Crni barjak restrukturiranja

Bilo bi interesantno da je objavljen spisak tih preduzeća i opština u kojima će se razviti crni barjak kao posle pomora. To bi bilo dobro saznati jer za godinu, dve, ako je suditi po dosadašnjoj praksi, biće udarne vesti kako država subvencionira neke strane investitore da pokrenu proizvodnju baš onih proizvoda koje su pravila preduzeća oterana u stečaj. Nedugo zatim iz istih opština će stizati informacije o porastu broja lica u stanju socijalne potrebe, padu nataliteta, porastu kriminala i sl.

Restrukturiranje je inače poznata i uspešna operacija, naročito u praksi sredinom sedamdesetih godina, kada su u razvijenim zemljama sprovedeni procesi restrukturiranja velikih državnih i privatnih firmi sa ciljem očuvanja i podizanja efikasnosti poslovanja osnovne delatnosti kroz izdvajanje i „izbacivanje“ svih sporednih i nepotrebnih aktivnosti, čije je održavanje opterećivalo osnovnu delatnost. Tako je u najvećem broju razvijenih ekonomija nastao veliki broj uspešnih malih i srednjih preduzeća, a ubrzo se konstituisala i čitava nova „outsourcing“ industrija.

Međutim, naši znalci od čitavog modela i iskustva restrukturiranja su preuzeli samo ono što oni razumeju – pravno i finansijsko restrukturiranje, bez preduzetništva. Članom 11 Uredbe o restrukturiranju čak je preduzetništvo izričito zabranjeno. Kao da je nekome bilo u interesu da se preduzeća što pre destruiraju, radnici otpuste, a oprema, zgrade, zemljište i tržište prepuste nekom drugom. Sve bi se možda tako i desilo da neko nije izračunao da bi se tako otpustilo oko 90.000 radnika, i onda je počela operacija osmogodišnjeg subvencionisanja preduzeća u restrukturiranju. Potrošeno je više milijardi evra, a da se niko nije setio da im prethodno ukine zabranu sprovođenja slobodnog preduzetništva. Pare su potrošene, preduzeća su propala, a glavni izvođači radova svakog dana, u svakom pogledu napreduju. Interesantno je, i to ostaje za analizu, zašto je Svetska banka prihvatila da finansira takav model, kada je imala bogato iskustvo u drugim uspešnim modelima restrukturiranja privrede?

Poslednjih godinu dana nova vlada je ispunila velika očekivanja građana u pogledu približavanja EU, rešavanja otvorenih problema sa Kosovom i borbe protiv korupcije. Međutim, kod ovog poslednjeg, stiče se utisak da su na udaru „zli tajkuni“, a „sirote male hrčke“ iz republičke administracije niko ne dira, a i dalje ostaju da kao koze čuvaju kupus. Sva je prilika da sada ojačana ekspertima, rekonstruisana vlada uradi bilans – neće biti da su kupus jele koze samo u vojvođanskom Fondu za razvoj, mnogo više ga je bilo u republičkom (decentralizovanom) Fondu za razvoj. Samo u ovom fondu je prekršeno sveto načelo da računopolagač i nadzor ne mogu biti jedno telo ili osoba. Interesantno bi bilo saznati i čija je odgovornost za nepovlačenje odobrenih kredita i plaćanje penala za to. Ko je bio nosilac projekata, zašto nisu realizovani, koliko je raspoloživih kredita, koliko je do sada plaćeno penala, koliko je vraćeno nerealizovanih kredita i ko je odgovoran?

Fond za razvoj Srbije je nastao kao posebna institucija za finansiranje razvoja novih malih i srednjih preduzeća. Izmenama Zakona o fondu 2009. ukinuta je ekskluzivnost fonda za MSP, jedno lice je postalo i nalogodavac i nadzornik nad upotrebom sredstava i ostvarena je bojazan da će gro sredstava otići na velike sisteme, pa tako, još se boja na Službenom glasniku nije ni osušila, a Fond je te 2009. dao sledećih pet kredita: Simpo Šik Kuršumlija 787, 2 miliona dinara, Delta agrar 550 miliona, Gran automotive 460 miliona , Simpo 350 miliona i Galeb group 280 miliona u domaćoj valuti. A to nije sve, lavovski deo ovih kredita činili su „krediti za trajna obrtna sredstva“ za koja uopšte nije predviđena kontrola namenskog trošenja.

Bilo bi poželjno da novi ministri pre preuzimanja nadležnosti sprovedu kontrolu „sa nultom tolerancijom“ za sve korisnike sredstava, naročito velikih, a ne da se zatarabljuju lokali i pogoni malih, i da veliki sede i dalje kao svete krave u Vladinim savetima i komitetima, dugujući državi više milijardi za poreze i nevraćene kredite. Ako ćemo već da stežemo kaiš i da glođemo klot kupus, bar da znamo ko su „siroti mali hrčki“ zbog kojih nam je određena ovakva dijeta.