Bivši premijer Norveške, Jens Stoltenberg, preuzeo je juče funkciju generalnog sekretara NATO od Danca Andersa Fog Rasmusena.
Stoltenberg, čiju je kandidaturu prvo podržala nemačka kancelarka Angela Merkel, a potom i SAD, Francuska i Velika Britanija, osamdesetih godina se kao student i na početku karijere isticao po pružanju otpora NATO-u i odbijanju da Norveška postane deo tog saveza. Novog, trinaestog generalnog sekretara Alijanse očekuje veliki posao, pošto je na čelo NATO-a došao u trenutku ukrajinskog sukoba.
Stoltenbergov izbor je prema pojedinim analitičarima neobičan iz nekoliko aspekata – on je ekonomista bez vojnog iskustva, te socijaldemokrata koji je izgradio dobre odnose s Rusijom. Možda će neke istočnoevropske zemlje biti zabrinute da će Stoltenberg imati mekši stav prema Moskvi u ukrajinskoj krizi, što je malo verovatno, ako se uzmu njegove poslednje izjave u kojima je oštar prema Rusiji. Dok je bio premijer, potpisao je sporazum sa tadašnjim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedovim o rešavanju višedecenijskog spora oko granice na Barencovom moru, bogatom uljem i gasom. Odnosi dve zemlje su poboljšani i 2012. stvaranjem bezvizne zone duž njihove granice. Ipak, on je prošle sedmice, u vezi sa Ukrajinom, izjavio: „Rusija je ta koja je izabrala agresivniji pristup. Rezultat toga je da mi nismo mogli da nastavimo s početnom nadom o bliskom i čvrstom partnerstvu.“
Nama je Stoltenberg interesantan zbog toga što je delimično odrastao u staroj Jugoslaviji, pošto je njegov otac bio ambasador Norveške u Beogradu. Njegov otac Torvald svojevremeno je bio i ministar odbrane i spoljnih poslova svoje zemlje. Jens, međutim, nije krenuo stopama oca, već je izabrao ekonomiju, pa je 1991. postao državni sekretar u ministarstvu životne sredine, 1993. ministar industrije i energetike, a potom je preuzeo i finansije. Sa samo 40 godina, prvi put je premijer postao 2000.
Kada je ponovo stao na čelo norveške vlade, 2005, vodio je koaliciju socijalista i partija centra. Tako je bilo i 2009, kada je dobio još jedan četvorogodišnji mandat. Možda je javnosti najpoznatiji kao premijer u vreme napada teroriste Andresa Brejvika 2011. godine. Ostala je upamćena njegova izjava da odgovor na Brejvikov masakr mora da bude „više demokratije, više otvorenosti“. Od 2013. je izaslanik UN za klimatske promene.
Rođen je 16. marta 1959. u Oslu. Član je Laburističke partije Norveške. Tečno govori engleski. Oženjen je Ingrid, sa kojom ima dvoje odrasle dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
