Epidemija nebrige

O uzrocima zaraze gotovo da se ne govori. Sem što su 16. aprila u čačanskom Zavodu za javno zdravlje rekli da je „najverovatniji“ uzrok trovanja hrana, da su uzeti uzorci i da će rezultati biti poznati sutradan (17. aprila). Čeka se zvanično saopštenje, a u međuvremenu se zbrajaju mrtvi. Da li to zvuči suviše grubo? Naravno da zvuči, ali to su činjenice. Šta nam pokazuje rečenica „Najvažnije je da se broj inficiranih ne povećava“? Možda – uvek može gore ili, pak, da situacija nije alarmantna, s obzirom na to da je reč o starijoj populaciji, odnosno štićenicima doma za stare. Kao da nikog preterano ne interesuje smrt petoro ljudi.

Gotovo cinično zvuči rečenica vlasnika Doma za stare „Dvoje“, Pere Marića, da dom ima licencu za rad od aprila prošle godine i da njegova ustanova ispunjava sve uslove koji su propisane zakonom za smeštaj starih lica. Da li bi ta izjava trebalo da ublaži činjenicu da ljudi umiru, ne od bolesti ili starosti, već zbog epidemije salmonele koja se tu pojavila nečijom greškom ili nebrigom.

Epidemija salmonele s vremena na vreme izbija u Srbiji, uglavnom u vrtićima, a sada i po domovima na stare. S obzirom da je reč o zaraznoj bolesti, koja se uglavnom dobija preko hrane, nije teško utvrditi ko je odgovoran zbog njenog izbijanja. Međutim, da li nas učestalost pojave različitih epidemija, koje se vrlo lako mogu sprečiti, dosad nije naučila ništa? Šta radi sanitarna i tržišna inspekcija? Postoje li preventivne kontrole? Da li je potrebno da neko umre da bi se dozvali pameti, ili ni to, čak, nije dovoljno.

Nebriga prema najstarijoj populaciji je posebna tema. Ali koliko god se o njoj pričalo ili pisalo, ništa se već godinama ne menja. Stari nisu u poziciji da nekog ucenjuju ili uslovljavaju (uporedimo samo štrajk penzionera i prosvetara) da bi ostvarili svoja osnovna prava. Pravo na dostojanstven život u starosti. A sve nas čeka ta ista starost. Što nikako ne znači da je u redu da neko sa 77 ili 87 umre od salmonele, u mukama. Zbog toga, pod hitno, neko treba da odgovara.