Predsednik Svetske fudbalske federacije, Jozef Sep Blater, ostaće upamćen kao jedna od najupečatljivijih ličnosti u istoriji FIFA. Zbog dužine svoje vladavine, retke autoritativnosti, ogromne moći i naročito po sposobnosti da se volšebno izvuče iz najtežih situacija i (za)drži opoziciju na bezbednom rastojanju. A imao ju je još od preuzimanja “kormila” 1998. godine, kada je ovaj vremešni Švajcarac dobio izborni duel sa Šveđaninom Lenartom Johansonom.
Od tada je bio meta velitih, manje ili više opravdanih, nekada i bezrazložnih, kritika, a nedavna hapšenja 14 visokih zvaničnika FIFA samo su vrhunac tog stalno tinjajućeg obračuna. Pvrenstveno sa oponentima iz Evropske fudbalske federacije, najuticajnije, ne i najbrojnije delegatske baze FIFA. Iz UEFA svako malo su stizale optužbe za njegov diktatorski karakter, hladnokrvo puštanje saradnika “niz vodu”, kada ih iskoristi ili proceni da su mu potencijalna pretnja, čeesto odbijanje poslušnosti političarima ili (po potrebi) šurovanje s državnicima. I, što im je sve vreme najjači argument, za davanje i uzimanje mita. Onima čija podrška mu je bila neophodna ili od onih, kojima je bila potrebna njegova pomoć, mada ga njegovi sledbenici od ove sumnje brane činjenicom da potiče iz imućne porodice. Kao – opšte je uverenje – u slučaju dodeljivanja organizacije Svetskih prvenstava Rusiji 2018. godine i Kataru četiri leta kasnije. Što je jedan od dva glavna predmeta nedavno pokrenute istrage vlasti Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država, a svojevremeno je bio povod opsežnog “pretresanja” delovanja FIFA od strane njenog Etičkog komiteta.
I dok ga jedni prozivaju i sapliću na svakom koraku, drugi se dive veštini samoodržanja prvog čoveka prebogate FIFA, rođenog 10. marta 1936. godine u Vispu. Blater je s jednakim uspehom završio poslovne i vojne škole u domovini, bavio se portparolskim poslom, bio generalni sekretar hokejaškog Saveza svoje zemlje, učestvovao u organizaciji Olimpijskih igara u Montrealu i Minhenu, ali je ime i karijeru napravio u svetu fudbala. Tačnije rečeno u FIFA. Prvo na mestu tehničkog upravnika ( u periodu od 1975 do1981), zatim u ulozi prvog operativca (1981-1998) i najzad na predsedničkoj funkciji, koju uprkos svim pokušajima rušenja neprestano obavlja već 17 sezona.
Miljenik siromašnijih članica FIFA i Rusije, a trn u oku zapadnoj Evropi i naročito SAD, uz čiji “amin” je Kosovo primljeno u svetsku fudbalsku familiju a fudbalerke iz muslimanskog sveta dobile pravo da nose hidžab u međunarodnim duelima, ima tri braka iza sebe. Privatno vreme provodi u društvu ćerke Korin i unučadi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
