El Niño–Southern Oscillation) i utiče na prirodnu varijabilnost klimatskih uslova na planeti, a posledica je povezane promene atmosferskih i okeanskih procesa u tropskom delu Pacifika.

„Vetrovi, koji se zovu „pasati“ u tropskom pojasu dominantno duvaju od istoka ka zapadu i guraju površinsku toplu vodu okeana za zapadnom delu Pacifika, ka Australiji i Indoneziji. Uz obalu Južne Amerike se podiže na površinu hladnija voda. Kada je El Ninjo faza, ti vetrovi slabe i topla površina vode se širi ka centralnom i istočnom Pacifiku, smanjuje se podizanje hladne vode i zona padavina se širi takođe ka centralnom i istočnom Pacifiku. Toplota sa velike oblasti toplijeg okeana se prenosi i u atmosferu, kao i veća količina vodene pare. Povećana temperatura velike površine okeana utiče na velike sisteme cirkulacija planetarnih razmera i upravo zato uticaji mogu zahvatati, posredno preko drugih izmena u cirkulacijama, mnogo udaljenije oblasti, kao što je slučaj za Srbiju“, ukazuje naša sagovornica.

Prema njenim rečima, izraženiji (jak) El Ninjo utiče na veću verovatnoću za pojavu suše i visokih temperatura u delovima Australije, Indonezije, jugoistočne Azije, južne Afrike, centralne Amerike i pojedinih delova Južne Amerike. Istovremeno, u nekim drugim regionima raste verovatnoća obilnih padavina i poplava, na primer u južnim delova SAD, delovima Perua, Ekvadora, u oblasti istočne Afrike.

“Ovo su posledice koje su evidentirane kroz prethodna dešavanja El Ninja. Ono što je svaki put za nas novo jeste kakve posledice ima El Ninjo u svetu koji se ubrzano zagreva. Sa naučne strane, ovo je veoma interesantno pratiti, jer u toku prethodnog El Ninja, pre samo tri godine, posledica je bila izraziti porast srednje globalne temperature i tri rekordno tople godine (2024, 2023 i 2025), kada je prvi put probijen prag od 1,5 stepen anomalije srednje globalne temperature u odnosu na preindustrijski period. Ovo nas je alarmiralo da ulazimo u period koji je kritičan za zadržavanje globalnog zagrevanja na vrednosti dvadesetogodišnjeg proseka ispod 1,5 stepen. Navedene godine su rekordno tople i na teritoriji Srbije”, dodaje ona.

Sadašnje procene globalnih centara, kako kaže, pokazuju da su velike verovatnoće da se razvije jači El Ninjo.

„To znači da možemo očekivati ponovno probijanje rekorda globalne temperature, ali i ekstremnije vremenske događaje u oblastima koje su pod uticajem ovog fenomena. Na primer, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) je procenila da će El Ninjo jačati do zime i da je šansa 63 odsto da bude u kategoriji “veoma jak”, tokom period novembar-januar“, navodi Vuković Vimić.

Što se tiče Srbije, ističe ona, uticaj na vremenske prilike je indirektan, odnosno održava se kroz uticaje El Ninja i toplije površine okeana na cirkulacije većih razmera.

„Tokom prethodnog El Ninja, koji je krenuo da se razvija tokom leta 2023. i završio svoj ciklus početkom 2024. godine, mi smo imali izraženije suše, naročito 2024. godine, sa najdužim toplotnim talasom. Bio je veliki negativan uticaj na zdravlje, poljoprivredu, uslove za požare, itd. Sada bi trebalo da budemo na oprezu na pojačane klimatske opasnosti, odnosno toplotne talase, suše, požare, ali i oluje i ekstremne padavine, pa i moguće poplave. Već je dobro poznato da je kod nas efekat globalnog zagrevanja pojačavanje navedenih klimatskih opasnosti. One možda zvuče kao potpuno suprotni događaji: suše i ekstremne padavine, ali zapravo uslovi suša i jakog zagrevanja uz upliv vodene pare, na primer sa mora, čine dobitnu kombinaciju za jake oluje. Sa druge strane, ekstremne padavine uglavnom nisu efikasne za obnavljanje vodnih resursa jer se slabo infiltriraju u tlo i brzo oteknu ili ispare“, pojašnjava naša sagovornica.

Ona skreće pažnju da će El Ninjo, koji se sada razvija, svoj proces završiti početkom 2027. godine, ali da će se posledice osetiti i kasnije, baš kao i kod prethodnog El Ninja.

“Najvažnije je da budemo na oprezu i pratimo najnovije prognoze. Bilo bi i vrlo poželjno da se i novinari više uključe u aktivnosti prenošenja najnovijih informacija i da pomognu u brzom širenju najnovijih najava i upozorenja. Inače, na globalnom nivou je prepoznato da se o ovom fenomenu tabloidno izveštava i zbog ozbiljnosti situacije nauka upozorava da efekat može biti kontraproduktivan. Da li će ovo biti najjači El Ninjo u poslednjih 140 godina znaćemo kada se završi i kada se urade sve potrebne analize za njegovo kategorisanje. Za sada, najvažnije je da se razume da se očekuje jačanje klimatskih opasnosti i da je najvažnija priprema za prevenciju ili ublažavanje njihovih mogućih negativnih uticaja“, zaključuje ona.