Foto: FreeImages_Anna PlatkowskaDesnica se s desnicom najbolje razume, primetio je u Danasu filozof Žarko Puhovski, analizirajući pobedu Kolinde Grabar Kitarović na predsedničkim izborima u Hrvatskoj. Po njemu, ona je više pandan Vučiću u srpskoj politici, za razliku od Tomislava Karamarka, čija je pozicija bliža ulozi Tomislava Nikolića. Godinu i po dana posle ove analize, može se dodati i da nije svejedno koji se delovi desnice, sa kojima, još bolje razumeju.
Jer, uprkos glasinama da sa premijerom Vučićem indirektno pregovara o uslovima Zagreba za otvaranje poglavlja 23 između Srbije i EU, hrvatska je predsednica pomak na tom planu objavila upravo u prisustvu predsednika Nikolića. I čini se da to nije bilo sasvim slučajno, budući da se istovremeno odvija kriza vlade u Zagrebu u kojoj se traži opoziv Karamarka. Tempiranjem da se baš na regionalnom samitu Brdo-Brioni, održanom u ovom nastavku u Sarajevu, predoči stav Zagreba, govori ponajpre o tome da je format regionalnog skupa, mnogo prihvatljiviji za meku poruku, nego što bi to bio recimo neki bilateralni susret. Jer, na ovaj način Hrvatska, svakako pred svojim javnim mnjenjem, nastupa kao regionalni lider. Takođe, politički je to elegantnije učiniti u prisustvu predsednika Nikolića, čije su rezerve prema EU često mnogo izrazitije i upečatljivije od Vučićevog proevropskog kursa. Na ovaj način, Hrvatska je popuštanje u najavi, odnosno kompromisno rešenje, predstavila potpuno kao dobru uslugu Briselu, istakavši svoju dominaciju u regionu, i pomalo zaboravljajući da tu dominaciju, kao i članstvo u EU, delom duguje i Sloveniji, takođe prisutnoj na samitu. Manje uočljivo u beogradskim medijima bilo je da je Grabar Kitarović stav da Hrvatska neće kočiti Srbiju, uz pominjanje uopštenih evropskih standarda i pravila poput kopenhaških i madridskih izrekla na predsedničkom panelu, na kome je sedeo i Hašim Tači.
Pomak doduše ne znači automatski i rešenje, uprkos optimističnoj najavi komesara Johanesa Hana od prošlog četvrtka, pošto hrvatska predsednica poručuje da će se održati u najskorije vreme sastanak zvaničnika i eksperata. Međutim, upravo takvo nastojanje pogoduje Briselu – da se stvar spusti na nivo biletarale, i da se Beograd i Zagreb međusobno dogovore, ako ikako mogu.
Neko poglavlje će sigurno biti otvoreno, najavljuje tako i Nikolić, što je neka vrsta alibija unapred, ukoliko to baš ne bude „dvadeset trojka“, koju koči ponajpre hrvatski zahtev za ukidanje srpske nadležnosti za ratne zločine za bivšu SFRJ. Odnosno, ako se to ne desi u junu, kako bi se tim otvaranjem podičila nova Vučićeva vlada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
