Kad je onomad direktor Leskovačkog pozorišta rešio da „otkaže“ predstavu „Crvena: samoubistvo nacije“ jer „vređa Srbiju“, pritisak kulturne javnosti naveo ga je da odluku promeni. „Sporan“ je po njemu bio uvodni song, koji poručuje Srbiji da se j… i to, kako kaže jedan stih, „zbog krsne slave i kolača“. Čist udar na tradicionalne vrednosti! A kome se, u ovoj zemlji lažnog puritanizma i morala, zaista j… za nasilje nad ženama o čemu ova predstava između ostalog govori, i to na tzv. Dan žena i njihovih prava, i za to što se to nasilje neretko završava i smrću.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Taman smo mislili da smo jedan problem cenzure rešili – kad direktorka Kulturnog centra Beograda zabranjuje određene fotografije sa izložbe „Dirty Season – Necenzurisano“, zbog čega umetnički kolektiv Kamerades odlučuje da povuče čitavu izložbu. Direktorka saopštava da je razlog za zabranu to što nije dobijena dozvola Zavoda za zaštitu spomenika da se „sporne“ fotografije postave na mesto na kom su bile – u prozorima galerije licem okrenute ka centru grada – Trgu republike, mada to umetnicima niko nije ispostavio kao zahtev, niti je ta praksa nekad ranije uobičajavana. Drugi, bizarniji razlog za zabranu je to što je baš tih dana trebalo postaviti novi, ćirilični natpis institucije koju mlada direktorka vodi „kako bi se ispoštovale zakonske norme Ustava o upotrebi ćiriličnog pisma“. Šta je sa poštovanjem zakonskih normi upotrebe latiničnog pisma, kojim je doskoro bilo ispisano ime KCB-a, a koje je valjda po istom tom Ustavu sa ćiriličnim ravnopravno, niko se nije setio da kaže.
Najzad, kako primeti mladi umetnik, član pomenutog kolektiva, na „spornim“ fotografijama, zapravo predizbornim plakatima sa likovima vođa stranaka isprskanim sprejom, bojom ili umrljanim na bilo koji način, nema ničega što ne viđamo svakodnevno dok traje „dirty“ predizborni „season“ svuda oko nas. Pa je tako, reče još on, žrtva cenzure zapravo direktorka KCB-a jer je samo ona u pomenutim slikama videla neku uvredu i opasnost.
A možda je ona (ispravno) zaključila da u umetnosti još uvek postoji neka oštrina i subverzivnost, pa ono što je inače običan plakat, upakovano u umetnički rad i stavljeno u određeni kontekst progovara o nečem očigledno zabranjenom. U svakom slučaju, u odbranu govora (umetnosti) i ovde je stala kulturna javnost. Da li će i ovoga puta njen pritisak biti dovoljan, ostaje da se vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
