Duh Matice srpske

Na inicijativu pravnika i književnika Jovana Hadžića i nekoliko imućnih peštanskih i budimskih trgovaca, Matica je osnovana sa prevashodnim zadatkom da omogući kontinuirano izlaženje „Letopisa“. Ovaj prvi srpski književni časopis pokrenut je nešto ranije, ali bez izvora finansiranja koji bi mu omogućio redovno izlaženje.

Prvi predsednik Matice srpske bio je Jovan Hadžić, a sekretar pravnik i novinar Teodor Pavlović, kasniji pokretač i dugogodišnji glavni urednik „Serbskih narodnih novina“, jednog od najstarijih srpskih listova, koji i danas izlazi u Budimpešti, kao nedeljno glasilo srpske nacionalne manjine u Mađarskoj. Iako je osnovana sa konkretnim ciljem da spase „Letopis“ od gašenja, Matica srpska je ubrzo sebi zadala čitav niz značajnih zadataka na polju kulture. Razlog je bila potreba da srpski narod u tadašnjem Austrijskom carstvu, a i onaj njegov deo koji je u Srbiji dobrim delom još bio pod turskom vlašću, što pre uhvati kulturološki korak sa ostatkom Evrope, gde je prosvetiteljski pokret uveliko delovao u pravcu prosvećivanja širokih slojeva naroda. Oko novog srpskog kulturnog društva, odmah su počeli da se okupljaju srpski prosvetni i kulturni poslenici, slobodoumni ljudi, političari, intelektualci različitih profila. Među njima je bilo i trgovaca, jer su samo oni, između ostalog, mogli da finansiraju društvo koje će negovati srpsku tradiciju i kulturu, koja se tek rađala u neveselom i teškom vremenu za narod bez otadžbine.

Rad Matice srpske je od samih njenih početaka bio usmeren u pravcu prezentovanja dostignuća nacionalne srpske kulture u Evropi, ali se ništa manja pažnja nije posvećivala ni obrazovanju naroda. Razgranata izdavačka delatnost, koja je narednih godina usledila, u mnogome je pomogla ostvarivanju tog cilja. Tako su na samom početku, objavljene knjige Milovana Vidakovića, Jovana Sterije Popovića, Dositeja Obradovića, Lukijana Mušickog, Jovana Subotića. „Letopis“ je bio i ostao centralni srpski književno-naučni časopis, istrajan u nastojanju da okupi proverene vrednosti srpske književnosti, nauke i kulture, u duhu sa prvobitnim proglasom: „Jedan duh treba da sve nas oduševljava, duh narodoljubija, jedna misao sva dela naša da vodi i upravlja – misao za obšte blago; jedan žar da sve nas raspaljuje i diže – žar revnosti za prosveštenije naroda“.

Iako je imala pretenzije da okupi sve vodeće srpske intelektualce tog vremena – da se okrenu ka formiranju srpskog učenog društva (buduće Akademije nauka i umetnosti) – Matica srpska to, nažalost, dugo nije uspevala. Glavna jabuka razdora u intelektualnim krugovima bila je, tada aktuelna reforma srpskog književnog jezika i pravopisa, na čelu sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Pogledi na reformu bili su veoma različiti, a te razlike često su kulminirale netrpeljivošću i međusobnim sukobima. Ipak, Matica srpska je preživela sva iskušenja i u Pešti nastavila da funkcioniše gotovo četiri decenije, u pravcu koji su zacrtali njeni osnivači. Po uzoru na nju, udruživaće se kasnije i drugi slovenski narodi u svoje matice, preuzimajući od nje ime, a u velikoj mjeri i program.

Matica srpska imala je značajnu ulogu i u osnivanju nekih drugih ustanova srpske kulture, kao što je, na primer, prvi nacionalni profesionalni stalni teatar – Srpsko narodno pozorište. Svoju delatnost razvijala je mahom zahvaljujući dobrotvorima. Među njima je najznačajniji Sava Tekelija (1761-1842), osnivač Tekelijanuma, internata za srpske đake i studente koji i danas postoji i uspešno obavlja svoju prvobitnu ulogu.

Osim Tekelijanuma, koji deluje pod patronatom Budimske eparhije, na rad i dostignuća Matice srpske sredinom XIX veka, u Pešti u naše vreme podsećaju i druge srpske institucije: Srpske nedeljne novine, Kulturni i dokumentacioni centar Srba u Mađarskoj, Srpska gimnazija „Nikola Tesla“, Srpsko pozorište i Smer za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta državnog Univerziteta „Etveš Lorand“. Ova vodeća obrazovno-naučna ustanova u Mađarskoj, jubilej Matice srpske obeležiće nizom prigodnih programa, početkom narednog semestra u ovoj školskoj godini.

*Autor je glavni i odgovorni urednik budimpeštanskih „Srpskih nedeljnih novina“ i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta „Etveš Lorand“