Foto: Pixabay/HarmvdBPored toga što su toplotne pumpe izuzetno efikasne i, za razliku od grejanja na fosilna goriva, ne emituju štetne gasove, njihova rasprostranjena upotreba ne doprinosi samo dekarbonizaciji, nego i energetskoj nezavisnosti.
Ovo se još jednom potvrdilo u novoj analizi Evropskog udruženja za toplotne pumpe koja je otkrila da toplotne pumpe u Evropi obezbeđuju jednaku količinu toplote kao više od 200 tankera tečnog gasa.
Poređenja radi, to je dvostruko više od količine gasa koja je u Evropsku uniju (EU) stigla sa Bliskog istoka tokom 2025. godine, odnosno oko 7% ukupnog godišnjeg uvoza tečnog gasa.
Tako je, zahvaljujući toplotnim pumpama, Evropa prošle godine izbegla troškove uvoza u iznosu od čak 9,7 milijardi evra. Brojke se pored 27 članica EU odnose na još tri zemlje izvan zajednice, Ujedinjeno Kraljevstvo, Norvešku i Švajcarsku, prenosi Klima101.
„Svaka instalirana toplotna pumpa dodatno osigurava vrata evropske energetske bezbednosti”, izjavio je Pol Keni, generalni direktor Evropskog udruženja za toplotne pumpe. „Tečni gas je najskuplji izvor energije i dolazi od nepouzdanih dobavljača, a toplotne pumpe mogu drastično smanjiti našu potrebu za njim.”
Podaci iz njihovog izveštaja ukazuju na to da se Evropljani već masovno okreću od grejanja na fosilna goriva, zamenjujući ga toplotnim pumpama: samo u prošloj, 2025. godini, u 30 evropskih zemalja prodato je čak 2,88 miliona ovakvih sistema.
„Posao EU i vlada jeste da ovo učine što jednostavnijim i pristupačnijim”, naglasio je Keni.
Ali koje zemlje predvode ovaj „bum” toplotnih pumpi?
Najviše sistema kupljeno je u Francuskoj (528.000), Italiji (432.000) i Nemačkoj (228.000). Ovo su neke od najmnogoljudnijih zemalja na kontinentu koje vode i po ukupnom broju instaliranih sistema: u Francuskoj ih je skoro sedam miliona, u Italiji oko 4,9 miliona, a u Nemačkoj – 2,6 miliona.
Ipak, kada se uspeh meri prodajom na 1.000 domaćinstava, na vrhu je neočekivani šampion – Litvanija.
U ovoj manjoj evropskoj zemlji je tokom prošle godine prodato 45,8 toplotnih pumpi na 1.000 domaćinstava. Prate je Norveška (43,1) i Finska (35,9).
Deo odgovora otkud upravo Litvanija na prvom mestu ove lestvice, ispred Norveške i Finske koje važe za neke od predvodnika u toplotnoj tranziciji, leži u vladinoj podršci.
Proteklih godina, država pomaže stanovnicima da pređu na energetski efikasnije grejanje, odnosno toplotne pumpe. Dodeljuju se izdašne subvencije koje pokrivaju i do 50% investicije u modernizaciju grejanja koja, pored samog sistema, uključuje i njegovu instalaciju.
Samo u prošloj, 2025. godini za te svrhe opredeljeno je 8,5 miliona evra.
Novac se ulaže i u džinovske toplotne pumpe za sistem daljinskog grejanja. Primer je uređaj od devet megavata u Viljnusu koji predstavlja najveću apsorpcionu toplotnu pumpu u baltičkim zemljama: pomoću njega, tamošnji operater daljinskog grejanja uspeo je da iskoristi otpadnu toplotu iz dimnih gasova i obezbedi stabilno grejanje uz uštedu od 1,36 miliona evra godišnje.
Pri vrhu liste zemalja sa najvećom prodajom toplotnih pumpi na 1.000 domaćinstava u 2025, pored Litvanije, Norveške i Finske, nalaze se i naše komšije: na petom mestu je Mađarska sa 27,8 prodatih toplotnih pumpi na 1.000 domaćinstava, a odmah iza nje Bugarska (24,4).
Hrvatska je četrnaesta (14,5 na 1.000), a Srbija nije obuhvaćena ovom analizom.
Preko polovine Norvežana, Finaca i Šveđana danas ima toplotne pumpe
Bez obzira na to što je Litvanija izbila na čelo prodaje u 2025. godini, po broju toplotnih pumpi na 1.000 domaćinstava i dalje prednjače nordijske zemlje, gde preko polovine stanovništva koristi ovakav sistem grejanja.
Prva je Norveška sa neverovatnih 650 toplotnih pumpi na svakih 1.000 domova, dok su drugoplasirana i trećeplasirana Finska (543) i Švedska (506).
Sama Litvanija je na devetom mestu po ukupnom istorijskom broju instaliranih sistema: otprilike svako sedmo litvansko domaćinstvo ima toplotnu pumpu.
Kada se posmatra skok prodaje u odnosu na prethodnu godinu, Nemačka je bila apsolutni lider u 2025. sa rastom od čak 50%. Time je oboren i nacionalni rekord, jer su toplotne pumpe prvi put u istoriji osvojile polovinu prošlogodišnjeg tržišta grejanja u ovoj zemlji. Značajan skok zabeležila je i Danska, gde je prodaja porasla za 36%.
Prema podacima Evropskog udruženja za toplotne pumpe, fond toplotnih pumpi u 21 evropskoj zemlji približava se cifri od 30 miliona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
